ЦЕТИЊСКИ СОКОЛИ

• На Цетињу је 16. маја 1937. одржан један од највећих слетова Зетске бановине уз учешће свих друштава и чланова соколских чета. Соколска жупа Цетиње је 1940. низом патриотских свечаности духовно припремала народ за одбрану отаџбине.
• На Цетињу је јуна 1940. откривен споменик добровољцима из Америке, потопљеним под Медуом 24 децембра 1915. После Априлског рата 1941. италијански окупатори су забранили рад Савеза Сокола, жупи и друштву Цетиње.
• После ослобођења комунистичке власти су уместо сокола наметнуле СТВ Партизан.
• После увођења вишестраначја соколи настоје да обнове рад соколских друштава. Прво обновљено друштво у Црној Гори био је Српски соко Херцег Нови 1992.

После  I хрватског свесоколског слета   у Загребу  у септембру 1906. група чешких сокола походила је у Црну Гору.  Пред дворцем  кнеза Николе одржали су јавни час.На Цетињу су на Обилића пољани извели јавне вежбе пред владарским домом. Соколско друштво „Цетињски соко” било је основано 1906. На молбу и позив црногорске владе Ч.О.С. послао је у Црну Гору младог предњака Виљема Кукеца, Словенца, који је 25 јула 1907. почео са курсевима са официрима, којих је било 80. Одржао је два курса за официре учећи их соколским вежбама. Прашки предњак Виљем Кукец дошао је на Цетиње и организовао течајеве за предњаке за војску и за чланове Цетињског сокола. У башти кнежеве палате одржана је септембра 1907. Јавна вежба. За успех вежбе Кукец је одликован Даниловим орденом. Основана су соколска друштва у Подгорици, Никшићу, Бару, Беранама … . (1)  Соколи из Црне Горе учествовали су на слету у Прагу 1912. Први јавни час са вежбањем Српских сокола био је на Цетињу 1914. (2)

После Првог светског рата обновљен је рад соколских друштава на Цетињу и Подгорици. Друштва су све до оснивања Соколске жупе Његош  деловала у оквиру Соколске Жупе Мостар. Соколско друштво на Цетињу одржало је почетком априла 1924. редовну главну годишњу скупштину, на којој је изабрана нова управа друштва. Старешина је био адвокат Милан Буи; начелник учитељ гимнастике Фрањо Жиц, прочелник културно просветног одбора брат Латковић.(3)

Краљ Александар и краљица Марија посетили су Црну Гору и  Приморје 1925. Дуж целог пута срдачно су их дочекивали соколи. Са своје стране краљ је свуда указивао највећу пажњу соколима. При уласку у Подгорицу соколи и соколице стајали су уз почасну чету и краљ је међу првима поздравио соколе. Исто је било у Даниловграду, где је краљ даровао друштву 3.000 динара. Кад је краљ аутом пролазио кроз Никшићко поље соколска деца су држала шпалир. Краљ је два пута заустављао аутомобил  и силазио међу мале соколе и соколице. На уласку у Цетиње соколи су држали стражу и свуда први учествовали на свечаностима. Првог дана боравка краља и краљице приредили су код касарне јавну вежбу, којој је са великим интересовањем присуствовао краљ. Исто тако је било у Бару, Вирпазару и Будви. (4)  Приликом званичне прославе преноса Његошевих остатака 1925. са Цетиња у  гробницу на Ловћену, Соколство није било позвано. Зато је цетињски делегат на главној скупштини жупе Мостар  предложио да  соколство поново само за себе приреди свечаност. На скупштини жупе одлучено је  да се одржи свечана седница у спомен Његоша и да се положи венац на његовом гробу на Ловћену.  У договору са старешинством савеза решено је да старешинство жупе заступа код свих свечаности старешинство савеза. У Црну Гору су кренули жупско старешинство на челу са старешином Чедом Милићем, узорна одељења мостарског соколског друштва под вођством старешине Ђорђе Перина, начелника Петра Чолића и начелнице Лиде Хаушкове, са делегатима, који су дошли до Мостара. Путовали су у ноћи од 30. априла на 1. маја возом из Мостара за Херцег Нови,  где их је на станици дочекала управа домаћег соколског друштва. Наставили су бродом за Котор, сабирајући делегате соколских друштава из Боке Которске и Приморја. Кад су се приближили Ђеновићу видели су све куће окићене заставама, а грувањем прангија друштво у Ђеновићу исказивало је почаст жупској застави, дару краља и учесницима експедиције. На обали су се нашли са члановима управе друштва и након кратког разговора кренули су даље. Око 11 сати стигли су у Котор.  На обали је стајало чланство свих категорија соколског друштва са управом, а музика је свирала народне песме.  По њих су  дошли старешина цетињског друштва Гавро Милошевић и тајник Н. Латковић. Након кратког одмора ушли су у приправљене аутомобиле и кренули на Цетиње. Успут придружили су им се делегати соколског друштва из Котора, а делегати друштава са територија Црне Горе чекали су на Цетињу. Соколи су се зауставили у Његушима. Око њих се окупило грађанство, а председник општине Васо Оташевић поздравио их је. Одговорио му је Чедо Милић. Договорили су се са Његушанима да се састану на Воскресеније код капеле на врху Ловћена.

На улазу у Цетиње дочекало их је соколско друштво Цетиње са војном музиком. Старешина друштва Гавро Милошевић их је поздравио, а одговорио му је  Чедо Милић. Читаво Цетиње је било окићено као у време краљевог доласка. Поворка је кренула на челу са војном музиком. Овацијама није било краја. Из публике се чула примедба о кршном барјактару „Још да су му брци Мандушића Вука.”  Прошавши главним улицама соколи су стигли пред градску општину где их је поздравио председник општине Томо Милошевић. Све што је могло да иде изашло је на улицу.  Следећег дана ходочасници за Ловћен кренули су у 4 сата. У Ивановим Коритима изашли су из аутомобила и кренули на Ловћен. Стигли су после 9 сати на врх Ловћена (Језерски врх).  Његушани  су их чекали. Барјактар је развио жупски барјак и ушао у капелу. За њим је ушао старешина жупе са ловоровим венцем. За старешином су ушли делегати соколских друштава а од домаћих онолико колико је могло да стане у капелу. У име Савеза и Жупе говорио је Чедо Милић, за њим председник његушке општине, па  Иво Колбе из Мостара и Михајло Зорић са Цетиња. После полагања венаца присутни су певали „Христос воскресе”. После тога играло се црногорско Оро и певале песме. На Цетиње су се вратили око подне. У дворани учитељске школе одржана је свечана седница у спомен Његоша. Били су присутни представници државних и војних власти, старешинство жупе Мостар које је заступало и старешинство савеза, делегати соколских друштава жупе, представници просветних и хуманих друштава и цетињско грађанство. Седницу је отворио Чедо Милић преневши поздраве старешинства Соколског савеза. Говорио је о Соколству и успомени Његошевој. После њега говорио је велики жупан. Затим су следили говори другог заменика старешине жупе др. П. Цанкиа и старешине соколског друштва у Подгорици др. Шкеровића посвећени животу и раду Његошевом. Говорио је и Гавро Милошевић, старешина соколског друштва Цетиње.  На бањалучком процесу 1916. Чедо Милић био је осуђен на смрт. На десетогодишњицу смртне пресуде 1926. ходочастио је са својом жупом на Цетиње. Био  је бурно поздрављен од свих присутних на седници. У „Дому Слободе” одржана је у вече академија узорних одељења соколског друштва Мостар. Пре почетка извођења др. П. Цанки је морао да понови свој говор са свечане академије. Говором је одушевио публику у великој дворани дома. После вежбе била је игранка. Делегати су отпутовали у Подгорицу на окружни слет. На уласку у Подгорицу код Везировог моста поздравио их је др. Шкеровић. Дочек у Подгорици био  је сличан дочеку на Цетињу. Свечана поворка на челу са жупском заставом, заставама културних друштава из Подгорице, затим друштава из Цетиња, Мостара, Подгорице, Даниловграда и Никшића уз многобројно грађанство кренула је главним, а затим споредним улицама  Подгорице пред општински дом где их је поздравио председник Н. Шћеповић. (5)  Соколско друштво на Цетињу одржало је 17. јануара 1926. редовну главну скупштину. У нову управу друштва изабрани су : староста Гавро Милошевић; подстароста Видо Банашевић; начелник просветног оделења Мишо Зорић; начелник Фрањо Жиц. Одборници су били : др. Краљевић, Никола Латковић, прота Јефтић, инжењер Банчек, капетан Франковић, Саво Мариновић, Ристо Гордић, Б. Радовановићева, Глигор Вукотић и Коста Лигутић. (6)

Свечаност на Цетињу око 1939.

Соколска друштва у Црној Гори била су удружена у Зетски округ. Приредили су 3 маја 1926. I окружни слет у Подгорици. На слету је осим у заједничким вежбама Соколско друштво Цетиње наступило  са три посебне тачке : женска и мушка деца вежбала су „Симболичне просте вежбе” од Јегера, женски подмладак „Мале птице” од Зорке Јанковић и чланови „Врбниче над морем” од Шварцвалда. На слету је као гост присуствовало Соколско друштво Мостар. Друштво Мостар је одржало академије на Цетињу, у Подгорици и Никшићу. Био је присутан цео одбор мостарске жупе „Алекса Шантић”. (7) После похода Соколске жупе Мостар дошло је до ширења соколства у Црној Гори. Основана су нова соколска друштва, а у постојећим радило се удвострученом снагом. Соколско друштво Бар основано је 1926. У другој половини августа 1926. био је упућен јавни апел за оснивање соколског друштва у Бару. Оснивачка скупштина одржана је 5 септембра 1926. у дворани друштва “Братимство”. Први јавни наступ друштва био је 1 децембра 1926. под вођством начелника Марка Франете. Била је интензивна сарадња са суседним соколским друштвима а нарочито са друштвом из Будве. Старешина друштва био је Доманчић. Друштво је организовало заједнички излет са соколским друштвом Београд I на јавну вежбу у Улцињу.(8)   До децембра 1926. у новоснованом Соколском друштву Бар било  је 30 деце, 25 нараштајаца, 20 вежбача, и 100 осталих чланова. У чланку „Соколско друштво у Бару” изашлом у часопису „Соколски вјесник жупе загребачке” наглашено је да је друштву приступио католички бискуп као члан утемељитељ. (9) За време VIII Свесоколског слета у Прагу 1926. депутација сокола из Црне Горе посетила је ћерку председника Масарика, која се том приликом нарочито занимала за развој соколства у Црној Гори. Обрадована напредком поклонила је фанфару од 16 инструмената. Планирано је да то буде фанфара Жупе Његошеве које се формирала за крајеве Црне Горе. (10)

Цетињско соколско друштво је на главној скупштини жупе 6. марта 1927. у Дубровнику поднело предлог за формирање жупе. О предлогу за оснивање жупе Његош повела се дужа дебата. Соколска друштва у Херцег Новом, Ђеновићу, Бијелој, Зеленики, Тивту, Котор-Ластви и Будви заговарала су оснивање жупе Његош. О томе су требала да се изјасне сва соколска друштва са територије Зетске Области. У Општинској Вијећници у Херцег Новом 3. марта 1928. делегати свих друштава Зетске Области, донели су одлуку, да предложе жупској скупштини, оснивање „Његошеве“ жупе. На жупској скупштини 4. марта 1928. уважен је предлог. Крајем јуна 1928. црногорска друштва су заједно са друштвима из Боке Которске, основала решењем жупске скупштине своју жупу „Његош“. (11) На Цетињу жупа је одржала свој први јавни час 10. јуна 1928. са 670 вежбача. (12)  У Управи  Цетињског соколског друштва 1934. били су :  Старешина др. Владимир Пилетић, заменик старешине Душан Велимировић, секретар Никола Томановић, благајник Милоња Делетић, начелник Коста Лигутић, заменици  Радован Ивановић, Блажо Бановић, начелница Светлана Шевчик, заменица Јелена Мартиновић, просветар Никола Дориамедов, статистичар Трипко Вујичић, барјактар Матан Калуђеровић,  Референт за соколске чете Александар Миловић, лекар др. Владимир Герасимовић, економ Милан Иванчевић. Чланови управе били су : Др. Радослав Милетић, Вуко Томановић, Ристо Гордић, Марко Вујовић, Митар Лазовић, Михаило  Рајнвајн, др. Милорад Шошкић, Михаило Мартиновић, Мирко  Радојичић, Љубо Кнежевић, Иван Гњатовић и Ћетко Дедић. Заменици били су : Михајло Бајић, Милисав Добричанин, Филип Мартиновић, Ђуро Вукмировић, Ђорђе Мркобрад, Бошко Јакшић, Петар Мартиновић, Јово Ђуровић, Петар Ускоковић, Ризо Јахић, Душан Ђурковић и Нико Чаловић. Ревизори су били : Душан Пајевић, Нико Бокан и Милутин Ивановић. Заменици су били : Радован Мијушковић и Ђуро Спасић. У Суду Части били су : Милан Буј, Ђорђе Малишић, Никола Зубер, Никола Кнежевић и Шћепан Шћепановић. Заменици су били : Гавро Цемовић, др. Милан Гвозденовић и Милан Поповић. (13)

Први  просветни течај жупе Цетиње приређен је у новембру 1933. По мишљењу сокола био је успешан и  на иницијативу председника Просветног одбора Михаила Рајнвајна жупа је одлучила  да одржи други  просветни течај и позвала учитеље и учитељице из свих друштава и чета са територије жупе да се пријаве. Течај се разликовао од првог зато што је број учесника био два пута већи, и што су предавачи обухватили целокупно соколско градиво, потребно за друштвеног и четног просветара. На течају учествовало је 35 учитеља и учитељица са територије жупе а 6 са територије жупе Мостар. Други просветни течај жупе Цетиње приређен је од 26 до 31 децембра 1933. Течај је отворио Рајнвајн и истакао значај и улогу Соколства у државном и народном животу. Учитељи су  били смештени  у касарни 38 пешадијског пука „Његошевог”, а учитељице у интернату Учитељске школе. Течајци су се хранили у мензи Задружног дома. За време  јутарњих и вечерњих вежби одржавани су говори пред врстом и то :  „У добровољној дисциплини је снага Соколства”, „За соколски рад не тражимо ни хвале ни славе”, „Зашто сам Соко”, „Улога народног учитеља у Соколу”, „ Соколско братство” и  „Да ли је  Соколство покрет или организација”. По жељи течајаца Никола Дориамедов одржао је предавање „Савремена криза и улога учитеља на селу”. После течаја жупа је предила течајцима соколско село. Течајце је поздравио др. Пилетић, а одговорио је Душан Живановић-Јадрански. Течајци су разгледали град и његове знаменитости. Био је излет преко Подгорице, Спужа и Данилова-Града за Никшић, где су имали Ванредну учитељску скупштину. На скупштини је Рајнвајн, у својству изасланика бана, одржао предавање „Учитељ као соколски радник” пред преко стотине учитеља и толиког броја професора, адвоката, судија , … који су били присутни на скупштини. (14)

За друштвене и четне просветаре жупе Цетиње приређен је петодневни IV просветни течај од 30 марта до 3 априла 1934. За течај пријавило се 40 браће и 3 сестре. Захваљујући заузимању Жупског просветног одбора сви течајци добили су бесплатан стан у касарни 38 пешадијског пука „Његошевог”. Сестре су биле смештене у приватном стану. Храну си добили по јевтиној цени у Хигијенском заводу. Рад је почињао са јутарњим вежбама у соколани. После вежбе течајци су ишли у дворану учитељске школе, где су слушали предавања из историје соколства, идеологије, организације, еугенике и технике. Предавали су : Михаило Рајнвајн, жупски просветар, Основи соколске идеологије, Соколска штедња, Социјално старање у Соколству, Учитељ као соколски радник; Милутин Ивановић,  жупски тајник, Тиршево соколство и његове основне мисли, Администрација; Крсто Грујичић, тајник Жупског просветног одбора, Историја Соколства, Просветне школе и течајеви, Васпитање деце и нараштаја; Александар Миловић, жупски статистичар, Соколска организација, Просветна статистика; Никола Дориамедов, известилац за соколску штампу, Соколска штампа и њена пропаганда; Трифун Карабаш, члан ЖПО и књижничар жупе, Соколство и народно просвећивање; Душан Велимировић, заменик председника ЖПО, Задаци просветара; др. Милорад Шошкић, директор учитељске школе, Говорништво; Јово Ђуровић,  жупски благајник, Књиговоћство и благајна; Шћепан Милић,  жупски новинар, Соколски великани, Соко у служби домовине; др. Милан Гвозденовић, Соколство и трезвеност; др. Анте Марчић, судски мајор,  Соколство и војска; Коста Лигутић, начелник Соколског друштва Цетиње, Соколски систем и јутарње и вечерње вежбе и Ћетко Дедић, референт за соколске чете, Соколство и село, Дебатне вечери; Сваки радни дан завршавао се дебатним вечерима. На вечерима расправљало се о темама „Соколство тражи одушевљене борце”, „У мисли домовина, у срцу одважност, у мишици снага”, „Шта имамо да учинимо да соколизирамо наше село и да живот нашег сељака подигнемо на већи културни ниво” и „Соколство је једини пут к Словенству”. Четвртог дана одржан је збор друштвених просветара, на коме се повела дискусија о годишњем извештају и утврдиле смернице рада за идућу годину. Извештај о просветном раду  ЖПО био је примљен. Петог дана течаја течајци су посетили Ријеку Црнојевића, Вирпазар, Бар, Петровац, Свети Стефан и Будву. Течајци су на  Ријеци Црнојевића разгледали дворац краља Николе. У Бару течајци су разгледали развалине стародневног града, узорно пољско добро „Топлица”, где је била смештена Пољопривредна школа и уљану браће Марић. После разгледања Бара и околине спремљен је за течајце ручак  од стране соколског друштва Бар. Просветар жупе Цетиње Рајнвајн поздравио је барске соколе  и истакао значај њиховог соколског рада. Редакциони одбор Соколске омладине Соколског друштва Цетиње издавао је Зидне соколске новине. У њима су се у сажетом облику доносили чланци о општесоколским питањима, о питањима  жупе и друштава, белешке и упозорења. Новине су биле откуцане на машини и умножене. (15) Краљ Александар је 11 маја 1934 године прошао кроз Цетиње на путу за Приморје. Све категорије у одорама Соколског друштва Цетиње учествовале су у дочеку. У Иванбеговој улици соколи су направили кордон са обе стране, па се  дуж целе улице протезао ланац црвених кошуља. На улазу у Цетиње стигао је аутомобил из Подгорице у коме је био  краљ заједно са баном Зетске бановине Мијом Сочицом. Маса света клицала је краљу. Краљ је изашао из аута и упутио се пешке кроз шпалир сокола. Краљу су прилазили стари црногорски ратници у црногорској ношњи и пожелели му срећну добродошлицу. Краљ се распитивао код свакога о домаћим приликама. Кад је дошао  до пола Иван-Бегове улице поново је са баном Сочицом ушао у кола и одвезао се главном улицом у Цетињски манастир, где га је на манастирским вратима срео митрополит црногорско-приморски  др. Гаврило са свештенством. После благослова краљ је ушао у манастир где је одслужено свечано молепствије за дуг и срећан живот краља и краљевског дома. Кад је молепствије завршено, на царским дверима појавио се митрополит др. Дожић с крстом у руци и благословио краља и између осталог рекао : „Ваше Величанство, Краљу и Господару! Велика срећа озарила  је данас Црну Гору, а нарочито град Цетиње овом Вашом високом посетом. Срећни смо што дочекујемо и сретамо Ваше Величанство у Вашем родном месту и у овим крајевима, којима Ви, Господару, у свако време поклањате нарочиту Краљевску и Очинску пажњу. С овога светога места, у заједници са својим свештенством и паством ја упућујем топле молитве Господину Богу, Св. Петру Цетињском и Св. Василији Острошком да Вас, узвишени Краљевски дом, чува и штити на срећу и напредак наше велике Отаџбине. Живео Краљ!“ завршио је свој говор митрополит др. Гаврило. Пред манастиром окупило се грађанство и соколи, који су у шпалиру  пратили краљев аутомобил до манастира. Опет су направили шпалир пред манастиром. На челу шпалира било је старешинство Соколске жупе Цетиње, са замеником старешине братом Михајлом Бајићем. Кад је краљ изашао из манастира обратио се Бајићу : „Хоће ли Соколи жупе Цетиње учествовати на слетовима у Сарајеву и Загребу ?“ Брат Бајић је одговорио да ће Соколи жупе Цетиње учествовати у великом броју без обзира што ова жупа није обавезна да наступи на тим слетовима. Краљ је одговорио : „То је добро и мило ми је да сте Соколи свуда први“. Поздравио се са соколима и ушао у кола и наставио пут за Његуше и Боку. Народ је стално клицао краљу док је ауто полако пролазио цетињским улицама преплављеним народом. Краљ је са осмехом отпоздрављао Цетињанима. (16)  Соколско друштво Цетиње развило је 20 маја 1934. шест застава својих чета. И то у: Бајицама, Буроњина, Љуботињу, Ријеци Црнојевића, Ћеклићима и Штитарима. (17)

Соколска жупа Цетиње приредила је логоровање соколских јединица на Ловћену 1935. Жупа је тиме хтела да одржи први годишњи помен краљу Александру а исто тако успомена на десетогодишњицу његове посете Ловћену. Том приликом одржан је помен и господарима Црне Горе владици Раду и владици Данилу. Рано ујутру су пристизале чете и друштва Боке, Приморја и Црне Горе. Многе јединице стигле су увече. На слављу су учествовале и друге културне установе, цетињско певачко друштво „Његош” као и друштво „Књегиње Зорке”, … . Збор је био на Ивановим Коритима, одакле су уз свирање две музике отишли ка манастиру, где је била служба божја. Осим сокола окупила се маса народа из Његуша на челу са председником општине и виђенијим првацима племена. На служби и помену одговарало је музичко друштво „Његош”. После парастоса у присуству две хиљаде људи говорио је Гавро Милошевић, старешина жупе Цетиње. После говора Милошевића свирана је народна химна, па је председник његушке општине Бово Ђуровић поздравио соколе. После ручка настало је народно весеље уз звуке гусала, војне музике и оркестра Соколског друштва Бијела. Соколи и соколице су на Ивановим Коритима, рушевинама Ивановог манастира и гувнима које је Његош опевао у „Горском Вијенцу”, певали народне песме, водили народна кола, надметали се у витешким народним играма и у лакој атлетици. Били су присутни соколи са села из чета Средње Маине, Подострог, Ситвара, Кавач, Кртоли, Мирац, Ћеклићи, Грбаљ и Бајице. У великом броју била су заступљена друштва Тиват, Бијела, Будва и Котор. Једнодневно соколско таборовање учинило је да се јаче и боље зближе и узајамно упознају браћа из Црне Горе, Боке и Приморја. (18) Соколско друштво Цетиње приредило је Масарикову прославу 8. марта 1936. О животу и раду Масарика говорио је професор Симеун Никчевић, који је изложио Масарикове напоре за стварање чехословачке државе и његове везе са јужним словенима. На крају је говорио о Масарику као соколу. После предавања приказан је филм „Састанак Краља Александра и Краља Бориса у Београду“, и слике из чехословачког соколства и спорта. На крају приказан је филм : „Борба против туберкулозе”. (19) У свечаној сали Градске општине на Цетињу одржана је 26 фебруара 1937. конференција на којој су присуствовали поред управе жупе и друштава, представници свих витешких и културно-просветних организација. Били су присутни и помоћник команданта дивизије ђенерал Миљенко Варјачић и председник Градског поглаварства Јефто Спасић. Старешина жупе истакао је да ће 13 и 14 марта 1937. бити одржан на Цетињу дводневни састанак представника соколских жупа Сарајево, Сплит, Мостар и Цетиње, а позване су и жупе Крагујевац, Ниш и Ужице. Том приликом биле су велике соколске манифестације. У мају требао је да се одржи на Цетињу жупски слет и развијање заставе.  Старешина Милошевић апеловао је на присутне да преко својих организација пруже жупи помоћ и сарађују да би што успешније било извођење свечаности. Сви делегати, а нарочито ђенерал Варјачић и председник Градског поглаварства Јефто Спасић обећали су своју помоћ. Одмах је био организован слетски одбор, подељен на секције. У Секције су ушли представници свих позваних месних организација, који су били саставни део са  управом жупе и друштава. (20)

На Цетињу је марта 1937. одржана заједничка седница представника соколских Жупа из Сарајева, Сплита, Мостара и Цетиња. На седници је констатовано да соколство, поред телесног васпитања, врши велику мисију на селу. За то је био доказ сталан прираст броја сеоских соколских чета. На седници је створен програм рада ових жупа у соколској Петровој петољетки. (21)

Соколско друштво на Цетињу одржало је редовну главну скупштину 28 фебруара 1937. у соколани „Дом Слободе”. Скупштини је председавао старешина Гавро Милошевић, а Жупу Цетиње је заступао генерал Миљенко Варјачић, помоћник команданта дивизије. Старешина друштва прочитао  је поздравне телеграме Савезу Сокола, Бану Зетске бановине и Митрополиту Црногорско-Приморском. Имовина друштва била је 182.253,73 динара, од чега у готовини преко 100.000 динара. Та готовина је била Фонд за градњу дома. Нарочита пажња била је посвећена извршавању завета за Соколску Петрову петољетку. Гавро Милошевић предложио је листу за састав нове управе : Старешина Крсто Пејовић, први заменик старешине Ристо Гордић, други заменик старешине Милутин Ивановић, секретар Никола Мартиновић, просветар Петар Ускоковић, благајник Љубо Кнежевић, начелник  Крсто Грујичић, први заменик начелника Душан Ђурковић, други заменик  начелника  Душан Бокан, начелница Вукица Тиодоровић, заменица Марија Томат, статистичар Косто Рајнвајн, Референт за соколске чете Васо Радовановић, љекар др. Владим. Герасимовић, барјактар Матан Калуђеровић. Чланови управе : Јокица Грујичић, Јован Тришић, Милисав Добричанин, Симо Весковић, Видо Ђаконовић, Милорад Шошкић, Ризо Јахић, Богдан Стајић, Фехим Мусакадић, Петар К. Мартиновић, Бранко Поповић и Вуко Митровић. Заменици : Данило Пајевић, Ђуро Шпадијер, Саво Вукчевић, Петар Банашевић, Радомир Николић, Васо Кнежевић, Никола Стојанов, Марко Мијач, Блажо Јанковић, Момчило Матић и Милутин Дапчевић. Ревизори : чланови Нико Бокан, Јован Калуђеровић и Миливоје Ђурић; заменици Миро Радоичић и Ристо Милошевић. У Суду Части : чланови др. Нико Мартиновић, Милутин Ђуричковић, др. Радосав Милетић, Никола Кнежевић и Михаило Вујисић; заменици Ђуро Вукмировић, Лука Вукмировић и Никола Марковић. (22)

На Цетињу је 16. маја 1937. одржан један од највећих слетова Зетске бановине уз учешће свих друштава и чланова соколских чета. Учествовало је до 5.000 сокола. Са соколским униформама мешале су се разнолике народне ношње сеоских соколских чета. На слету је освећена и развијена соколска застава жупе Цетиње. Застава је била дар краља Петра II, а уједно је била прва застава коју је краљ Петар подарио једној соколској јединици. (23) Уз учешће скоро свих чланова вежбача и великог броја чланова и чланица из целе Зетске бановине приређен је слет и развијена застава. Нарочито одређени одбори су на улазима у варош срдачно дочекивали госте. Међу првима дошла је чета питомаца Машинске подофицирске школе са својом музиком. На улазу у град били су подигнути славолуци искићених зеленилом, заставама и соколским амблемима. Неколико музика дочекивало је поворке, које су са свих страна пристизале на Цетиње. Дошло је и велико мноштво народа из свих крајева Зетске бановине. Свечаност је била увеличана учешћем војске и морнарице из Боке Которске. Помоћник бана Владимир Јевтић примио је у Банском двору представнике свих соколских јединица на челу са старешином жупе Гавром Милошевићем. Старешина Соколског друштва Никшић Рашовић изрази је захвалност бану Иванишевићу на свесрдној помоћи, коју је указивао соколима у свакој прилици. Дошле су и соколске чете у својим живописним народним ношњама. Освећење је извршено на Тргу Краља Александра, испред официрског дома, у коме се родио краљ Александар. Соколске јединице су уз звуке музика, одушевљених патриотских поклика и певање соколских песама дошле са слетишта на искићен трг и направиле велике каре. С једне стране биле су војска и морнарица, а са друге соколске чете и многобројни сељаци и грађани у народним ношњама, међи којима се налазио и велики број старих Црногораца у народној ношњи са бројним ратним одличјима на грудима. Присуствовали су помоћник бана Владимир Јевтић, изасланик министра војске и морнарице ком. Војног округа пуковник Павличић, командант Зетске дивизије генерал Стефановић, Панта Аранђеловић, начелник просветнoг одељења, представник Сената сенатор Милован Џаковић, представник Народне скупштине народни посланик Ђуро Чејовић, изасланик Савеза Сокола др. Мирко Буић, председник општине Јефто Спасић, са градским већницима, представници свих цетињских друштава и удружења. Изасланик краља генерал Варјачић обишао је војску и соколе. У пратњи старешине жупе Гавра Милошевића изнео је из собе дома, у којој се родио краљ Александар заставу и понео је до места освећења. Протосинђел Јовановић је извршио чин освећења уз пратњу хора цетињске богословије. Свој говор завршио је речима : „Соколи! У пуном уверењу да ћете вршити вашу соколску и патриотску дужност у здравље Краља Петра II, развијте ову соколску заставу и високо је и часно увек вијте! У то име ја вам у име митрополита црногорско-приморског г. дра Дожића честитам ово лепо славље. Здраво!” Заставу је примио  генерал Варјачић и предао је  старешини жупе Гаври Милошевићу. Милошевић је предао заставу барјактару Марку Мијачу и позвао га да заставу часно и узвишено носи испред Соколства цетињске жупе. Барјактар је примио заставу и положио заклетву, да ће верно, неусташиво, часно и неокаљани носити соколску заставу. Бројне музике свирале су соколски марш и соколску химну „Хеј Словени”. Затим је говорио Владимир Јефтић  који је истакао : „… Краљевска влада … поклањала је и поклањаће пуну своју пажњу овом херојском и витешком народу, а напредак овог краја, овог националног тла, вазда ће јој лежати на срцу. Претседник г. д-р М. Стојадиновић поклања исто тако велику пажњу развоју Соколства у овим крајевима. …”. Након завршетка свечаности освећења, формирана је поворка  у којој је учествовало неколико хиљада људи и која је прошла главним улицама Цетиња, одушевљено кличући краљу и народном и државном јединству. При проласку испред општине поворка је поздравила представнике војних и цивилних власти. Председник општине Спасић приредио је банкет за представнике власти и соколе. Спасић је истакао да је општина са великим одушевљењем прихватала сваки подухват сокола, и да као такво Цетиње је учествовало у раду предвиђеним Соколском Петровом петолетком. Иако општина града Цетиња није могла да пружи обилну материјалну помоћ, она је подржавала соколе морално. Мирко Буић захвалио се председнику општине Спасићу и истакао заслуге народа тамошњих крајева за ослобођење и уједињење. Даље су говорили др. Никола Шкеровић, Милан Буј, сељак Марко Радановић из Грбља и Шћепан Шћепановић. За време банкета Гавро Милошевић примио је од Кабинета Краљевских Намесника честитку : „Краљевски Намесници господа др. Раденко Станковић и др. Иво Перовић поздрављају свечаност развијања жупске заставе и жупски слет”. Слетиште је било на простору где је требало да се гради соколски дом. На јавном часу присуствовало је преко 4.000 грађана и сокола. У разним вежбама учествовало је до 1.000 сокола и соколица, војника и морнара. Публици су се допале вежбе војске и морнарице као и сеоских чета у народним ношњама. На крају јавног часа један батаљон је извео борбу са бомбама на простору између Ђинова брда и Орлова крша. Приредба је изведена са флоресцентним зрнима, по први пут виђена од грађана, оставила је дубок утисак. Награђена је признањем старешинству и усклицима војсци. Увече је у згради Народног позоришта приређена свечана академија. После академије приређена је игранка у соколани до касно у ноћ. Током дана свирале су соколске музике на више места, а народ је певао и играо народна кола. (24)

Годишња скупштина Соколске жупе Цетиње одржана је 17 маја 1937. у згради Народног позоришта на Цетињу. Предложено је оснивање соколске задруге разних рујних и лековитих трава на територији бановине и да се приликом скупштине жупе 1938. одржи  жупска изложба соколских рукотворина свих соколских јединица жупе Цетиње. Истакло се да би на жупске свечаности дошло више соколских јединица из унутрашњости да је било више превозних средстава.  Максим Злоковић је саопштио да је било случајева напада на соколе у појединим местима у унутрашњости. (25)

Приликом полагања камена темељца за Соколски дом на Цетињу патријарх Гаврило истакао је  : „Поред наше славне војске, која је наше име разнела по целом свету, само је још Соколство без разлике вере и и племена сложно и с добром вољом служи Краљу и домовини. Због таквог родољубног деловања нашега соколства наша црква поздравља овај рад и благосивље га”. (26) Жупа је радила на унапређењу и развоју села. Пољопривредни одбор разделио је четама 6.000 комада садница. (27) Тешкоће за рад на селу жупе биле су велике. Територија жупе била је велика, терен је био тежак, саобраћајне прилике врло слабе. Зато је додир са четама био отежан. Сиромаштво је ограничавало сваку велику акцију. Одсек за рад на селу жупе набављао је справе и алате и делио их четама. Рад на сађењу воћака, пчеларству и скупљању лековитог биља био је доста развијен. Соколско друштво Цетиње добило је од Савеза Сокола 200.000 динара за свој дом из санационог зајма за изградњу и санацију соколских домова у земљи.  (28)   У „Извештају о раду управе Савеза Сокола Краљевине Југославије за  годину 1939. истакнуто је  да је жупа Цетиње учествовала на слету у Софији са 254 члана, на Сушаку са 80 чланова и на окружним слетовима са 130 чланова, 80 мушког нараштаја и 180 мушке деце. На Окружном јавном часу у Беранима учествовала је жупа са 60 чланова, 80 мушког нараштаја и 180 мушке деце. На прослави 9 октобра учествовало је 76 чланова и 30 мушког нараштаја. На прослави 26 новембра дана  уједињења Србије и Цене Горе учествовало је 90 чланова и 45 нараштајаца. На прослави 17 децембра  учествовало је 86 чланова и 35 нараштајаца. У Соколској Петровој петолетци од обећаних 20 домова изграђено је 15 а 5 су још били грађени. Вредност изграђених соколских домова била је 15 милиона динара. Засађено је 45.000 комада воћака и других садница. Од пројектована 4 расадника,  1 је био уређен а 3 су била у раду. Од  пројектована 3 парка подигнута су 2 а 1 је био у раду. Уређен је био 1 дрворед поред колског пута. Од 6 бунара изграђена су 5 а 1 је био у раду. Од 3 моста који су обећани сва 3 су изграђена. Од обећана 2 потока обадва су регулисана. Од обећаних 6 сеоских путева сви су изграђени. Изграђен је 1 водовод. Од обећаних  8 чесама 5 су изграђене  а 2 су биле у раду. Изграђена је једна сушница, подигнуто је једно купатило, подигнита су 7 пчелињака, 5 сеоских гробаља било је уређено. Подигнуте су две цркве. Подигнут је један парк око цркве. Било је одржано 11 задружних моба. Основана је 1 сеоска читаоница. Образоване су 3 ручне апотеке. Одржано је 7 друштвених течајева и 6 логоровања. Било је подигнуто 4 летња вежбалишта. Утеђено је 1 морско летовалиште. Основане су 3 сеоске књижнице. Образоване су 2 соколске музике и 1 тамбурашки збор. Основан је 1 фонд сиромашних ђака. Шест соколских застава је било освећено. Одржано је 228 предавања о Соколској Петровој петолетци. Једна соколска јединица купила је за сироту удовицу са 4 деце једну кућицу са земљом и иста јединица прикупила је 40.000 динара за 6 сирочади без оца и без мајке. У жупи било је 1.178 личних завета од којих је до тада било 934 извршених. Остатак је требао да буде извршен у потоњој години  петолетке. Ипак у Извештају о раду управе Савеза Сокола Краљевине Југославије за  годину 1939. истакнуто је :„Соколско друштво  Цетиње извршило је већ уз знатну потпору  наших хуманих друштава и Удружења своје задатке. Али је остао недовршен најзначајнији посао : довршење соколског дома. И поред снажне потпоре коју су нам указали и Банска управа и наша војска  и Општина цетињска и други приложници ми га још нијесмо довршили. А ми га не подижемо само за себе. У његовим просторијама наћи ће мјеста  сва наша хумана и културна удружења. Наша младеж добиће хигијенске вјежбаонице. Он ће бити збориште свих родољуба и националних организација и установа.“ Жупа Цетиње била је у Зетско-вардарским збору и 1937. имала је 6.944 припадника а 1938. 8.469 припадника. (29) Првог дана Ускрса посетило је Соколско друштво Цетиње Подгорицу где су заједно са тамошњим соколским друштвима приредили забаву у Соколском дому. После забаве била је игранка уз свирање џез оркестра Соколског друштва Цетиње. Другог дана подгорички соколи вратили су посету Цетињу, где је такође одржана приредба. М. Дедић је у свом чланку у „Соколском гласнику“ истакао успех тачке  „Валцер” чланица и „Полети, сиви соколе” подмладка. (30)

Соколска жупа Цетиње је 1940. низом свечаности духовно припремала народ за одбрану отаџбине. На Цетињу је јуна 1940. откривен споменик добровољцима из Америке, потопљеним под Медуом 24 децембра 1915. Споменик је израдио вајар Ристо Стијовић, и на њему приказао ловћенску вилу, са ханџаром у десници, и вијенцем у левици, над лађом која тоне. Соколска жупа Цетиње  заказала је своју Годишњу скупштину  на Спасовдан, 6 јуна 1940, када се споменик откривао. У свом говору  приликом откривања споменика Гавро Милошевић, старешина Соколске жупе Цетиње, истакао је у име Савеза Сокола  : „Соколство у овој години одржава своју  свечану скупштину баш на Спасов-дан, као сјећање на историјски дан, када су на Грахову малобројни Црногорци до ногу потукли многобројнију турску војску, као сјећање на дан, када је дух надвладао материју, и кад је је био јачи сој него број ! А друго, да се поклонимо сјенима оних, те падоше под Медуом, достојних следбеника Граховских јунака ! Ми Соколи у овом споменику видимо најљепше приказану добровољну мученичку прошлост Црне Горе, као и потстрек за њене напоре у будућности ! У добровољцима окарактерисан је збијег свих оних, што се не  хтјеше у ланце везати, већ се добровољно збјежаше у наше планине ! … Ми Соколи свјесни смо тих порука, како у рату тако и у миру ! Није само јунак онај који у даном моменту својим животом спријечи насртај непријатеља, већ је јунак сваки онај, који дуг одужује према мајци отаџбини, сваког часа и на сваком мјесту ! Јунак је онај који се несебично жртвује и сузбија сваку непријатељску акцију, ма којег облика ! …Нека је слава свима палим под Медуе, нека је слава палим на данашњи дан на Граховцу, нека је слава свим палим за своју нацију, до сада и у будућности !” (31) Скупштина жупе је корпоративно учествовала на свечаности при откривању споменика потопљеним добровољцима под Медуом. Жупа Цетиње везала је два историјска датума, Косово и Грахово, у својим напорима за морално уздигнуће народа. Издала је књигу „Духом косовског соколства”, у којој су писали чланке старешина Милошевић, адвокат са Цетиња, ђенерал Варјачић и просветар Ускоковић. На скупштини је у предавању  ђенерал Варјачић приказао борбу из ваздуха као и улогу падобранаца и ваздушне пешадије. Многим примерима показао је како треба у даном случају извршити своју соколску мисију. (32)

Национална, витешка и културно-просветна друштва и организације на територији Црне Горе, упутиле су на Спасовдан, 6 јуна 1940, апел  народу у Црној Гори. У апелу позвали су да се у судбоносним тренуцима заборави све што је делило, и да се скупа сви као један човек, буду спремни да бране отаџбину. Међу првима су потписали представници сокола др. Никола Шкеровић, ђенерал Ђукановић, Гавро Милошевић, … . У прогласу се истицало : „СИНОВИ СРПСКЕ СПАРТЕ … Нека свети црногорски крш не окаља ни једно погано име издајника! Нека Његошеву отаџбину не осрамоти ни један злосрећник заведен туђинским дошаптавањима! … У судбоносном сукобу, ако нам буде наметнут, морају бити … повезане све духовне и физичке моћи цијелог народа. У очекивању великих, нежељених часова, у данима опасности за сигурност отаџбине, народ, цио народ, мора престављати недјељив, непробојан фронт, … челични штит наше заједничке куће – отаџбине наше”. (33)

Друштва Соколске жупе  Цетиње прославила су  1940. годишњицу уједињења Црне Горе са Србијом. Нарочито је свечана прослава била на Цетињу, где је после благодарења, одржана свечана соколска академија у дворани Народног позоришта.  Академију је отворио старешина жупе Гавро Милошевић, а Јован Контић предавао је о значају уједињења. Са академије су упућени поздравни телеграми краљу, Савезу сокола и председнику Извршног одбора Подгоричке народне скупштине. (34) Соколско друштво Цетиње приредило је 2. децембра 1940. академију за средњошколску омладину и за вежбаће категорије. Академију је отворио просветар друштва С. Бокан предавањем „Југословенска идеологија и дужност данашње омладине”. Изведене су вежбе и рецитације, а позоришна секција приказала је једну сцену из „Одбране Београда”. (35) На предлог Соколске жупе Цетиње Старешинство Савеза Сокола организовало је прославу 25-годишњице боја на Мојковцу. Прослава је одржана 31. августа 1940. на Цетињу. У Зетском дому одржана је свечана седница Савеза сокола и Соколске жупе Цетиње. У име војске говорио је генерал Варјачић. Свечаност је настављена 1.септембра 1940. на Мојковцу. Приређен је помен палим жртвама у борбама које су завршене на Бадњи дан и Божић Мојковачким бојем. После помена одржана је парада војске и свих присутних живих ратника. (36) У издању Савеза Сокола и Народног одбора за прославу изашла је 1941. Споменица прославе 25-годишњице на Мојковцу. У Споменици је истакнуто : „Наше соколство одало је на достојан начин дужну почаст сенима мојковачких хероја. Поред иницијативе и активног учешћа у прослави, Савез Сокола је помогао издати ову књигу, од чије је продаје чист приход намењен подизању споменика палим мојковачким јунацима. (37)

Соколско друштво „Цетињски соко” основано је 1906. После Првог светског рата обновљено је деловање соколског друштва на Цетињу. Делегацију Соколске жупе Мостар која је 1926. посетила Ловћен, на улазу у Цетиње дочекало  је  друштво Цетиње са војном музиком. Цетињско соколско друштво је на главној скупштини жупе Мостар у Дубровнику 6. марта 1927. поднело предлог за формирање жупе Његош. Пошто је то прихваћено и жупа основана, Жупа Његош је на Цетињу одржала свој први јавни час 10. јуна 1928. са 670 вежбача. На Цетињу је соколско друштво деловало упоредо са жупом. Друштво је користило „Дом Слободе”, али је и радило на изградњи свог дома. Због оснивања сеоских соколских чета жупа је на Цетињу организовала просветне течајеве. Српска Православна црква и Карађорђевићи а посебно краљ Александар подржавали су рад сокола. На Цетињу је 16. маја 1937. одржан један од највећих слетова Зетске бановине уз учешће свих друштава и чланова соколских чета. Соколска жупа Цетиње је 1940. низом патриотских свечаности духовно припремала народ за одбрану отаџбине. На Цетињу је јуна 1940. откривен споменик добровољцима из Америке, потопљеним под Медуом 24 децембра 1915. После Априлског рата 1941. италијански окупатори су забранили рад Савеза Сокола, жупи и друштву Цетиње. После ослобођења комунистичке власти су уместо сокола наметнуле СТВ Партизан. После увођења вишестраначја соколи настоје да обнове рад соколских друштава. Прво обновљено друштво у Црној Гори био је Српски соко Херцег Нови 1992.

АУТОР: Саша Недељковић,  члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. Душан Цветковић, „Соколи и соколски слетови”, Београд, 2007, стр. 47; Драган Кларић, „Соколство у Будви и Паштровићима”, Паштровски Алманах I”, Свети Стефан-Петровац, 2014, стр. 385; Анте Брозовић, „Хисторија Соколства”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, мај 1926, бр. 5, стр. 78;

2. Душан Цветковић, „Соколи и соколски слетови”, Београд, 2007, стр. 47;

1. „Соколско друштво на Цетињу”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, мај 1924, бр. 5, стр. 133;
2. „Соколство и краљев пут кроз Црну Гору”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, Октобар 1925, бр. 10, стр. 211;

5. Др. П. Мандић, „Из Соколске жупе Алексе Шантића – Мостар”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 1. септембар 1926, бр. 15-16, стр. 157-160;

1. „Соколско друштво на Цетињу”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јануар-фебруар 1926, бр. 1 и 2, стр.  24;
2. „Соколство у Црној Гори”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јуни 1926, бр. 6 и 7, стр. 140;
3. Саша Недељковић, „Срби католици на Јужном Приморју од 1918. до 1945. године”, Бока Херцег Нови 2011, бр. 31, стр. 138; Ј. П. „Десетогодишњица Соколског друштва Бар”, „Соколски гласник”, Љубљана, 4 септембар 1936, бр. 35, стр. 3;
4. „Соколско друштво у Бару”,  „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, Децембар 1926, бр. 12, стр.242;
5. „Дар Масарикове кћерке Соколима из Црне Горе”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, аугуст-септембер 1926, бр. 8 и 9, стр. 187;
6. „Жупа Цетиње”, „Соколски гласник“, Љубљана 1. јула 1929, бр.13, Год.XI, стр. 11; „Из Соколске жупе Алексе Шантића-Мостар”, „Соколски Гласник”, у Љубљани, 15 априла 1927, бр. 7, стр. 154, 155;

12. „Жупа Цетиње“, „Соколски гласник“, Год.XI, Љубљана 1. јула 1929, бр.13, стр.11; Бр. Гавро Милошевић, старешина Цетињске жупе, „Соколска жупа Цетиње”, „Свеславенско соколство”, Београд, 1930, стр. 98, 99;

1. Уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник“, Година I, Београд 1934, стр. XXVI – XXVII;
2. Н.Д. и К.Г, „Други просветни течај соколске жупе Цетиње”, „Соколска Просвета”, Нови Сад, фебруар 1934, бр. 2, стр. 89, 90, 91;
3. „IV Просветни течај Соколске жупе Цетиње”, „Зидне соколске новине” „Соколска Просвета”, Нови Сад, мај 1934, бр. 5,  стр. 226;
4. А.М, „Свечани дочек Њ. Вел. Краља на Цетињу. Њ. Вел. Краљ у разговору са Соколима“, „Соколски Гласник“, Љубљана, 1 јун 1934, Бр. 23, стр. 4;
5.  „Соколске вести”, „Соколска Просвета”, Нови Сад, јуни 1934, бр. 6, стр. 266;
6. К.Г, „Соколско славље на Ловћену”, „Соколски гласник“, Љубљана, 20 септембра 1935, бр. 35, стр. 3;

19. „Масарикова прослава”, „Соколски гласник“, Љубљана, 27 марта 1936, бр. 13, стр. 4;

1. „Жупска конференција”, „Гласник Соколске жупе Цетиње”, Цетиње,  1 марта 1937 год, бр. 3, стр. 46;
2.  „Соколска сједница на Цетињу”, „Дубровник”, Дубровник, 20 марта 1937, бр. 7, стр. 2;
3. „Годишња скупштина Соколског друштва Цетиње”, „Гласник Соколске жупе Цетиње”, Цетиње,  1 марта 1937 год, бр. 3, стр. 47, 48;

23. „Соколско славље на Цетињу”, „Дубровник”, Дубровник, 22 мај 1937, бр. 16, стр. 3;

1. „Велике соколске свећаности на Цетињу”,  „Соколски гласник“, Београд, 29 мај 1937, бр. 16 стр. 2, 3,4;
2. Х.Д, „Годишња скупштина Соколске жупе Цетиње”, „Соколски гласник“, Београд, 29 мај 1937, бр. 16 стр.4;

26. „Из живота нашег народа”, „Братство”, Осијек, 15 децембра 1938, бр. 12, стр. 251;

1. „Извештај за 5 редовну главну скупштину Савеза Сокола Краљевине Југославије у Београду 12 маја 1935”, стр. XVII;

28. „Извештај о раду Управе Савеза Сокола Краљевине Југославије за годину 1938 поднет на IX редовној главној скупштини Савеза Сокола Краљевине Југославије 23. априла 1939 године”, стр. 97, 111;
29. „Извештај о раду управе Савеза Сокола Краљевине Југославије за годину 1939, поднет X редовној годишњој скупштини 26 октобра 1940”, стр. 53, 102, 107;
30. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 10 мај 1940, бр. 19, стр. 6;
31. „Соколство при откривању споменика Медуанским мученицима”, „Соколски гласник”, Београд, 14 јуни 1940, бр. 24, стр. 4;
32. Соко, „Годишња скупштина Соколске жупе Цетиње”, „Соколски гласник”, Београд, 14 јуни 1940, бр. 24, стр. 2;
33. „Родољубива реч Црне Горе”, „Соколски гласник”, Београд, 14 јуни 1940, бр. 24, стр. 2;
34. „Соколске свечаности на Цетињу”, „Соколски гласник“, Београд, 29 новембар 1940, бр. 48, стр. 8;

1. „Кратке вести из нашег соколства”, „Соколски гласник“, Београд,  13. децембар 1940, бр. 50, стр. 4;

36. „Прослава боја на Мојковцу”, „Ратни Поменик”, Београд, септембар 1940, бр. 6, стр. 5;
37. „Спомен-књигу славе на Мојковцу издао је Савез Сокола КЈ”, „Соколски гласник“, Београд, 28 фебруар 1941, бр. 9, стр. 4;