Пред европским институцијама сада се налази једно изузетно озбиљно политичко питање: милиони евра из европских програма финансирања последњих година завршили су код турских организација са доказаним управљачким или политичким везама са окружењем Реџепа Тајипа Ердогана.
И овога пута није реч само о оптужбама турских опозиционих медија.
Сама Европска комисија потврдила је конкретне износе.
Само за TÜGVA, у чијем се Врховном саветодавном савету налази син турског председника Билал Ердоган, Комисија је у априлу 2025. објавила да је одобрено 717.103 евра кроз Erasmus+ и додатних 58.956 евра кроз Европски корпус солидарности, у оквиру 22 програма или активности.
Неколико месеци касније, у септембру 2025, Комисија је дала још ширу слику токова финансирања: од 2014. године, према њеној бази података, додељено је 1.013.138 евра организацији TÜGVA, 773.315 евра организацији TÜRGEV, 554.058 евра Светској конфедерацији Ethnosport, 182.683 евра организацији ÖNDER, 102.438 евра организацији IHH и 448.000 евра државној телевизији TRT, док је уговор са SETA у оквиру IPA II имао вредност од 126.951 евра, од чега је 90% финансирала ЕУ.
Питање, дакле, није да ли европски новац постоји у овом екосистему. Постоји – и то је званично потврђено.
Велико питање је које се тачно организације финансирају, какве активности спроводе, колико је ефикасан европски надзор и у којој мери Брисел разматра шири политички и идеолошки профил корисника средстава, а не само формалну прихватљивост сваког програма.
TÜGVA у средишту пажње – Билал Ердоган у Врховном савету
У средишту расправе налази се Türkiye Gençlik Vakfı – TÜGVA, Турска фондација за младе.
Сама TÜGVA данас наводи Неџметина Билала Ердогана као члана свог Врховног саветодавног савета. У истом телу налазе се и личности које су обављале или и даље обављају значајне владине и државне функције.
Још је упечатљивији начин на који сама организација описује своју мисију.
TÜGVA званично наводи да настоји да подржи „духовни развој“ младих и да је њена визија образовање генерација које ће „оживети и обновити нашу цивилизацију“. На својој платформи за пријаве такође наводи да је циљ стварање омладине повезане са „националним и духовним вредностима“.
То само по себи не представља кршење било ког европског правила.
Међутим, то показује да не говоримо о идеолошки неутралном клубу за размену младих, већ о организацији са јасним схватањем културног и верског васпитања.
Коран и верска настава у оквиру 550.000 пријава
Домет TÜGVA је огроман.
У јулу 2026. сама фондација објавила је да се њене летње школске активности спроводе у свих 81 провинцији Турске, са укупно 550.000 пријава.
Програм, према званичном опису TÜGVA, обухвата:
учење Корана, основна верска знања, образовање о вредностима и правила понашања, упоредо са спортом, играма и другим активностима.
Ова констатација је од кључног значаја.
Она не доказује да се конкретна верска настава финансира европским средствима – и различити програми не смеју се мешати без доказа.
Међутим, она открива шири идеолошки и образовни екосистем у којем делује организација која истовремено има приступ програмима Erasmus+ и Европском корпусу солидарности.
Од Турске до Европе преко Erasmus+
Европска димензија није теоријска.
Сама TÜGVA објавила је активност у оквиру Erasmus+ између Турске, Француске и Немачке, посредством програма „Од Анадолије до Европе – од Европе до Анадолије“, у којем су учествовали млади из све три земље.
У истом оквиру делује и Академија младих дипломата, програм за младе заинтересоване за међународне односе, политику и будућу каријеру у дипломатији.
Године 2024, у сличној организацији Академије учествовали су високи представници владе и државе, а TÜGVA је навела да је циљ програма образовање „будућих кандидата за дипломате“.
Године 2026. министар спољних послова Хакан Фидан појавио се и на другој образовној манифестацији TÜGVA, „İhtisas Akademi“.
Када је једна омладинска организација истовремено толико блиска владајућој елити и учествује у европским програмима финансирања, питање транспарентности неизбежно добија политичку димензију.
Више од 2,27 милиона евра за TÜGVA и TÜRGEV за шест година
Слика постаје још шира са најновијим подацима.
У јулу 2026. турски лист Cumhuriyet, ослањајући се на званичне спискове одобрених пројеката турске Националне агенције, израчунао је да су само у периодима позива 2020–2025, TÜGVA и TÜRGEV стекле право на максималне грантове у укупном износу од 2.278.436 евра.
Према истом истраживању:
TÜGVA се појављује са прихватљивим максималним грантовима од 1.270.568 евра
и
TÜRGEV са 1.007.868 евра.
Ови износи се не поклапају у потпуности са ранијим подацима Европске комисије, јер се ради о различитим временским периодима и различитим начинима евидентирања – максимално одобреним износима на националним листама, насупрот уговореним или коначно утврђеним износима у бази Комисије.
Међутим, шира слика више се не може доводити у питање:
прилив европског новца фондацијама из овог конкретног турског екосистема мери се милионима евра.
TÜRGEV: Ердоганова ћерка у Управном одбору
Друга значајна организација је TÜRGEV – Türkiye Gençlik ve Eğitime Hizmet Vakfı.
Њена веза са породицом Ердоган јавна је и није предмет нагађања.
Есра Албајрак, ћерка Реџепа Тајипа Ердогана, званично се наводи као члан Управног одбора TÜRGEV, док се и она и Билал Ердоган налазе у генералној скупштини/телу фондације.
Европска комисија је у септембру 2025. израчунала да је од 2014. године TÜRGEV примила 773.315 евра из програма Erasmus+ и Европског корпуса солидарности као организација подносилац пријаве.
Каснији спискови које је обрадио Cumhuriyet подижу максимално одобрено финансирање за период 2020–2025. на више од једног милиона евра.
TURKEN: Од TÜRGEV до Њујорка
Мрежа није ограничена само на Турску.
TURKEN Foundation основана је у Сједињеним Америчким Државама 2014. године од стране TÜRGEV и Ensar Foundation, како сама наводи на својој званичној интернет страници.
У садашњем Управном одбору TURKEN такође се налази Есра Албајрак.
Организација наводи да је њен основни циљ пружање смештаја и културно-образовних услуга муслиманским студентима у САД, док се TURKEN House у Њујорку описује као зграда од 21 спрата са смештајним капацитетима и великим приватним простором за молитву.
Још занимљивији је опис програма Youth Bridges.
Сама TURKEN наводи да је његов циљ јачање заједничке исламске културе међу муслиманском омладином Северне Америке и Турске и директно користи формулацију да настоји да допринесе „уједињењу Уме“, односно муслиманске заједнице.
Међународна стратегија умрежавања, дакле, документована је у текстовима самих организација.
SETA: Тинк-тенк и пут ка власти
У истом ширем окружењу налази се и SETA, један од најзначајнијих турских тинк-тенкова.
И овде су јасно видљиви путеви између тинк-тенка и државног апарата.
Фахретин Алтун био је генерални координатор SETA у Истанбулу пре него што је 2018. године преузео функцију шефа Дирекције за комуникације турског председништва. Сама SETA јавно је објавила његово именовање.
Истовремено, бивши кадрови SETA прешли су на позиције саветника турске владе, што показује снажну повезаност ове установе са владиним системом креирања политике.
Комисија је такође потврдила да је уговор SETA у оквиру програма IPA II имао вредност од 126.951,81 евро, при чему је 90% представљало европско финансирање.
Новије турске евиденције указују и на додатне одобрене пројекте у оквиру европских програма 2023. и 2025. године.
И најтеже питање: Да ли се кроз ове мреже стварају државни кадрови?
Случај постаје још осетљивији због ранијих открића у вези са TÜGVA.
Године 2021. објављена су процурела документа која су, према новинарским истраживањима, садржала спискове кандидата за положаје у полицији, војсци, правосуђу и другим државним органима, са именима особа за које се наводило да су имале препоруке функционера TÜGVA.
TÜGVA је оспорила оптужбе и део докумената, па се зато не може представити као доказана чињеница да фондација поставља државне службенике.
Ипак, питање је добило толики значај да је забележено чак и у годишњем извештају америчког State Department-а о људским правима у Турској, у којем се наводи да су објављени наводни спискови кандидата које је TÜGVA препоручивала за полицију, правосуђе и војску.
Према томе, тврдње о мрежи за стварање и промовисање кадрова у турској држави нису нешто што се може некритички прихватити – али се не могу ни игнорисати.
Парадокс Брисела
И овде долазимо до стварног европског проблема.
Европска унија располаже строгим институционалним оквиром за финансирање организација.
Комисија јасно наводи да субјекти укључени у криминалне или неетичке праксе или активности супротне вредностима ЕУ не треба да примају европску финансијску подршку.
Од 2024. године, европски буџетски оквир изричито предвиђа и могућност искључивања организација уколико се утврди подстицање на дискриминацију, мржњу или насиље.
Међутим, постоји један кључан детаљ.
За многе програме Erasmus+ у Турској, избор се врши посредством турске Националне агенције, у оквиру такозваног индиректног управљања.
Сама Европска комисија признала је да су пројекти TÜGVA били изабрани од стране националне агенције надлежне за програм у Турској.
У другом одговору, Комисија је навела да сама није учествовала у поступку избора појединих пројеката финансираних посредством турског механизма.
И ту се намеће велико институционално питање: колико европски надзор може бити ефикасан када први избор корисника врши национални механизам владе са којом ове организације имају тако блиске јавне везе?
Није доказано да ЕУ плаћа „исламистичку индоктринацију“ – Али питање контроле остаје
Овде је потребно направити потпуно јасну разлику.
Не постоје докази који би омогућили тврдњу да је ЕУ директно финансирала часове Корана у организацији TÜGVA или да је европски новац коришћен за партијску пропаганду у корист AKP.
Европска средства одобравају се за конкретне програме, као што су размене младих, културне активности, волонтирање, дигитално образовање и мобилност.
То, међутим, не уклања политичко питање.
Јер финансирање појединачног пројекта:
покрива особље,
путовања,
инфраструктуру,
умрежавање,
административне трошкове
и јача међународно присуство једне организације.
Према томе, ЕУ мора да зна не само да ли је нека фактура законита, већ и ко је организација којој даје институционални приступ и европски легитимитет.
TÜGVA не скрива своју блискост са влашћу
Те везе нису тајне.
На догађајима TÜGVA систематски учествују владини функционери, министри, функционери AKP и највиши државни званичници.
Године 2026, на пример, на великом догађају TÜGVA учествовали су Билал Ердоган, министри и функционери владајуће странке, док сама организација званично сарађује са министарствима омладине и образовања на програмима широм земље.
Сама фондација рекламира своју амбицију да обликује „генерације које ће оживети нашу цивилизацију“.
Према томе, политичка расправа се не односи на некакву наводну тајну везу коју тек треба открити. Везе су у великој мери јавне.
Да ли Европа финансира меку моћ Анкаре?
То је можда најважније питање.
Турска већ годинама развија сложен систем меке моћи.
Он се не ослања само на амбасаде и министарства.
Постоје:
омладинске фондације,
образовне мреже,
тинк-тенкови,
верске и културне организације,
студентски домови,
размене младих,
стипендије,
спортске федерације
и међународне невладине структуре.
Сваки од тих субјеката функционише другачије и не може се све заједно прогласити „Ердогановим инструментом“ без доказа.
Оно што се, међутим, може документовати јесте да неки од њих имају личне, управљачке или институционалне везе са породицом Ердоган и владиним функционерима, док истовремено примају новац из европских програма.
Управо ту европска политика ризикује да постане противречна: Брисел с једне стране покушава да ограничи појаве страног политичког утицаја, а са друге финансира организације које су део екосистема меке моћи једне треће земље.
Европски парламент је већ почео да поставља питања
Тема је званично стигла и до Европског парламента.
У писаном питању из октобра 2024. затражена су објашњења посебно у вези са финансирањем TÜGVA.
Одговор Комисије открио је износе од 717.103 евра из Erasmus+ и 58.956 евра из Европског корпуса солидарности.
У априлу 2025. поднето је ново питање у којем су затражени укупни подаци за TRT, TÜGVA, TÜRGEV, SETA, IHH, ÖNDER и Dünya Etnospor Konfederasyonu.
Комисија је одговорила детаљним износима, потврђујући да су само ове конкретне организације повезане са више од 3 милиона евра европског финансирања из различитих инструмената и у различитим временским периодима.
„Европски парадокс“ који захтева одговоре
Овом случају нису потребна претеривања да би био озбиљан.
Потврђени подаци су довољни.
TÜGVA има Билала Ердогана у свом Врховном саветодавном савету.
TÜRGEV има Есру Албајрак у свом Управном одбору.
TURKEN су основали TÜRGEV и Ensar, а и она има Есру Албајрак у својој управи.
Бивши водећи функционери SETA прешли су на највише државне функције.
А истовремено:
TÜGVA, TÜRGEV, SETA и друге организације из овог ширег круга појављивале су се као корисници европског новца.
То су чињенице.
Политичко питање је шта Европа чини са њима.
Брисел мора да одлучи шта тачно контролише
Комисија тврди да располаже механизмима надзора и да може да замрзне исплате, раскине уговоре, поврати новац или искључи организације ако се докаже кршење европских правила.
То је институционално неопходно.
Али не даје потпун одговор на дубље питање:
да ли је довољно испитати да ли је један Erasmus пројекат финансијски правилно реализован, или треба испитати и укупни карактер, управљање и политичке везе субјекта који добија приступ европском новцу?
Јер мека моћ не делује увек кроз незаконита плаћања.
Она веома често делује потпуно законито:
кроз конференције,
кроз путовања,
кроз размене,
кроз образовање младих,
кроз мреже бивших полазника,
кроз универзитетске везе
и кроз организације које стичу углед зато што учествују у институционалним европским програмима.
Кључно питање за Европу јесте транспарентност
Овај случај не треба претворити у општи напад на муслиманске организације или на сваку турску невладину организацију.
То би било погрешно и ослабило би само истраживање.
Питање је конкретно: транспарентност, политичке везе, контрола коришћења средстава и усклађеност финансираних активности са принципима сваког појединачног европског програма.
А питања су једноставна:
Колико је новца укупно додељено?
За које активности?
Ко је оцењивао пријаве?
Ко је контролисао резултате?
Да ли је било сукоба интереса?
Каква је стварна независност организација од политичке власти?
И како се обезбеђује да Erasmus+ ненамерно не постане средство меке моћи једне стране владе?
Велика противречност Европске уније
Европа троши огромне суме како би заштитила демократију, супротставила се страном мешању и ојачала отпорност својих друштава.
Истовремено, њени сопствени званични подаци доказују да значајна европска средства завршавају код организација са изузетно блиским јавним везама са политичком и породичном елитом Турске.
То само по себи не доказује незаконито финансирање.
Међутим, доказује да Европи треба много дубља политичка и институционална контрола тога где завршава новац њених пореских обвезника.
Јер у 21. веку утицај се не спроводи само војском, санкцијама и дипломатским притисцима.
Спроводи се на универзитетима.
У студентским домовима.
У програмима за младе.
У невладиним организацијама.
У културним разменама.
У тинк-тенковима.
И управо зато право питање за Брисел није само „да ли је грант био законит?“
Оно гласи:
„Знамо ли који екосистем јачамо новцем европских грађана?“