- Да ли сте знали да је читаво човечанство друга зараћена страна која учествује у ноновокомпонованим, хибридним ратовима, као што су климатски, имигрантски, сексуални, трансхуманистички… а да тога нисмо свесни?! Јер тај новокомпоновани рат није нам најављен! Из историје ратова је познато да су најподмуклији управо необјављени ратови.
- Да ли знате да фармацеутско особње разних струка и функација представља војнике тог рата?!
- Да ли знате да фармацеутски производи представљају оружје тог рата који се условно, у циљу заваравања непријатеља, назива лековима?! Оно што је у конвенционалном рату нуклеарно оружје у овом новом то су вакцине!
- Да ли знате да је храна тако осмишњено оружје да на дужи временски рок онеспособи противника и тек га на крају убије.
- Упознајте главнокоманудујућу личност тог рата директора Светске здравствене организације ( WHO), господина Тедроса Адханома Гебрејесуса човека кога је Томас Ц. Маунтин (Thomas C. Mountain), новинар, историчар и едукатор, који је живео у Еритреји још од 2006. год. почаствовао гангстерском и титулом терористе наводећи чињеницу да је Тедросу одскочна даска за трон будућег неприкосновеног светског лидера, била Ослободилачка фронта народа Тиграј (TPLF), гангстерска мафија која је владала Етиопијом од 1991-2018 у којој је Тедрос био сениор капо.
АУТОР: Милован Шавија
Није тешко докучити, наравно, када се све коцкице те тајанствене игре сложе тако да свака легне на своје место, да се онај рат који се крије иза свих оних силних завеса, води на пољу медицине и да је генералштаб, из којег се руководи ратним операцијама, смештен, где би друго, него у Светској здравственој организацији, или како је скраћено и од миља зову WHO. Више је него очигледно да те поменуте силне завесе представљају сви они новокомпоновани, или може се рећи хибридни, ратови, као што су климатски, имигрантски, сексуални, трансхуманистички, те на крају и они класични освајчки, попут овог најновијег трећег јубиларног похода западне алијансе на Русију, а у њих би се могле убројати и све оне вештачки изазване и претходно прецизно испланиране кризе, који сви заједно служе не само као завесе, него и прикладно анестетичко средство да се тај главни рат на медицинском пољу може неометано водити и са што мање отпора довести до успешног завршетка.
Пошто се ради о новој неконвенционалној врсти рата, сличном тим набројаним невидљивим ратовима, који служе као завеса и камуфлажа, сасвим је нормално да се очекује да војска која га је повела и која га води, није она класична војска са конвенционалним наоружањем, коју због тога није лако приметити, као што није лако приметити ни рат који води. Онима који успеју да препознају тај рат приметиће да је војска која га води организована на веома сличним принципима као и оне класичне војске које воде конвенционалне ратове.
Та војска има, ако ће мо поћи од дна према врху, своје обичне војнике, а то је медицинско и фармацеутско особље, разних струка и функција, које је подељено у родове, као и она класична војска. Официрски кадар сачињавају лекари разних специјалности и фармацеути у које су укључени како они из дистрибуције, тако и они који учествују у производњи фармацеутских препарата. На самом врху официрске хијерархије налази се технократска елита коју чине углавном псеудонаучници, који се или директно баве псеудо науком у сврху развијања технолошких и стратешких оружаних потенцијала, или врше руководећу и саветодавну функцију у разним државним органима и агенцијама.
А што се наоружања тиче, као што се наслућује, главнину чине поменути фарамацеутски производи, који се условно, у циљу заваравања непријатеља, називају лековима. Свакако да најубојитије оружје представљају вакцине, које би се могле по својој убојитости и ефикасности упоредити са нуклеарним оружјем из оних класичних ратова. Веома је важно нагласити да у оружје спада и храна, која нема толику леталну способност као фармацеутски производи, пошто је њено дејство замишљено да на дужи временски рок онеспособи противника и тек га на крају убије. Због оружаног карактера хране прехрамбена индустрија, која на први поглед има мирнодопску функцију, представља у ствари продужену руку војно-индустријског комплекса, те је стога директно контролисана од стране медицинског и фарамацеутског сектора.
Из свега тога намеће се логично питање ко представља противника против кога се бори та војска на такав начин организована, то јест, ко је друга зараћена страна, јер за рат, као и за брак, је потребно двоје. На такво питање намеће се такођер одговор да противник или зараћена страна у том рату може бити једино читаво човечанство, које, што није уобичајено за оне класичне ратове, углавном није свесно да учествује у једном таквом рату, те да представља војну мету. Јер, ради се о необјављеном рату, а из историје ратова је познато да су најподмуклији управо необјављени ратови.
На исти начин се намеће питање ко би се могао сматрати главнокомандујућим те прилично компликоване војне операције, за који би се могло рећи да нема преседана у досадашњој историји. И на то питање се такођер намеће једини логичан одговор, а то је да би главнокомандујући могао бити једино директор оне на почетку поменуте WHO, а то је, његово височанство Тедрос Адханом Гебрејесус (Tedros Adhanom Ghebreyesus).
Талентовани Тедрос
Пошто се ради о личности која тренутно стоји на челу једне тако важне организације која би ускоро могла постати не само врховни медицински ауторитет, него и централна светска влада, онда се намеће неизоставна и неодложна потреба да се његов лик мало више расветли, то јест сазна више биографских детаља, пошто би он, уколико остане на тој функцији, аутоматски постао и председник те светске владе.
Сасвим је природно да се у тој потрази крене са Википедијом, према којој је рођен 3. марта 1965. у Асмари у Етиопској провинцији Еритреји, те да етнички припада националној мањини званој Тиграј. По професији је јавни здравствени радник и истраживач. Прву високошколску диплому стекао је на Универзитету Асмара 1986. године, када је постао дипломирани биолог. Затим се пребацио у Енглеску, где је студирао на Лондонској школи за хигијену и тропске болести, Универзитета Лондон, стекавши 1992. магистарску титулу из имунологије и инфективних болести. Да би 2000. постао доктор филозофије на Универзитету Нотингем за истраживање ефеката изградње брана на ширење маларије у региону Тиграј.
Наводи се да је 2001. постао члан Ослободилачког фронта народа Тиграј (Tigray People’s Liberation Front), након чега је наредних година заузимао неколико руководећих положаја у здравственом сектору на регионалном нивоу. Да би 2003. постао заменик министра здравља, а 2005. ће преузети и министарску функцију, на којој ће остати до 2012.
Опис свега онога што је учинио за добробит своје земље током тог министровања представља праву бајку. Као једна од најсиромашнијих земаља света, без икакве здравствене инфраструктуре, са веома мало лекара и медицинског особља Етиопија ће за тих седам година израсти у светску здравствену велесилу. За то време биће изграђено 4,000 здравствених центара и школовано и обучено 30,000 медицинских радника. А у тај невероватан напредак спада побољшање здравствене неге мајки и деце, из чега је произашао драматичан пад смртности беба и деце до пет година старости. Затим велики успеси у борби против туберкулозе, маларије, еболе, АИДС-а, па планирање породице, а подразумевају се и његове иницијативе у области здравства на глобалном нивоу.
Али највредније што је постигао у том периоду су остварење блиских веза са бившим америчким председником Билом Клинтоном и његовом Клинтон фондацијом, те Фондацијом Мелинде и Била Гејтса. Додуше од тога сигурно Етиопија није имала велике користи, већ он лично.
Након што је постигао све што се могло постићи у здравству Тедрос ће наредне четири године, од 2012-2016. провести на месту министра иностраних послова. Међутим, највећи успех који ће постићи у том периоду је кључна улога у спашавању Африке од вируса званог ебола током кризе која је трајала од 2013-2016. То ће бити припрема за оно што ће уследити 2020, када ће спасити читаву планету од једног другог вируса званог корона, током вршења функције генералног директора WHO, на коју ће бити изабран 2017. На тој функцији је још увек, а докле ће бити, остаје да се види.
Да би се стекла целовитија слика о талентованом Тедросу не би било лоше бацити поглед и на политичку позадину, на којој је он тако успешно градио своју професионалну политичку каријеру. Онај поменути Ослободилачки фронт народа Тиграј TPLF, био је само једна од неколико политичких и полувојних организација у Еритреји које су почеле ницати седамдесетих година прошлог века за време владавине војне хунте која је успостављена 1974. Таквих организација је било и у осталим деловима Етиопије и оне су све углавном биле левичарске марксистичке оријентације, а циљ им је био рушење хунте и успостављање федералног мултиетничког политичког система.
То им је успело када су 28. маја 1991, удружени у широку коалицију под називом: Ethiopian People’s Revolutionary Democratic Front (EPRDF), након окружених борби заузели главни град Адис Абебу и успоставили прелазну владу Етиопије. Није неважно напоменути да је онај фронт народа Тиграј TPLF био војно далеко најјачи у тој коалицији, без чијих је 80,000 бораца не би било могуће преузети власт. Због тога су Тиграјци водили главну реч у подели власти, а њихов вођа Мелес Зенави (Meles Zenawi) је све до смрти 2012. био председник владе. Зато није ни чудо што се талентовани и амбициозни Тедрос придружио TPLF 2001. године, да би у њиховим владама министровао, као што је речено, пуних 11 година.
Тедрос терориста?
А да би се стекла још целовитија слика о талентованом Тедросу и можда сазнало какве је још таленте поседовао, осим оних које Википедија описује, доста необичних информација може се наћи у ономе што већ дуже времена говори и пише о Тедросу Томас Ц. Маунтин (Thomas C. Mountain), новинар, историчар и едукатор, који је живео у Еритреји још од 2006. године и одатле као новинар извештавао о свему што се тих година у читавом том региону, такозваном Рог Африке, дешавало. А дешавало се много интересантних и непријатних ствари.
За почетак, уместо увода, ево шта Томас мисли о талентованом Тедросу: „Шеф Светеске здравствене организације Др. Тедрос Адханом Гебрејесус је био сениор капо Ослободилачког фронта народа Тиграј (TPLF), гангстерске мафије која је владала Етиопијом од 1991-2018. Током тог времена он је био министар здравља и министар иностраних послова, из чега недвосмислено следи да је био члан најужег круга најкорумпиранијиег, најбруталнијег и најгеноциднијег режима на планети у последњих 30 година.”
Томас Маунтин је још на самом почетку најновијег злочиначког подухвата званог КОВИД пландемија, 15. априла 2020 у чланку који је објавио Nigerian Voice, навео да је од 2007. па све до етиопске мирне револуције 2018. доктор Тедрос учествовао у геноциду који је починио (TPLF) над народом Сомалије из провинције Огаден, и то блокадом транспорта хране и лекова. Он је учествовао у истеривању Црвеног крста и хуманитарне организације Доктори без граница из Огадена током серија епидемија колере. Учествујући и организујући ускраћивање допреме лекова и хуманитарне помоћи становницима Огадена он је директно одговоран за смрт ко зна колико хиљада људи током серије историјских суша и епидемија.
Тај гангстер је данас шеф WHO. Како се то могло догодити, пита се Томас.
Након пуних 15 година криминалне и терористичке владавине, 2016. године су се почели у Етиопији назирати знаци револуције, тако да се чинило да су дани TPLF-а одбројани. Доктору Тедросу је то било итекако јасно, па се на време извукао и понудио своје услуге Пакс Американи и њеној филијали Уједињеним нацијама. Није се он требао много нудити, јер је ЦИА сигурно пажљиво пратила његов рад у протеклој деценији, те су они на њега итекако рачунали у својој кадровској политици. Свакако да су директно саучесништво у поменутим криминалним активностима и геноциду представљали готово идеалне референце да се лако квалификује за место генералног директора WHO. Тако се на почетку владавине Доналда Трампа, 2017, напустивши дискретно тонући брод у Адис Абеби, доктор Тедрос нашао у Швајцарској.
С обзиром на велику сличност онога што се догађало током пандемије, коју је WHO свечано службено прогласила 2020, а највероватније претходно и добро испланирала, са свим оним чиме се бавио и у чему је учествовао пре именовања на ту функцију, више је него очигледно да се доктор Тедрос кадровски и временски савршено уклопио да се нађе у право време на правом месту. Није искључено да је све оно што се догађало у региону Рога Африке за време министровања доктора Тедроса, о чему је Томас Маунтин извештавао од 2006, била једна од генералних проба онога што ће се десити након марта 2020.
Да би се схватило зашто је Томас Тедроса осим гангстерском титулом почаствовао и титулом терористе, треба се вратити у време када је настала она организација Ослободилачки фронт народа Тиграј (TPLF), која је Тедросу послужила као одскочна даска за звездани успон на трон будућег неприкосновеног светског лидера. Та организација је још од свог оснивања 1976. била класификована као терористичка од стране специјалног конзорцијума Тhe Terrorism Research and Analysis Consortium (TRAC), који се бави тероризмом. Америчка влада, која користи листе терористичких организација и група тог конзорција за прављење својих листа, је 1991. уклонила TPLF са своје листе терористичких организација. Те године је, да се потсетимо, она у оној широкој коалицији као главни фактор преузела власт у Етиопији. А десет година касније придружиће јој се и доктор Тедрос. Као што се види, како би се рекло, савршен „тајминг”.
Нова етиопска власт, након што је из оне велике коалиције 2018. истерала TPLF, специјалниом одлуком је маја 2021. поново прогласила тај фронт терористичким. То је сигурно сметало председники WHO Тедросу, те је марта 2023. та одлука поништена. Међутим, то није помогло да га Томас Маунтин не прогласи терористом. А терористом га са великом задовољством назива и независни заступник Европског парламента Мислав Колакушић у својим обраћањима јавности.
А да би се у потпуности схватио звездани успон и тако чврста тренутна позиција терористе Тедроса треба у анализу узети у обзир и онај незаобилазни финансијски фактор. Томас Маунтин Процењује да је током Тедросовог министровања у владама Етиопије из те земље нестало између 30 и 50 милијарди долара. Тај новац је по њему завршио у банкама лондонског Ситија. Тако да иза Тедросовог стеларног успона не стоји само идеолошка, већ и финансијска подобност. Није потребно наглашавати да је део тих новаца завршио и на приватним рачунима Тедроса терористе и чланова његове породице у тим истим банкама.
Тедрос глобални лидер
Узимајући у обзир да се од почетка 2023. све чешће, уз велику дозу зебње, прича, али и најављује скоро преузимање потпуне контроле читавог света од стране WHO, онда се оно поменуто уклањање TPLF-а са листе терористичких организација марта месеца, може такођер сматрати савршеним „тајмингом”. Јер, не би било примерено, али ни лепо за чути да постоји икаква, па макар и посредна, веза будућег председника светске владе са неком терористичком организацијом. Мада је, руку на срце, мало ко чуо за тај TPLF, а још мање за њен терористички профил, али што је сигурно, сигурно.
Као што је познато, након што је на оном самиту такозване групе Г-20 у Балију новембра месеца прошле године једногласно усвојен и потписан докуменат у којем су по први пута презентирани основни принципи будућег функционисања светског здравственог система, током наредне, то јест, ове године, одржано је неколико скупова WEF-а, на којима су ти принципи из Балија разрађени и детаљно објашњени, о чему се ради, да не би било забуне. Ако је након једногласног усвајања принципа у Балију било коначно јасно да нема ништа од оног такозваног мултиполарног света, у који на жалост још увек верује огромна већина оних такозваних антиглобалиста, након поменутих скупова WEF-а помаљају се контуре слике како би тај будући униполарни свет, који личи на мултиполарни, могао изгледати.
Осим оних озлоглашених дигиталних међународних вакцинацијских пасоша, којих се чак и врапци плаше, кључни документ тог пројекта је такозвани Пандемијски уговор, који својски промовишу и рекламирају његови аутори, као једини спас за човечанство пред претњом предстојећих смртоносних пандемија, а од којег зазиру сви они којима је стварно стало до спаса човечанства, али не од пандемија, него од оних који пандемије измишљају и планирају. Тај уговор треба да свечано потпишу све земље чланице Светеске здравствене организације, а има их 194, на генералној скупштини заказаној за мај следеће године. Ако све буде како је планирано, све земље потписнице ће у случају предстојећих пандемија свој суверенитет предати у руке WHO, то јест њеног генералног директора доктора Тедроса, којег су прозвали терористом, чија ће наређења и укази, без обзира какви били, бити обавезујући.
Има оних, чији број није мали, који ће рећи, па шта, то је само у случају пандемија. Међутим, како се чини, читав свет полако клизи у оно, на почетку ове приче описано ратно стање, које ће постати перманентно и које ће читаву стварност претворити у бескрајни низ пандемија. Тако да неће више никада бити прилике да се врати оно нормално мирнодопско стање у којем би државе чланице WHO повратиле макар део свог суверенитета. WHO би постао перманентни владар света, а систем владавине чисти и неограничени тоталитаризам.
Да се тако нешто спрема постоје одавно многи индикатори, а један од најновијих је недавно „проваљено” оснивање специјалне агенције WHO, зване Hub for Pandemic and Epidemic Intelligence (HPEI), што би могло представљати пандемијску и епидемијску обавештајну агенцију. Узимајући у обзир описано глобално стратешко престројавање могла би се веома лако успоставити паралела између те новокомпоноване агенције и оне озлоглашене америчке CIA-е. И то не само паралела, него би HPEI требао да замени CIA, чији је рок трајања ионако истекао, пошто је држава, чија је она обавештајна агенција, тренутно у фази демонтаже.
Та агенција би имала за нијансу измењен делокруг рада и активности. Уместо да се бави прикупљањем оних класичних обавештајних података, праћењем супарничких агенција и терористичких група, те организовањем државних удара и обојених револуција, чиме се бавила CIA, она ће се бавити праћењем активности вируса и осталих потенцијалних узрока болести, могућих извора епидемија и пандемија, али и планирањем, организовањем и логистиком истих. Аналитичари који помно прате остваривање свих тачака оне „агенде великог ресета”, али и постепени прелазак из мирнодопског у перманентно медицинско ратно стање, ту нову CIA-у су крстили у „глобални пандемијски радар” који ће бити способан да, попут оног правог радара, прецизно детектује у било ком делу планете сваку, па и најмању инфекцију, и то у тренутку избијања.
Ти исти аналитичари су открили да у финансирању тог глобалног пандемијског радара учествују, ко би други него Рокфелерова филантропска фондација и лондонски Wellcome Trust, који се у последње време наметнуо као важан и незаобилазан играч у тој све узбудљивијој и све мрачнијој глобалној представи. Председник Рокфелерове фондације, угледни доктор Раџив Шах (Dr. Rajiv Shah), је недавно истакао: „Климатске промене повећавају ризик од још једне велике пандемије, али и потребу колаборације и размене важних података. На срећу добили смо HPEI, који нас чини способнијим и безбеднијим, помажући да се прате све могуће претње, налазе адекватна решења и повезују државе и континенти”. Захваљујући том истом HPEI-ју, будућем председнику Светеске ратне владе доктору Тедросу ће бити олакшано доношење одлука о проглашењу будућих пандемија, о којима се увелико прича и које се са нестрпљењем очекују.
А да је будући председник Тедрос Адханом Гебрејесус заиста озбиљно схватио своју дужност показује и његова недавна званична најава лансирања дуго очекиване „глобалне дигиталне здравствене цертификацијске мреже”, помоћу које ће се пратити не само здравствени подаци, као што су вакцинације, него и сви остали аспекти живота сваког живог људског створа на планети. То би требало да игра веома важну улогу, нарочито у оним хитним ситуацијама, као што су пандемије, нагласио је будући председник.
Међутим, што се пандемија тиче, све чешће се у иступима званичника WEF-а, па и самог Тедроса, помиње да би следећа пандемија требала да буде и последња, то јест да се са њом заврши са пандемијама за сва времена. Они поменути ревносни и пажљиви аналитаичари за тај сценарио користе један елегантан израз из енглеског језика – endgame. Та завршница или финале би, како се чини и како се наговештава, требала да се деси следеће године, након оног очекиваног гласања, којим би се све земље чланице WHO одрекле свог суверенитета у њену корист. Како ће тај „endgame” изгледати и какве ће последице имати за човечанство остаје да се нагађа, процењује и са зебњом ишчекује.
Тедрос велики
Да би се докучило како би могла да изгледа та завршница, тај „endgame”, коју би требало да донесе последња пандемија, не би било лоше потражити помоћ у оним добрим старим и опробаним историјским паралелама. И то вратити се дубоко у прошлост, у она времена када је у Атини живео онај чудак Диоген, који се самоиницијативно изопштио из атинског друштва, живећи у бурету и дружећи се једино са псима.
Много је анегдота остало упамћено све до данашњих дана, које су овековечиле тај његов оригинални начин живота проведен у Атини при крају оног златног доба античке хеленистичке културе, у време Аристотела, последњег изданка оне плејаде грчких филозофа, за које ће два миленијума касније Ниче рећи да су били и последњи филозофи који су ходали по планети Земљи. Најинтересантнија, али и најважнија од тих анегдота, која би могла послужити за успостављање оне наслућиване историјаске паралеле, је она када се Диоген једног дана појавио на централном атинском тргу и почео да виче: „Људи, окупите се!” А када се око њега окупила повелика маса он је са својим штапом почео да их удара вичући: „Рекао сам људи, а не стоко!”.
Али, осим са Аристотелом Диоген је био и савременик његовог славног ученика Александра македонског, са којим се чак, према једној другој анегдоти лично и упознао. Једном приликом када се Алексанар нашао у Атини, пожелео је да се упозна са Диогеном, јер је и он чуо за те анегдоте о њему, које су и тада кружиле хеленским светом. Када га је срео испред његовог бурета у друштву његових другара паса луталица пружио му је руку да се упознају. Диоген је пружио своју и рекао: Диоген пас. Када га је потом Александар упитао шта може учинити за њега, Диоген му је одговорио да се склони, јер му заклања сунце.
На основу онога што ће се након тога дешавати, чини се да Александар није био претерано импресиониран Диогеном и његовим настраностима. Он ће касније повести огромну освајачку војску да огњем и мачем шири хеленску културу у Азији. Како је завршио добро је познато. Хеленска култура се није примила на азијско тло. А како ће се показати и након више од две хиљаде година та култура, али и било каква култура, се није примила ни у осталим деловима планете, поготову у оном њеном делу познатом као западна хемисфера, која се чак са поносом представљала баштиником и настављачем Александрове хеленске културе. Читаво постхеленистичко доба је било испуњено ратовима, разарањима, дивљаштвима, мржњом и непријатељствима између различитих народа и етничких група. А све је то кулминирало у последњем веку другог миленија нове ере са два светска рата.
То су изгледа схватили Тедрос и његово друштво, па су одлучили да свет уреде на потпуно другачијим принципима. Као прво отарасили су се и хеленске и свих осталих култура, схвативши ваљда да од њих није било никакве користи. А оне људе, које је Диоген називао стоком, наумили су да уз помоћ страха, пандемија и осталих облика медицинског терора претворе баш у праву стоку, жигосану и дигитално контролисану, уз постепено смањивање стада. Како се, барем за сада чини, они су изгледа боље схватили Диогенови поруку.
Узимајући ту историјску паралелу као сасвим прикладну да се успостави прилично веродостојна веза између два временски удаљена доба, онда би се имену јунака овог новог доба, Тедроса могао прикачити исти онај додатак који је имао јунак оног античког доба, а то је: Велики. Тај додатак би не само повезао та два доба, него би коначно доказао да је из историје ипак могуће нешто научити, додуше са малим закашњењем. Али боље икад него никад.
На крају није на одмет напоменути да то коначно претварање људи у стоку не треба схватити као коначно решење, већ можда као прелазно. Јер, треба узети у обзир да је недавно главни идеолог WEF-а и десна рука његовог директора Клауса Шваба, Јувал Ноа Харари у једном интревјуу са усхићењем наговестио да ће већ за неколико деценија Земља бити насељена искључиво неорганским ентитетима, која не дишу и немају емоције. Према његовом речима: „Потенцијал вештачке интелигенције је много, много већи од потенцијала било које историјске револуције – то је стварна биолошка револуција. То је идеја неорганског живота, а уједно и највећа ствар која се догодила на Земљи у последњих 4 милијарде година.”
Према Харарију вештачка интелигенција (ВИ) представља „интелигентни дизајн”, који далеко превазилази све оно што је свемоћни Бог могао да уради са својим дизајном. „Ми смо створили ВИ, а онда ће ВИ створити следећу генерацију ВИ. То је потпуно различита врста дизајна.”, закључује Харари. Додуше он и његови пројектанти остављају могућност да ће, уз помоћ „технолошке Нојеве барке”, како су је назвали, известан број органских, људима налик трансхуманих бића, наставити да коегзистира са оним неорганским ентитетима.
Узимајући све то у обзир постаје много јасније шта би се могло догодити након оне најављене последње пандемије, и шта се крије иза оне речи „endgame”.
Једино остаје нејасно, уколико свет на челу са Тедросом Великим заиста заврши на такав начин, шта ће на све то рећи Диоген. Да ли ће му ипак бити жао оне стоке са атинског трга? Јер, бар што се људи тиче, боље је да су ко стока, него да их нема никако. И међу стоком се нађе неки паметан во, као онај из сатиричне приче Радоја Домановића: „Размишљања једног обичног српског вола”.
На тог српског вола изгледа није рачунао Диоген.
А на њега би свакако требали да рачунају они који се не сматрају делом Тедросовог и Диогеновог стада, те не би било лоше да поново прочитају ту још увек актуелну Домановићеву причу написану далеке 1902. године, која би им могла итекако помоћи да преживе онај на почетку ове приче описани медицински рат.
https://opusteno.rs/knjizevni-kutak-f21/razmisljanje-jednog-obicnog-srpskog-vola-t1850.html
ПРЕУЗЕТО СА: https://sedmasila.rs/milovan-savija-cekajuci-endgame-sledecu-i-poslednju-pandemiju-ili-rat/?_rstr_nocache=rstr61764bbebd49b266