- Моћ држава се распршује, заједница светских лидера, укључујући Г7 и Г20, углавном није успела немамо већ дуже време одрживо глобално лидерство у многим питањима и тешко је замислити да ће се то ускоро променити.
- Криза политичког легитимитета широм света. Познати су проблеми са изборима: преваре, лажи, сајбер претње итд. – све су то само дечје шале шта ће бити.
- Глобална криза менталног здравља.
- Ера шокантних догађаја. Ово је појава глобалне екстремистичке групе, вероватно терориста вештачке интелигенције
АУТОР: Елена ПАНИНА
Не само владе, већ и друштва у западним земљама, на челу са Сједињеним Државама, показују потпуну неспособност да се суоче са егзистенцијалним изазовима са којима се човечанство суочава.
„Четири глобална ризика на које треба обратити пажњу у ери након пандемије“ наслов је недавног чланка њујоршког професора Махија Хосеина Азиза на порталу озлоглашеног Светског економског форума (СЕФ), Аутор позива да се непрекидно прате следеће глобалне тенденције:
- У ери пост-супердржавности, моћ држава се распршује, заједница светских лидера, укључујући Г7 и Г20, углавном није успела немамо већ дуже време одрживо глобално лидерство у многим питањима и тешко је замислити да ће се то ускоро променити. То је делимично зато што су суперсиле ужасно оптерећене светским ратовима и унутрашњим проблемима“. Међутим, природа неће моћи да толерише вакуум – ако је тако, нови играчи ће доћи да замене одлазећу суперсилу. Да би скренуо пажњу, аутор међу њих укључује и неке колебљиве државе које „користе рудна богатства“ (на пример, Гана), као и мале земље које, опет, „користе климатске проблеме као средство спољне политике“ (Шкотска). Истовремено „глобални југ“ се „удаљава од трговине америчким доларима“; и… технолошке компаније „покрећу промене углавном без контроле“. Све се то препознаје као „званични почетак ере пост- супердржавности“.
- Криза политичког легитимитета широм света. Познати су проблеми са изборима: преваре, лажи, сајбер претње итд. – све су то само дечје шале шта ће бити, тврди аутор. Најважније питање покренуто током пандемије је слабљење поверења јавности широм света, чак и у легитимно изабране власти. Према свим врстама режима расте неповерење, укључујући западну демократију, сматра Азиз: „Људи се опиру у свим политичким системима, вођени уверењем да мора постојати бољи, ефикаснији начин управљања“.
- Глобална криза менталног здравља. Аутор ову кризу повезује не само са последицама КОВИД-19, већ и са изазовима као што су климатске промене и увођење вештачке интелигенције. Азиз наводи једну од прогноза за развој вештачке интелигенције, према којој ће 50 одсто радних места на планети бити елиминисано до 2027. године. Све ово, према речима професора, изазива „нову врсту анксиозности код људи, која доводи до осећаја отуђења“, посебно код оних који осећају да се неће уклопити у нову реалност вештачке интелигенције.
- Ера шокантних догађаја. Као део најновијег тренда, Азиз комбинује неколико претњи које могу утицати на глобалну стабилност. Ово је појава глобалне екстремистичке групе, вероватно терориста вештачке интелигенције, „док је свет ометен великим ратовима и лидерством које је у паду“. Ово је сајбер пандемија, у поређењу са којом ће јулски компјутерски квар на Западу изгледати као чиста глупост. Уз то иде радикално погоршање климатске агенде – на пример, у виду поплава неке острвске земље. Аутор не даје никакве рецепте за ослобађање од ризика који су му представљени. Међутим, проницљиви посматрачи, проценивши платформу на којој је објављена Азизова прогноза, закључили су: камарила Клауса Шваба са новом снагом пробија ка стварању светске владе. Штавише, према тврдњама ових посматрача, све наведене претње су вештачке природе, а ствара их сам свет иза кулиса, који представља исти СЕФ: подривање поверења у владе, организовање немира, економске кризе и ратове. Све да би светска влада човечанству изгледала као прави спасилац од свих ових страхота. Тешко је не сложити се се са овим начином гледања на ствари. Напоменимо само да, барем за Глобални Запад, изјава господина Азиза у тачкама 1 и 2 изгледа тачно. Не само владе, већ и друштва у западним земљама, на челу са Сједињеним Државама, показују потпуну неспособност да се суоче са егзистенцијалним изазовима са којима се човечанство суочава. Па, најважнијом од истинских претњи, као што је Олимпијада у Паризу показала, треба сматрати затварање самог пројекта „Човечанство” – у облику каквом га познајемо последњих 2000 година.
С руског превео Зоран Милошевић
ИЗВОР: https://russtrat.ru/aktualno/1724491920-12573