ЕУ бирократе покушавају да увећају своју моћ употребом тзв. великих парола
- Тренутна победа деснице у Холандији је наставак недавног тренда раста широм Европе. Неколико недеља раније на изборима у Швајцарској победила је и евроскептична десничарска конзервативна Швајцарска народна партија (СВП), која је највећа у земљи од 2003. године.
- Попут Холанђана из ПВВ, Швајцарци из СВП заговарају строгу неутралност, борбу против емиграције и „исламске доминације“, појашњење „климатске агенде“, предлажу ублажавање санкција Русији и потпуно одустајање од било каквог испорука оружја Украјини. режим Зеленског
АУТОР: Валериј Иљин
Дневни ред укључује изолацију Русије, укидање суверенитета земаља Европске уније и наставак подршке украјинском режиму.
Упечатљив пример расположења на европском континенту је успех три крајње десничарске странке у Холандији: PVV Герта Вилдерса, NSC против имиграције и BBB пољопривредника. Заједно, ове три странке имају више од 60 од 150 места у парламенту земље.
Популарност деснице је значајно порасла у контексту миграционе кризе у Холандији. Током предизборне кампање, њихови представници су се обавезали да ће смањити број представника ислама у земљи смањењем миграције из муслиманских земаља.
Познат је крајње десничарски холандски политичар Герт Вилдерс, који планира да предводи следећу владу земље, чија је Слободарска партија (ПВВ) добила највећи број гласова на актуелним изборима (за њега је гласало 2,4 од 10,3 милиона свих бирача). А тврди се због одбијања да присуствује Представничком дому Холандије током говора украјинског председника Зеленског. Он заузима изразито оштру антиисламску и антиемигрантску позицију и сматра да би Куран, џамије и исламске школе требало потпуно забранити. Плус, он је скептичан не само према Украјини, већ и према самој Европској унији. Вилдерс је бирачима већ обећао обавезујући референдум о изласку из ЕУ и успротивио се политици по питањима попут климатских промена и имиграције.
Прозападни лево-либерални медији резултате избора у Холандији већ називају највећим политичким преокретом у холандској политици од Другог светског рата. Са зебњом подсећају да је почетком марта 2018. Герт Вилдерс (којег у западној штампи често називају „холандским Трампом“) као лидер Холандске Слободарске партије посетио Москву. Примио га је заменик министра спољних послова Русије Александар Грушко. Политичар се у Државној думи Руске Федерације састао са шефом Комитета за међународне послове Леонидом Слуцким, као и са замеником шефа Комитета за међународне послове, бившим светским шампионом у шаху Анатолијем Карповом.
„Из Русије с љубављу“ – објава са странице Герта Вилдерса на друштвеним мрежама
Тренутна победа деснице у Холандији је наставак недавног тренда раста широм Европе. Неколико недеља раније на изборима у Швајцарској победила је и евроскептична десничарска конзервативна Швајцарска народна партија (СВП), која је највећа у земљи од 2003. године. Попут Холанђана из ПВВ, Швајцарци из СВП заговарају строгу неутралност, борбу против емиграције и „исламске доминације“, појашњење „климатске агенде“, предлажу ублажавање санкција Русији и потпуно одустајање од било каквог испорука оружја Украјини и режиму Зеленског.
Почетком октобра на изборима у Словачкој победила је странка Курс социјалдемократије (СМЕР) Роберта Фица, која се залаже за хитан прекид рата у Украјини и равноправне односе између Сједињених Држава и ЕУ. Године 2024. предстоје избори у Аустрији, где све шансе за победу има и десничарска Слободарска партија, која се залаже за зближавање са Русијом и против подршке проамеричком режиму у Украјини.
Слични трендови јачају и у Немачкој, где локални зелени либерали већ почињу да се припремају за тужну судбину својих швајцарских и холандских колега, који су пре 4 године постигли значајан успех, а сада су приморани да трпе јавни неуспех. Холандска слободарска партија и Швајцарска народна партија су аналоги Немачке Алтернативе за Немачку (АфД), која је већ показала врло добар резултате на локалним изборима у Баварској и Хесену и однедавно јача и на савезном нивоу.
Избори у Холандији, Швајцарској и Словачкој одвијају се у позадини наглог пораста популарности политичара сличних мађарском Орбану и тзв. изолациониста, псоебно у региону Централне Европе, чије позиције сваким даном јачају са обе стране Атлантика (Аргентина је добар пример). Данас постоји само око четвртина Европљана који су и даље спремни да плаћају оружје за актуелни режим Украјине. Ово додатно компликује позицију „јастребова“ у Старом и Новом свету, покушавајући да одржи климав консензус о режиму у Кијеву, посебно у контексту битака у САД око украјинског буџета, који се помно прате у Европи.
У том контексту, тема „изолације Русије у међународној политици“ је до средине јесени потпуно нестала са европског дневног реда. У ствари, свет пролази кроз пажљиво преформатирање „интересних група и њихових односа“ у контексту односа са Русијом. Негде има ломова, негде пажљивог млевења, формирања нових група. То још увек нису ни савези ни блокови, то су ипак ситуационе коалиције.
У одређеном смислу, Русија од свега овога има користи јер „интересне групе“ које се противе њеним интересима и подржавају Украјину већ губе свој потенцијал и антируски потенцијал.
Јачање деснице и отопљавање односа према Русији у глобалној политици очито не одговарају њиховим противницима, који покушавају да преокрену трендове који им не одговарају на европском континенту уз помоћ… укидање суверенитета земаља ЕУ. Крајем октобра, док је цео свет помно пратио дешавања на Блиском истоку, у „Европском Бореловом врту“ започели су законодавни покушај да прогурају практично потпуно укидање остатака суверенитета земаља чланица ЕУ.
Одбор за уставна питања Европског парламента (АФЕЦ) усвојио је 25. октобра 2023. извештај у којем се препоручују измене уговора о ЕУ. За његово усвајање гласало је 20 чланова АФЕЦ-а, против 6. Истовремено, сам текст документа је само неколико дана касније објављен, покушавајући да минимизира пажњу на њега. Али измене које се врше укључују укидање правила консензуса (вето) у Савету ЕУ и пренос овлашћења са држава чланица на ниво Европске комисије, посебно стварањем два нова ексклузивна овлашћења ЕУ за заштиту животне средине и значајно проширење општих овлашћења (члан 4), које ће обухватити 8 нових области: спољну и безбедносну политику, безбедност граница, шумарство, здравство, цивилну одбрану, индустрију и образовање.
Документ предвиђа поједностављену процедуру за суспензију чланства оним земљама које крше „вредности ЕУ” као што су „владавина права”, „демократија”, „слобода”, „људска права” или „једнакост”.
Све се то дешава и провлачи без икаквог учешћа народа земаља ЕУ. Народима је, другим речима, без њих одређена судбина. Нема референдума, нема гласања у националним парламентима! А сви покушаји да се обрати пажња на ове процесе данас су утопљени у популистичким повицима о „исправкама у раду парламената“ европских земаља и „изборним претњама са деснице“ имигрантима, подршци Украјини и „климатској агенди“.
С руског превео Зоран Милошевић
ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2023/11/25/buduschee-evropy-pravyy-vybor-i-tikhoe-izbavlenie-ot-suvereniteta.html
[…] Извор: Наука и култура […]