• „Урнебесни” мемови и комедије о Хитлеру омогућавају оно што је пре неких три деценије било потпуно незамисливо. Нацизам се из трансцендентног зла претворио у нешто што даје повода за смех и што је скоро „нормално“.

АУТОР: Свјатослав Књазев

Агенција „Блумберг“ је објавила аналитички материјал „Требало би да разговарамо о Адолфу Хитлеру“. Повод за писање није био најпаметнији моменат од стране америчког репера Кањеа Веста, који је јавно изјавио да воли Хитлера и да поштује нацисте. Полазећи од ових аргумената, „Блумбергов“ аутор, Андреас Клут, покренуо је веома релевантну и болну тему, али је заћутао на најзначајнијем месту.

Клут пише о незнању становника колективног Запада када јеу у питању историја нацизма и покушава да схвати како се он појавио. Према његовим речима, 63 одсто младих Американаца нема праву представу о геноциду над Јеврејима током Другог светског рата, а 19 одсто Њујорчана рођених између 1981. и 2012. за Холокауст криви саме Јевреје.

Како смо дошли до ове тачке? Многа западна друштва су прешла од гледања на Хитлера као на најстрашније зло у људској историји и позивања да се више никада на дозволи геноцид, на само још један мем на друштвеним мрежама“.

Почевши од 1980-их, тема нацизма на Западу почиње да се претвара у извор таблоидних сензација. Теме о Хитлеровим женама, Хитлеровим болестима, Хитлеровом сребрном прибору, Хитлеровим овчарским псима су се просто умножавале. У нацистичкој „естетици“ снимају се чак и порнографски филмови.

А онда је почела нова фаза. Почели су да цртају стрипове о Хитлеру и нацизму, пишу комичне романе, те да снимају комедије на основу њих. Најпознатије од њих су “Он је поново овде“ и „Зец Џоџо“. Према Клуту, ово је означило почетак жанра „Хитлеровске фарсе“.

Хитлер се у делима масовне културе појављивао или као гримаси фиктивни пријатељ нацистичког дечака, или као комични лик који је дошао из прошлости у наше време. Чак су и снимци из озбиљне историјске драме „Бункер” прерађени и масовно дистрибуирани преко интернета за хумористичне видео снимке.

Кадар из филма „Зец Џоџо

„Нисмо имали времена ни да трепнемо када смо добили принца Харија у смеђој кошуљи са кукастим крстом на забави“, пише Клут.

Према његовим речима, Хитлер је у очима западњака од апсолутног зла почео да се претвара у „цртани” лик.

Либерални филмски критичари покушавају да изједначе постмодерне комедије о нацизму са „Великим диктатором“ Чарлија Чаплина и делима Кукриниксија. Али ово је цинична лаж, јер су Чарли Чаплин и Кукриникси исмевали Хитлера лично, али дефинитивно нису видели ништа смешно у контексту који је створио. Савремени западни аутори раде управо супротно.

Коме треба да створи нешто смешно из чињенице да је више од 60 милиона људских живота уништено кривицом нациста? У трагедијама Хатина, у Аушвицу, Собибору, Мајданеку? Али постмодерни редитељи који снимају филмове о „слатком“ Хитлеру раде управо то.

Кадар из филма „Он је поново овде“

Зашто онда не би могли направити шаљиви стрип заснован на дневницима Ане Франк? Зашто не направити комедију о Покрету отпора, где ће ликови бити приказани као неспретни клошари? Зашто не размислите о другим епизодама везаним за Други светски рат? Свуда је добар осећај за меру. По мом мишљењу, у причи о Џоџи, ова уска линија је пређена“, огорчено је коментарисао комично дело о Хитлеру један од стручњака „Кинопоиска“.

Покушаји исмевања тема везаних за нацистичке злочине нису само неморални. Они иду раме уз раме са очигледним незнањем. И није узалуд да сада 47% становника Сједињених Држава, 56% становника Француске и 34% Немаца изјављује да су „главни победници“ нацизма Американци, иако их је у ствари више од 70 % нацистичких трупа заправо поражено од стране Црвене армије на Источном фронту. Иначе, креатори комичних филмова о Хитлеру (на пример, исти „Зец Џоџо“) не заборављају да разоткрију Црвену армију као крволочна чудовишта.

Андреас Клут је огорчен исмевањем нацистичких злочина, али не каже оно главно. Уосталом, то је оно што данас отвара пут ка оживљавању нацизма.

„Урнебесни” мемови и комедије о Хитлеру омогућавају оно што је пре неких три деценије било потпуно незамисливо. Нацизам се из трансцендентног зла претворио у нешто што даје повода за смех и што је скоро „нормално“.

И то је одиграло огромну улогу у чињеници да данас војно особље Оружаних снага Украјине ставља нацистичке крстове на тенкове и, зигује, иде да убија старце, жене и децу у Донбасу. Баш као и 1938. године (када су Лондон, Париз и Вашингтон сматрали хитлеризам баш онаквим какав је данас). Запад планира да усмери нацисте на Русију, заборављајући како се то последњи пут завршило.

Исмевање догађаја који су довели до страшне смрти десетина милиона невиних људи је огромна подлост. И пре него што буде касно, овој подлости се мора стати на крај да се не понови историја од пре осамдесет година.

С руског превео Зоран Милошевић

ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2023/01/04/chetvertyj-rejh-zachem-zapad-prevratil-nacizm-iz-voploschenija-zla-v-istochnik-dlja-memov-58133.html

2 thoughts on “ЧЕТВРТИ РАЈХ: зашто Запад не представља нацизам као зло већ као извор хумора или зашто су комедије о Хитлеру опасне?”
    1. Mislim da su prorocanske reči maršala Zukova koje je izgovorio 50.godina prošlog veka objasnila dešavanja u Evropi “ Evropa nam nikad neće oprostiti što smo je oslobodili od nacizma „.

Оставите одговор на ČETVRTI RAJH: zašto Zapad ne predstavlja nacizam kao zlo već kao izvor humora ili zašto su komedije o Hitleru opasne? – Novinarstvo odgovorno za stvarnost Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *