- У последњих неколико деценија забележен је тренд све мање употребе ћирилице у свакодневном животу, нарочито међу млађим генерацијама и у дигиталној комуникацији
Дванаест градова и насељених места широм Србије од јуче је украшено вредним ћириличним муралима у оквиру пројекта „Ћирилицом кроз Србију”, саопштила је Фондација „За српски народ и државу”. Циљ пројекта је очување националног идентитета кроз промоцију нашег писма и културе, због чега ће у укупно 30 места широм земље да се симболички осликају почетна слова градова и села, пренео је Танјуг.
„У последњих неколико деценија забележен је тренд све мање употребе ћирилице у свакодневном животу, нарочито међу млађим генерацијама и у дигиталној комуникацији, показују истраживања културних институција и језичких удружења.
Идеја пројекта „Ћирилицом кроз Србију” је да се тај тренд преокрене кроз уметност и културно-образовне поруке. Наша дужност је да чувамо ћирилицу, као што је она кроз векове чувала нас”, наглашено је у саопштењу фондације.
Ћирилица нас, како је указано, дефинише и идентификује као народ.
„Због тог писма, између осталог, и данас са поносом носимо српско име. Част нам је да спроводимо овакав пројекат, како би сви, посебно млађе генерације, могли да уоче лепоту ћирилице, сагледају њен историјски значај и да заједно подигнемо свест о њој на виши ниво”, додају из фондације.
Графеме ћириличних слова осликао је наш чувени калиграф Душан Мишић, дипломирани ликовни уметник црквене уметности, чији радови, посвећени српској историји и православљу, како је саопштено, украшавају велики број галерија широм света и представљају пример врхунског споја уметности и културног наслеђа. У првој фази пројекта осликана су ћирилична слова на зидовима школа, библиотека, културних центара, месних заједница у Његошеву, Чортановцима, Убу, Бајиној Башти, Прибоју, Џурову код Пријепоља, Црној Трави, Медвеђи, Лебану, Ђунису код Крушевца, Јакову и Опову, а мурали ће ускоро украсити и бројна друга места по Србији. „Ћирилица није само писмо. Она је културни код, меморија језика, спона са традицијом и визуелни идентитет српског народа. Управо из тог разлога пројекат представља важан уметнички подухват, симболички чин чувања и оживљавања наслеђа, али позив на његово преношење будућим генерацијама”, закључују из фондације.
Ћирилица је једно од најстаријих живих писама у Европи. Према одређеним изворима, настала је у деветом веку, у мисији Светог Ћирила и Методија и њихових ученика, а у српској традицији је у употреби више од хиљаду година. Током средњег века, управо помоћу ћириличног писма настале су најзначајније српске средњовековне повеље, хрисовуље и књижевна дела, од Мирослављевог јеванђеља до Душановог законика. По садашњем Уставу Републике Србије, ћирилично писмо дефинисано је као службено писмо српског језика у јавној употреби.
ИЗВОР: Политика