Скупштина Црне Горе усвојила је одлуку о упућивању припадника Војске Црне Горе у оквиру НАТО механизма за пружање безбједносне помоћи и обуке за Украјину. За одлуку је гласало 44 посланика, пет је било против, а два уздржана.
Одлука је подржана гласовима посланика Демократске партије социјалиста (ДПС), Покрета Европа сад (ПЕС), Социјалдемократа (СД), Нове српске демократије (НСД), Бошњачке странке (БС), Албанског форума (АФ), Савеза грађана „Цивис“ и независних посланика.
Против су били посланици Демократске народне партије (ДНП) и посланик Уједињене Црне Горе др Владимир Добричанин, док су посланици Социјалистичке народне партије (СНП) били уздржани.
ДНП и Уједињена Црна Гора: Принципијелно против туђих ратова
Одмах након гласања, Демократска народна партија (ДНП) и Уједињена Црна Гора огласиле су се оштрим саопштењима, указујући да Црна Гора нема шта да тражи у украјинском конфликту и да се не смије стављати у службу интереса великих сила.
„Наш став је од почетка јасан. Нико и ни по коју цијену нећемо гласати ни за једну антисрпску и антируску одлуку. Не зато што смо већи Срби од Срба и Руси од Руса, већ зато што чувамо Црну Гору од ње саме,“ поручио је за ИН4С предсједник ДНП Милан Кнежевић.
Кнежевић је подсјетио да је његова странка годинама упозоравала на потребу референдумског изјашњавања о чланству у НАТО-у, истичући да „грађани треба да одлуче да ли желе да 460 милиона евра иде у војну алијансу док држава посрће у сиромаштву“.
И посланик Уједињене Црне Горе, др Владимир Добричанин, поручио је да његова странка никада неће заборавити злочине НАТО-а над српским народом:
„Милосрдни анђео је оставио пустош иза себе – двије хиљаде мртвих, хиљаде осакаћених и стотине хиљада насилно расељених. Монструозна употреба осиромашеног уранијума донијела је хиљаде обољелих од најтежих болести. У овој свијести ни данас, ни икада, нећу се мирити са чињеницом да то неко може опростити или релативизовати ради личне или партијске користи,“ рекао је Добричанин за ИН4С.
НСД: Нема одласка у Украјину – војници остају у Њемачкој
На бројне медијске спекулације да ће се црногорски војници наћи у зони рата, реаговао је портпарол Нове српске демократије, Мирко Миличић.
„Ноторна неистина је да неко из Војске Црне Горе иде у Украјину. Нико неће крочити на територију Украјине или Русије,“ нагласио је Миличић у објави на Фејсбуку.
Он је истакао да ће два припадника Војске Црне Горе бити распоређена у бази у Висбадену у Њемачкој, 2.500 километара од фронта, у оквиру административне подршке НАТО активности.
„Наша жеља је да се прекине сукоб између два братска православна народа. Вјерујемо да ће се то питање убрзо ријешити дијалогом, баш као што је започето на Аљасци,“ додао је Миличић, поручивши да је залагање за мир и дијалог „суштина политике НСД“.
Москва реагује: Црна Гора учвршћује статус непријатеља Русије
Најоштрију реакцију изазвала је изјава амбасадора Руске Федерације у Подгорици, Андреја Лукашика, који је оценио да Црна Гора наставља да се сврстава уз антируску политику Запада.
„Црногорско руководство тврдоглаво прати линију Запада о повећању тензија са Русијом, чиме учвршћује свој статус непријатељске државе,“ саопштио је Лукашик.
Руски дипломата је истакао да Подгорица оваквим одлукама покушава да докаже „своју лојалност страним надзорницима“ и убрза пут ка ЕУ, али по цијену урушавања вековних односа са Москвом.
„Жеља да се поткопа потенцијал руско-црногорских односа несумњиво ће резултирати значајним трошковима за Црну Гору, ометати њене развојне планове и смањити могућности за побољшање благостања грађана,“ нагласио је амбасадор.
Иако је подсјетио да Москва остаје отворена за нормализацију односа, Лукашик је закључио да је ниво билатералне сарадње „тренутно на готово нултом нивоу“.
Црна Гора између Истока и Запада
Овај потез власти у Подгорици поново је отворио старо питање — да ли Црна Гора уопште има самосталну спољну политику или безусловно прати диктат НАТО структура.
Док једни овај потез виде као „симболичан допринос европским интеграцијама“, други га доживљавају као коначан раскид са историјским наслеђем, духовним идентитетом и пријатељством са Русијом.
У вријеме економских потешкоћа, масовног исељавања и социјалних немира, све више грађана поставља једноставно питање: који је стварни интерес Црне Горе у украјинском сукобу?
Док власт у Подгорици наставља да своју спољну политику усклађује са „партнерима“ са Запада, опозиција упозорава да се Црна Гора све више удаљава од себе саме. Мисија која се формално представља као „мировна“ можда неће одвести наше војнике у Украјину, али, како многи упозоравају — води државу у рат са сопственим идентитетом.
ИЗВОР: ИН4С