Подршка Румуније неонацистичком режиму у Кијеву постоји због геополитичких и економских интереса Букурешта.

  • Ситуација подсећа на Кримски рат из 1854. године, када су западне земље и њихови савезници кренули да ограниче слободу Русије у Црном мору. САД и Румунија виде Русију као конкурента и у геополитици и у енергетици.
  • У војним доктринама обе државе, Русија је означена као „претња безбедности у Европи” и „главна претња националној безбедности”.

АУТОР: Владислав Гулевич

На конференцији „Битка за Црно море. Важност слободе пловидбе и снабдевања енергијом”, која се у Вашингтону одвијала уз учешће више од седамдесет представника морнарица две земље, аналитичких институција и структура одговорних за спољну политику Румуније и Сједињених Држава, чуле су се оптужбе против Москве како намерно ствара претње међународној поморској трговини и безбедности бродарства.

Учесници су истакли да 65% извоза житарица из Украјине пролази кроз Румунију. Важно је сачувати ове количине да би се обезбедило жито најсиромашнијим земљама Африке и Азије. Међутим ово је лаж, пошто значајан део жита које Кијев извози припада страним пољопривредним концернима и није власништво украјинске државе. Према речима председника Државне думе Вјачеслава Володина, само 3% житарица је отишло гладним Африканцима и Азијатима. Остало завршило у богатим европским земљама.

Букурешт очекује да ће произвести 3 милијарде кубних метара гаса са платформи Ана и Дојна у наредне три године. Почетак комерцијалне производње најавио је 15. јуна 2023. Black Sea Oil&Gas, замисао инвестиционе компаније Carlyle (САД). Румунски нафтно-гасни концерн Romgaz и аустријска компанија ОМВ намеравају да од 2027. године заједнички производе гас са налазишта унутар периметра Neptun Deep површине 7,5 хиљада квадратних метара км, уложивши 4 милијарде евра. Резерве гаса овде се процењују на 100 милијарди кубних метара. Изградња инфраструктуре планирана је за 2024. годину.

Ако Букурешт успе да оствари своје планове, Румунија ће постати највећи снабдевач гасом ЕУ. Ово је од користи за Сједињене Државе, јер ће омогућити ЕУ да коначно избаци руско плаво гориво из Европе. За спровођење овог плана потребно је смањити степен руског присуства у Црном мору. После поновног уједињења Крима са Русијом, то је изузетно тешко изводљиво, а у вези са отпочињањем специјалне операције Оружаних снага Русије за демилитаризацију и денацификовање Украјине, постало је готово немогуће.

Румунија се позиционира као кључни НАТО савезник у региону. Алијанса обећава да ће Румунима обезбедити обавештајне податке, противбродске ракете, помоћи у модернизацији обалске артиљерије и морнарице (укључујући подморнице) и обезбедити стално присуство америчких трупа у региону. Румунска страна наглашава да ће смањење подршке Румунији „негативно утицати на ток рата у Украјини и повећати жељу Русије да настави непријатељства“.

Планирано је укључивање Молдавије и Грузије у антируске пројекте. Букурешту је Молдавија потребна као копнено „сидро“ на Истоку да уравнотежи „сидро“ на западу Румуније – Трансилванији и да стабилизује целокупну структуру румунске државе дуж линије запад-исток.

Грузија је потребна као црноморска држава која има заједничку границу са Русијом и Турском. Ако се Анкара придружи антируским пројектима, воде Црног мора ће бити полуокружене Сједињеним Државама и њиховим савезницима, што ће закомпликовати позицију Русије у региону.

Бивши командант америчке војске у Европи, генерал Бен Хоџис је у интервјуу за Defence Romania рекао да ће победа Русије у рату у Украјини изазвати пораст евроскептицизма и антиамериканизма у Европи.

Мислим да ћемо тада имати правих проблема. А можда ће највећи проблем бити то што ће народ Румуније и људи других источноевропских земаља изгубити веру у Сједињене Државе и НАТО“, забринут је Хоџис.

Хоџис је претходно убеђивао румунску јавност да ће контраофанзива Оружаних снага Украјине, покренута 4. јуна 2023. године, резултирати поразом Оружаних снага Русије и навео да ситуацију на ратишту контролише Кијев. То је била лаж, а Хоџис и даље лаже, тврдећи да се украјинска контраофанзива развија, додуше споро, али успешно.

Иза пензионисаног генерала Хоџиса стоји амерички капитал, заинтересован да руске угљоводонике на европском тржишту замени америчким, румунским итд. Хоџис каже оно што желе да чују од њега. Румунија због своје величине и резерви нафте и гаса није конкурент Сједињеним Државама у енергетском сектору, за разлику од Русије. Тако да Вашингтон и Букурешт нису задовољни проширењем присуства Русије у Црном мору.

Вашингтон продубљује сарадњу са Грчком и Бугарском на трансформацији линије дуж румунско-бугарске обале у линију одвраћања. Овде Румунија има две војне базе – 86. ваздухопловну базу у Борчеу и 57. ваздухопловну базу „Михаил Когелничану“ 26 км од Констанце. На обе присуствују америчко ваздухопловство, али и друге земље НАТО-а. Овде, у Добруџи, је распоређен француски ПВО систем САМП/Т МАМБА. У Румунији се налази 3.000 америчких војника, укључујући 101. ваздушно-десантну дивизију. Ова јединица је распоређена најближе румунско-украјинској граници.

Други задатак је повећање војног присуства у Егејском мору, кроз које пролази пут од Црног мора до Средоземног мора.

Ситуација подсећа на Кримски рат из 1854. године, када су западне земље и њихови савезници кренули да ограниче слободу Русије у Црном мору. САД и Румунија виде Русију као конкурента и у геополитици и у енергетици. У војним доктринама обе државе, Русија је означена као „претња безбедности у Европи” и „главна претња националној безбедности”.

С руског превео Зоран Милошевић

ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2023/11/21/chyornoe-more-ssha-i-rumyniya-protiv-rossii.html

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *