• Руска Федерација је 24. фебруара започела активну војну операцију у Украјини након признања Доњецке и Луганске Народне Републике. До 3. марта Оружане снаге Руске Федерације заузеле су значајан део територије Украјине. Истовремено, руководство Украјине користи терористичке методе ратовања – скривајући се иза цивилног становништва.

ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ ВОЈНЕ ОПЕРАЦИЈЕ

Циљеве и задатке операције јасно је дефинисао руски председник Владимир Путин.

Главни циљеви операције су:

  1. Демилитаризација Украјине, тј. правно утврђен статус Украјине као неутралне државе, на чијој територији неће бити распоређени ракетни системи НАТО-а усмерени на Русију, а сама Украјина, када постане неутрална, неће водити политику уласка у ову Алијансу. Истовремено, важно је напоменути да Русија не поставља задатак да Украјина уђе у Организацију уговора о колективној безбедности (у суштини, слична Алијанса која делује на ограниченој територији једног броја република бившег СССР-а).
  2. Денацификација Украјине, односно давање руском језику уставног статуса другог државног језика и, у вези са тим, укидање свих дискриминаторних закона које је донела Скупштина Украјине у последњих осам година (после 2014. године) у односу на руски језик и становништво које говори на руском језику.
  3. Доћи до граница Доњецке и Луганске области. Пре почетка војне операције, народне републике Донбаса су заузеле само део територија које су уставом приписане Доњецкој и Луганској области.

Војној операцији на територији Украјине претходио је предлог Русије упућен САД-у и НАТО-у да се закључују споразуми о међусобној безбедности који предвиђају неширење НАТО-а на нове територије (пре свега у Украјину, као и у Грузију и Молдавију) и повратак „граница НАТО-а“ на истоку до 1997. године – тј. фактички излазак из НАТО-а балтичких земаља – Литваније, Летоније и Естоније.

Овај предлог се оправдава чињеницом да Русија и Белорусија, које се граниче са овим државама, имају Савезни договор, а размештање НАТО ракетних система и база у непосредној близини граница Савезне државе драстично умањује њену безбедност и може да утиче на независност у вези са суштински агресивном колонијалном политиком САД-а.

Што се тиче денацификације, реч је о феномену шире природе од саме заштите права руског становништва. Такође се тиче питања супротстављања уништавању православне вере, односно напада на Украјинску православну цркву и покушаја њеног цепања приликом стварања Православне цркве Украјине.

Осим тога, денацификација се односи и на одбацивање култа, идеологије и величања неонацистичких покрета, организација и политичких партија које су за своју идеологију изабрале идеје колаборациониста, који су активно сарађивали са нацистичким освајачима током Другог светског рата.

И, коначно, денацификација Украјине се односи на одбијање садашњег руководства Украјине да призна уништавање бројних споменика војницима и официрима совјетске армије, који су ослободили Украјину од немачко-фашистичких освајача током Великог отаџбинског рата. Једно од последњих таквих деструктивних дејстава било је рушење Спомен-обележја славе у граду Лавову, где се налазио пепео десетина Хероја Совјетског Савеза (укључујући Николаја Кузњецова, који није био члан партије и није био члан НКВД-а), као као и пепео стотина обичних совјетских војника и официра.

Упркос бројним апелима Владе Руске Федерације и Министарства спољних послова Русије, украјински националисти су под плаштом закона о забрани тоталитарних симбола (усвојеног 9. априла 2015. године) наставили варварско и цинично уништавање споменика. А власт и председник Украјине нису зауставили вандале и неонацисте – они су их, фактички, прикривали.

ЗАШТО СЕ ПОЈАВИЛА НЕОПХОДНОСТ СПРОВОЂЕЊА ВОЈНЕ ОПЕРАЦИЈЕ

САД и НАТО, усмено пристајући на преговоре о мерама узајамне безбедности које је предложило руководство Руске Федерације, покушали су да их распарчају и одуговлаче сам преговарачки процес. Руководство Украјине је директно изјавило неспремност да прихвати аргументе Русије и још једном се обратило НАТО-у и САД-у са захтевом да их прихвате у Алијансу. Штавише, говорећи средином фебруара на Минхенској безбедносној конференцији, председник Украјине Владимир Зеленски је директно изјавио да је Украјина спремна да почне да ствара нуклеарно оружје у случају одбијања приступања Алијанси.

Сасвим је очигледно да је Украјина, која је једна од највећих дужника ММФ-а и других западних међународних кредитних организација, заправо потпуно изгубила свој међународни субјективитет и представља економску и политичку колонију САД-а.

Истовремено, Украјина, кријући се иза међународне подршке Запада и пре свега САД-а, није реаговала ни на један апел руског руководства и Министарства спољних послова Русије у протеклих осам година. Притом, са променљивом учесталошћу, настављало се гранатирање народних република Донбаса. Руководство Украјине, које активно гаси опозиционе медије, хапси опозиционе политичаре и уводи санкције сопственим грађанима, не подлеже међународном праву, разумним политичким аргументима, моралним и етичким нормама које обезбеђују, на пример, поштовање сећања на погинуле учеснике битака за ослобођење Украјине од немачко-фашистичких освајача.

На основу изнетих чињеница и аргумената (иако их има неколико више од овде наведених), руско руководство је одлучило да изведе војну операцију на територији Украјине, фактички приморавајући руководство Украјине да демилитаризује и денацификује земљу.

Прво, војна операција ће омогућити ослобађање Донбаса у његовим уставним границама и омогућити обнављање јединственог индустријског и економског комплекса.

Друго, као резултат војних дејстава које предузима Русија, руководство Украјине се приморава да прихвати неутрални статус, изврши денацификацију државе и одустане од даљег курса ка русофобији и уништавању споменика заједничке руско-украјинске историје и културе.

У том циљу Руска Федерација спроводи војну операцију дуж готово читавог периметра руско-украјинске и украјинско-белоруске границе. У овом тренутку, Оружане снаге РФ су заузеле значајан део Донбаса и делимично северне, источне и централне делове Украјине. Притом, руско руководство истиче да не планира да изврши окупацију Украјине након постизања ових циљева.

ОСОБИНЕ ВОЈНЕ ОПЕРАЦИЈЕ

У овом тренутку, фактички, руским трупама су окружени градови Украјине: Кијев, Харков, Запорожје, Суми, Херсон, Николајев, Мариупољ.

Задатак војне операције у Украјини је да одсече донбаску групу од база за снабдевање. Затим да је присиле да се преда или подвргну потпуном уништењу.

У међувремену, сложеност оперативне ситуације лежи у чињеници да се значајан део војног особља Оружаних снага Украјине постепено концентрише у великим градовима, где су размештени артиљеријски топови великог калибра и вишецевни ракетни бацачи типа „Град“. То се ради са циљем да се, с једне стране, отежа њихова неутрализација и уништење, скривајући се иза цивилног становништва градова, а са друге стране, да се руска војска током операције њихове ликвидације оптужи за оружане акције унутар града у којем живе цивили.

Руска војска, да би избегла оптужбе за убијање цивилног становништва, тренутно се уздржава од борби у градовима, ограничавајући се на борбе у предграђима и на удаљеним прилазима њима.

Команда руске војске наредила је да се напусте коридори за излазак цивилног становништва из зоне борбених дејстава. Из разних разлога, укључујући прикривање од становништва информација о постојању таквих коридора и директну оружану опструкцију грађана који желе да напусте градове, изласка цивила из зоне борбених дејстава готово да нема.

МИРОВНИ ПРЕГОВОРИ

Током читавог периода војне операције, и светска заједница и учесници сукоба разговарају о могућности мирног решавања сукоба, што се може постићи као резултат преговора. Владимир Зеленски, који је легитимни председник земље, први је говорио о потреби за таквим преговорима.

Међутим, у овом тренутку су преговори зашли у ћорсокак.

Руска страна инсистира на:

  1. Признавању и ослобађању територије Доњецке и Луганске републике у њиховим уставним границама (границе које су записане у Уставу Украјине).
  2. Денацификацији Украјине.
  3. Усвајању на уставном нивоу (увођењу на хитној седници Врховне скупштине) неутралног статуса Украјине.

Украјинска влада захтева потпуни прекид ратних дејстава и повлачење руских трупа са територије Украјине. И тек након тога предлаже дискусију о преосталим тачкама руских предлога.

Овај захтев украјинске стране није изводљив, пошто Руска Федерација не може да повуче трупе са територије Украјине, будући да је Украјина претходних година више пута обмањивала Руску Федерацију. Конкретно, споразуми из Минска су закључени под сличним условима (јесен 2014. и фебруар 2015. године), али након што су ратна дејства престала, споразуми из Минска нису спроведени ни по једној тачки.

Превела с руског Дајана Лазаревић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.