Не знам тачно од којег датума је кренуло преправљање наше историје од стране Ватикана, који је кренуо да избије на Дрину, али им је тренутно Република Српска тај пројекат покварила, али чини ми се да је то одувијек.
Сада су се том пројекту прикључили и Муслимани/Бошњаци који се много труде да прикажу ову стару србску државу као несрбску, него некаквих Бошњака. Бошњаци као нација, а камо ли тек народ, нису постојали ни у СФРЈ нити у Краљевини Југославији нити у Краљевини СХС. Тешко је повјеровати да је тај народ постојао кроз историју сво вријеме, а одједном нестао у новијој историји, дуго га није било, да је одједном васкрснуо 1993. године објавом у Службеном листу.


Показаћу у овом тексту само неколико необоривих доказа о томе да је Босна од увијек била србска земља и да су Срби у њој једини народ.


Доказ 1: Изсјечак узет са интернет странице cаthоlicitu, прије него ли су је угасили, из дијела енциклопедије везане за БиХ:
Ово се односи на један период, али је немогуће да је прије тога постојао неки други народ који је отишао јер су дошли Срби у оволиком броју, нити је неки Србин посрбио тај неки босански народ који живјеше овде.

Доказ 2: Потпис краља Твртка из 1382. године једино спомиње Србе као народ.
Да ово није случајно, имамо Твртков подпис из још ранијег периода, из 1378. године, спомињу се Срби и Босна. Преправљачи историје су измислили да се ово азбучно писмо „назива босанчица“ само да би одвојили Босну од србске баштине и направили некакву посебну босанску баштину. Босанац је назив за Србина из Босне, као што је Црногорац назив за Србина из Црне горе, Србијанац за Србина из Србије итд. У случају Хрвацке је направљена мала подвала, пошто тај наратив није топонимски него политички. Хрвацка не
означава неки крај специфичан по нечему, него државу која припада Хрватима, и која никада није била у дефинисаним границама, стално су се мијењале.
А ко ко има какву повељу хрвацких владара из тог времена нека нам се да на увид, да видимо да случајно не личи на ове повеље немањићевског стила. Овако изгледа подпис Стефана Немањића, на повељи која се чува у Дубровачком архиву. Питање за преправљаче историје гласи, да можда и повеља Немањића није писана „босанчицом“, иста су то писма?

Доказ 3: Књига „Историја Срба“ – Бењамина Калаја („Gеshichte der Serbenен“, Пешта, 1878. година).

Нисам читао ову књигу, па не знам из прве руке, него тек из друге, кажу да је у њој Бењамин сматрао Србима и
Србијанце и Херцеговце и Црногорце и Дубровчане и Босанце – Бошњаке, а када је постављен за колонијалног управитеља Босном и Херцеговином, сам је забранио своју књигу јер је добио задатак да измисли Бошњачку нацију у циљу разсрбљавања Босне и Херцеговине.
Најбољи примјер за то да су бошњаштво у основи антисрбство је написао непознати улични графитописац.

Доказ 4: Надпис са једног од стећака (исправно је стесак), краљевство јесте босанско, али је становништво србско.

Доказ 5: О Босни су Срби пјевали као о својој земљи
Душко Бошковић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *