- ИЗ БЕОГРАДА брзојављају под 23. децембром: Прекјуче су већа оделења турских Черкеза и башибозука навалили на Неготин, али су посадом одељењем козака, које је дошло из Кладова после жестоког боја узбијени. боју је пало 38 Козака и 111 Турака. Кладово се утврђује, јер се боје, да ћe Турци изненада напасти да га отму да Русима пут Србију пресеку.
АУТОР: Ранко Јаковљевић
О разлозима за рат са Турском 1876.г. Алексеј Тимофејев пише да се Србија налазила у тешким околностима у том тренутку – албанска насеља су била све до Ниша; да је потрајало још двадесетак година, улогу северног Косова не би имала Косовска Митровица, већ град Ниш. Санџак и Јужна Србија били су у смеру активне асимилације. То је заустављено доласком руских добровољаца. С друге стране, да није дошло до рата, мање би људи страдало…Добровољци су допринели да Србија добије независност 1878, претходно смо објаснили. А што се тиче значаја добровољачког покрета за Русију, видимо да први пут самостално руско друштво – не цар, не влада – формира неко јавно мњење, став према питању спољне политике и покушава да га оствари својим снагама. То је био покушај да руско грађанско друштво оствари руску националну идеју без помоћи државе. Покушај тог пута није препознат од цара, од владе… Одједном су студенти, бивши војници, трговци, професори, уметници стали на страну покрета и ослобађања православних Словена на Балкану. То је био сентимент који је први пут ујединио руско друштво. Царска власт то није препознала и почела је да сузбија… Дакле, у томе и јесте значај руског добровољачког покрета за Русију – то је корак у формирању руског националног идентитета, који касније бива прекинут, као и српски национални идентитет са последицама Првог светског рата. / https://rts.rs/magazin/nauka/4548174/ruski-dobrovoljci-u-srbiji-1876-godine-.html
Ванновскии Петр Семенович
Почетком септембра месеца 1876. године руски мајор Хвостов је у Владикавказу изабрао групу од 270 терских, семиречких и кубанских козака са намером да формира добровољачки кавкаски козачки ескадрон. Прва група од 91 добровољца (од којих су 37 били носиоци Георгијевског крста а остали су декорисани медаљом за храброст) кренула је на пут 29. септембра (пре њих неорганизовано је већ отпутовало неколико мањих група). Козаци су од Владикавказа до Одесе бесплатно превезени железницом а трошкове пута од Одесе до Београда покрио је Московски словенски комитет. Према Јовану Мишковићу, прве групе козака на Јаворском фронту су се појавиле 14. октобра. “ Команду над овим ескадроном преузео је пустолов и плаћеник недефинисаног порекла, Хенри Даглас Мек Ајвер. Истовремено, у Београду су формирани добровољачки ескадрони Лонкијевича и кнеза Оболенског, а у висини Кладова пензионисани руски генерал Ваношки/ превео је још један одред козака. Од ова 4 ескадрона 15. децембра 1876. године формиран је коњички добровољачки пук (под командом Мек Ајвера), који је само два месеца касније – расформиран -20. фебруар 1877.
(Бранко Богдановић, Обавештајно- извиђачка служба у српско турским ратовима 1876-78)107-108)
Мек Ајвер у српској коњичкој униформи
-википедиа-
Новосадска “Застава“ концем 1876.г. донела је низ вести везано за долазак добровољаца из Русије у Кладово. 150 година касније, иако располаже инфраструктурним капацитетима као што је пре 2019.г. саграђен визитор центар за презентацију културне баштине, превасходно у односу на збивања у кладовском старом граду, у простору некадашње тврђаве и овог центра, нема нити слова о боравку храбрих добровољаца из Русије и њиховом учешћу у заштити Србије.
ВЕСТИ ИЗ “ЗАСТАВЕ“
Турн Северин 8. септ. п. н. Ономад вече дошло је с лађом »Франц-Јосиф« 135. „гостију“ из Русије, међу њима 4 пуковника од најинтелигентнијих људи, даље 1 докторкаи 5 помоћница. Истог вечера дошло је још 80 жељезницом и сви скупа одоше јуче јутру у Београд. Ја сам имао прилике с истима друштву бити одушевљење њихово за Србију неда се описати. Синоћ је опет дошло 17 жељезницом, међу истима један са вишим орденима одликован ђенерал, човек већ сасвим сед, али снажан и импонујући. Баш овај час прелазе чамцем Кладово.
Не може човек себи ни представити какво је одушевљење у нашем народу. Ја имам прилике састајати се са српским официрима сваки је за борбу до последњег човека. Очекују се јоште многи гости, који ће данас или сутра жељезницом и паробродом приспети. Занимљиво је погледати ту радост на штацијама, када пристане лађа када се у њој угледају „трпници“ за -Србију.
“Застава“ 13.9.1876
Грб Наришкина
Турн Северин 18. септембра. Не може ми се на ино а да вам не јавим, да су овај час амо приспели особитим влаком 70 Козака донских са кнутама, одмах превезоше се на спремљеним за њих скелама преко Дунава у Кладово, певајући: „Еј да поматушка да по Волгје,“ „Разиграласа Погодушка“ „Јехал козак за Дунај, сказал дјевушкје прошћај.“ Meђy Козацима налази се њихов генерал Манаскин, књаз Наришкин и пуковник Кузмин, који је већ био једаред рањен у битки у Сpбији отишао да се лечи кавказким водама, тек што се осети да може одма се ево враћа опет, па још не сам но са својим Козацима, да покажу мађарско-швабско-чивутском новинарству, да су Козаци вољни помоћи својој рођеној крштеној браћи. Сутра се очекује други транспорт.
“Застава“ 24.9.1876.
- октобра. Кнез Кутузов, који је ових дана стигао амо из Русије, предузео је команду над 12 0руских Козака, који су се организирали Кладову. Данас по подне на многим колима однешено је зимско одело за народну војску. Председник нижегородског комитета г. Мишнин предао је г. Аксикову 12.500 руб.
“Застава“ 10.11.1876.
https://www.in4s.net/ruski-dobrovoljci-u-srpskom-ratu-protiv-turaka/
- октобра, Управа вароши београда позвала је овдашње српске грађане који се сада ван Србије на страни налазе, да се одмах, најдуже за 14 дана врате своју отаџбину и сваки својој дотичној власти јави, ради испунења својих војничких дужности. Сваки онај, који овоме позиву не би сљедовао, сматраће се као војнички бегунац у ратно доба.
Усљед наредбе министра војеног, дотична власт позвала је данас све чиновнике, попове, професоре, учитеље, практиканте државне служитеље, који имају 20—50 година да се пријаве и упишу у народну војску. Данас по подне уписали су се сви чиновници у народну војску.
Град Орел у Русији спремио је за Србију 100 добровољаца, од којих је половина са свештеником и покретном црквом већ 10. о. м. пошла у Београд.
Тверски комитет за скупљање прилога у корист страдајућих Словена, наново је скупио хиљаду рубаља. Један богати Бернбержанин решио се да отправи у Србију до 10 добровољаца. Ако му се такав број брзо јави чему се не може ни посумњати сваком простом добровољцу даје по 1000 марака на пут, а официру који ћe их предводити 4000 марака.
Данас је дошао повећи број руских официра из Русије. Ово је Факт који сведочи, да не постоји оно што су чивутске новине пре некидан разгласиле, да је званична Русија обуставила је долаз руских официра.
24.11.1876. Пуковник инжињерски Шандор Николић отишао је јуче на Кладово, да предузме команду над мостом, који се има наместити за прелазак руске војске. Пијонери стајаће војске налазе се тамо већ петнаест дана и раде живо на склапању моста. Провијанти такође су отишли да спремају храну. Говори се, да ће за главног команданта руске војске, која ће у Србију доћи, бити постављен генерал Семенко.
ИЗ БЕОГРАДА брзојављају под 23. децембром: Прекјуче су већа оделења турских Черкеза и башибозука навалили на Неготин, али су посадом одељењем козака, које је дошло из Кладова после жестоког боја узбијени. боју је пало 38 Козака и 111 Турака. Кладово се утврђује, јер се боје, да ћe Турци изненада напасти да га отму да Русима пут Србију пресеку.
“Застава“ 29.12.1876
Визиторски центар- седам година чекања аутентичне историје