ФОТО: objektiv.rs

Одмах пошто се текст о јуришу Грађанског заштитника на српски језик „завртео“ на Интернету, хрватски председник „освежио“ је мисао коју је, пре коју годину, формулисао акад. Аугуст Ковачец: Срби не разумеју дубровачку књижевност. И притврдио да је њихово „поистовећење“ с Дубровником и његовом историјом „никакво и нека живе у илузији“. У тим академијским и председничким умовањима ја видим основу за неке додатне опсервације о ономе о чему ни академик ни председник, по свему судећи, још нису потпуније обавештени и могли би покушати да нађу некога ко ће их упутити макар на најпростије чињенице о суштини проблема о коме тако самоуверено и беспризивно суде.

Срби о Дубровнику знају тек понешто.

  • Знају, рецимо, да је Дубровник био српска приморска економска, научна и културна престоница и мост према српској немањићкој традицији.
  • И знају да Мавро Орбин, у својој Историји, „представља, као једину познату научно народну историју, повест Нема­њића и осталих српских средњевековних династија (Хребељановића, Мрњав­че­вића, Војновића-Алтомановића, Косача, Балшића), стављајући чак у грб Нема­ње све гр­бове осталих јединица југословенских, а међу њима и грб хрватски…“
  • И знају да је у тој Историји (штампаној 1601) остало сведочанство „како су некад Хрвати нудили помоћ Дубровнику против кнежева херце­говачких Војновића“, али су им Дубровчани отписали да су они „из земље веома далеке“ (»Voi siete dal paese molto lontani«).

Оне прве две појединости Срби су, како-тако, успели да „науче“, али с овом последњом Хрвати се још не могу „споразумети“: колико су они били »molto lontani«, показује се да је требало да прође целих триста година да би се се (1896) у Дубровнику појавила прва четири Хрвата!

Или се, може бити, Хрвати и Срби не споре — о истом Дубровнику!?

АУТОР: Драгољуб Петровић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.