• Одлука САД да привремено премести своју амбасаду из Кијева у Лавов је вишезначна, и може се тумачити као резултат процене да би у случају сукоба Галиција била безбедна, али и да у евентуалној територијалној прекомпозицији она више не би припадала Украјини већ Пољској
АУТОР: Наташа Јовановић
Одлука амбасаде САД да пресели особље из Кијева у Лавов о чему је јавност известила украјинска штампа, отворила је низ питања, од тога зашто је избор за привремено седиште амбасаде пао на родно место Степана Бандере, укронацистичког вође из Другог светског рата, до тога да ли је позадина озбиљнија и упућује на можда нове територијалне прекомпозиције у којима би Галиција могла да се врати под окриље Пољске.
Јер, ако америчке процене говоре да Лавов неће бити захваћен сукобима, значи ли то да би Кијев могао да се нађе у саставу територије коју Американци неће моћи да контролишу, те да ли би у том случају САД могле да заиграју на Пољску, и како, разговарамо са правним историчарем Зораном Чворовићем.

Пољска проширена за Галицију?

Сама чињеница да је Вашингтон као тутор украјинских власти и господар ситуације, донео одлуку о пресељењу амбасаде што се доноси ретко и у озбиљним ситуацијама, по мишљењу Чворовића, значи да су оружана дејства у Донбасу испровоцирана од стране Кијева, извесна.
То што је за привремено седиште изабран Лавов, на симболичком плану, сматра, може да укаже да америчке процене говоре да је могуће да ће Украјина у садашњим границама у ближој будућности нестати са географске мапе света.

„ Ако рата не буде амбасада САД ће се вратити у Кијев, али ако рата буде садашња Украјина неће постојати и то не само као територија већ неће постојати ни Украјина изграђена на антируском идентитету. Уколико део Украјине, под претпоставком могућих сукоба, буде укључен у руски свет, мала је вероватноћа да би Украјина на подручју Галиције могла да настави своју државно-правну егзистенцију, политички и идентитетски уобличену после Мајдана. У том случају инструмент за дестабилизацију Русије уместо Украјине могла би бити Пољска, додатно проширена за Галицију и тако дубоко уклињена у руски свет. Пољска уосталом не скрива своје тежње да поврати територије које су биле у њеном саставу од 1921. до 1939. година“, сматра Чворовић.

Улога поверена Варшави у оквиру Интермаријума

Галиција је пре Првог светског рата и после деобе Пољске, указује Чворовић, била под контролом Аустрије па Аустро Угарске да би после Првог светског рата, Октобарске револуције, и уговора потписаног у Риги 1921. званично ушла у састав Пољске.
„Могуће да би у случају евентуалних оружаних сукоба на територији Украјине, тај део Галиције, махом насељен унијатима, етнички шаролик, могао припасти Пољској републици, посебно с обзиром на улогу коју је Пољској доделио Вашингтон у оквиру пројекта Интермаријум (простор централне Европе између Балтичког и Црног мора) који за америчке интересе дели јединствени простор Евроазије и трајно га дестабилизује“.

Конверзија руског становништва

Иако је Галиција историјска руска земља, због вишевековног процеса конверзије руског становништва, пре свега кроз унијатсво, она је, сматра Чворовић, са садашњим идентитетом тешко замислива као део руског света.
Он подсећа да је одвајање Галиције од руског света почело још у време Данила Романовића у првој половини 13. века када је основан град Лавов и када је он, за разлику од Светог Александра Невског, одлучио да пред најездом Монгола помоћ потражи од Рима.
На формирање антируског украјинског идентитета касније је у великој мери утицао Беч који је помагао конверзију руског локалног становништва у нови рутенски идентитет, који је у верском смислу био углавном унијатски.

Алтернативни план САД

У садашњим околностима када Америка и НАТО признају да нису спремни да пошаљу своје војнике у Украјину, већ да ће Украјину бранити антируским санкцијама, јасно је да садашњи кијевски режим не може ту битку да добије, мишљења је Чворовић.
Из угла ове чињенице пресељење амбасаде у Лавов он тумачи као одлуку рационалне америчке администрације да после употребе украјинског режима направи алтернативни план за будућност.

„Треба имати у виду да садашња инструментализација Украјине има пре свега за циљ да нетера Русију да између одбране савезништва са Кином и заштите западног дела руског света, приоритет да овом другом. Ако у томе не успеју као што по свему судећи неће, жртва ће бити украјински режим. Како САД не могу себи дозволити тај луксуз да остану без икаквог полигона са кога ће дестабилизовати руски свет, ту улогу би у случају краха садашње Украјине вероватно добила Велика Пољска проширена за Галицију“.

ИЗВОР: https://rs.sputniknews.com/20220215/da-li-ce-novi-poligon-za-destabilizaciju-rusije-biti-velika-poljska-1134357667.html

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.