• Новинарка и Српкиња у Сарајеву, Пејка Медић, бивша директорка БХР1, у БиХ означена као „четникуша“ која подржава „ратне злочинце“, већ годинама проживљава терор јавности само зато што се професионално бави својим послом

У интервју за ИН4С Пејка Медић говори о тортури који преживљава, као прва Српкиња која је дошла на место директора БХ Радија 1, али и хајки која се повела по њој на националној основи. 

Све је почело 2017.године, када је Медић именована за директора БХР1.

-Хајка коју против мене воде федерални медији и портали почела је прије пет година, чим сам именована за директора БХР1 у мају 2017. године. Протеkлих пет година у федералним медијима означена сам као четник који подржава “ратне злочинце, оптужена да укидам Редакцију документарно драмског програма због садржаја о Сребреници, а уствари ради се о редакцији коју је приватизовао уредник и који репризира садржаје годинама, оптужена сам да избацујем прилоге из програма који ми нису по вољи, да “дијелим“ Србе на праве и оне који су само биолошки Срби, да водим кампању против БХРТ-а, угрожавам плаћање РТВ таксе у Федерацији БиХ, па све до тога да је мој циљ преузимање јавног сервиса БиХ и наметање уређивачке политике која би била по вољи само грађанима Републике Српске.

Кад вас једна средина оптужи за све то онда можете само да се запитате колико заиста вриједите – ја бих рекла и више него што сама мислим.

Годинама се Пејка Медић суочава са претњама разних врста, на неке се реаговало, на друге се није обратила пажња. Све зависи од места где је пријава поднета.

-Протеклих пет година свакодневно ми је пријећено смрћу, пребијањем, силовањем, закуцавањем ексера у чело, протјеривањем из Сарајева, “савјетовано“ да скратим језик да ме не би “прогутао мрак“ и да ћу завршити као покојни Ристо Ђого и недавно ликвидирани начелник криминалистичке полиције из Приједора, Раденко Башић.

Све пријетње пријавила сам МУП-у Републике Српске који је поступио професионално и затражио провјеру лица која су ми пријетила. Нажалост, оне прве које сам примила, за кантонално тужилаштво Кантона Сарајево нису биле озбиљне.

Уместо истраге и пресуде, тужилаштво је констатовало да Елвир Подруг, који је претио није доступан полицијским органима у Федерацији БиХ.

Медић наводи да је Подруг често боравио у Сарајеву и то у близини РТВ дома у којем је радила.

-Након трогодишње истраге, кантонални тужилац Санита Имамовић обуставила је истрагу и утврдила да пријетња која ми је упућена није озбиљна и да не представља кривично дјело, те да лице које ми је пријетило само у једном дијелу говори о нападу на тијело, тј. да ћу добити батине уколико дођем у Сарајево..

“Евидентно је да је оваква пријетња условљена, што значи да оштећена, односно ја, прво треба нешто урадити, доћи у Сарајево, па би се тек онда пријетња могла остварити. Слика са пиштољима евидентно није објективизирана, нити икако вербализирана па сматрамо да самим тим не може објективно изазвати страх код оштећене“, наведено је у обавијести о прекиду истраге кантоналног тужиоца Саните Имамовић.

За то вријеме ја сам већ увелико пуне три године радила у Сарајеву, што би тужилац морао да зна уколико се заиста бави својим послом професионално. Пријетња коју сам добила од Елвира Подруга гласила је:

“Која си ти дро*а и ко те изабра четникушо глупа. Види се да си подла четникуша…Краво једна немој да би дошла у Сарајево добит ћеш такве батине да ћеш се сјећати…..“, а уз пријетњу је стајала и фотографију на којој се налазило 10 пиштоља.

Фото: Слика екрана (једна од многобројних претњи)

За тужиоца Саниту Имамовић ово није кривично дјело. Петпостављам да би било можда тек након што би Елвир Подруг остварио своје намјере. Или би можда госпођа Имамовић пронашла неко ново оправдање за Елвира Подруга, питање је.

На питање како је реаговало Тужилаштво у Републици Српској, Медић наводи да је Окружно тужилаштво у Бањој Луци много ефикасније реаговало и отворило истрагу у марту ове године против лица због угрожавања сигурности новим претњама из 2021. године . Истрага је у току.

-Све пријетње које су ми упућене биле су на националној и вјерској основи и подстицале на мржњу и насиље. И ове године више пута сам полицији Републике Српске пријавила бројне пријетње смрћу, пребијањем и силовањем.

Оно што је постало трагично након вишегодишњих претњи је да вест да се Пејки Медић поново прети смрћу више није ни доживљавана као вест у јавности, већ само још једна у низу вести о претњама.

-Јавност се навикне очигледно на то и постане им нормално оно што није нормално да се дешава било коме због изношења личног става или мишљења.

На претње које је примила реаговало је Удружење новинара Републике Српске, али не и Удружење новинара БиХ.

-Oни реагују само на “поједине“ случајеве. Кад сам ја у питању они се најчешће придруже хајкама које се воде против мене. На отказе српским новинарима и хајке које су се водиле у федералним медијима реаговало је и Удружење новинара Србије, на чему сам захвална колегама. Реаговале су и странке из Републике Српске. Реаговала је у јавности више пута потпредсједник Народне скупштине Републике Српске, Соња Јовичевић Караџић, као и други потпредсједник Народне скупштине РС, Денис Шулић који је такође осудио дешавања у БХРТ-у, као и предсједавајући Савјета министара БиХ, Зоран Тегелтија,као и Мира Пекић, Генерални секретар ПДП и посланик те странке у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ.

Говорећи о подршци на коју наилази, Медић наводи да су највећу подршку Србима у БХРТ-у кроз конкретан рад дали председник и члан Комисије за саобраћај и везе у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ, Ненад Нешић и Сања Вулић, која је и на седници Представничког дома једина јавно осудила претње које је Медић примала и позвала остале колеге да то ураде.

Цитирала је књижевника из Српског Сарајева, Горана Врачара који је у тексту под називом – “Зашто ћутите господо’‘ између осталог написао:

Зашто ћутите док траје срамотан и морбидан напад на вашу колегицу која је одбила да се покори чаршији чији дијапазон псовки, увреда и пријетњи, надилази све примитивизме средњег вијека и чија мржња према Србима, већ унесена у генетски код малих и неиживљених становника балканског Техерана, прераста у масовну хистерију. Зашто се правите слијепи код очију и игноришете психичку голготу кроз коју пролази једна њежна и крхка жена чији је једини гријех што је Српкиња и што не пристаје на додворавање и посипање пепелом зарад јефтиног тапшања по рамену, него стоички трпи и брани и себе и вас и Републику Српску. Гдје сте се изгубили и у коју мишију рупу сте се завукли па не видите какво зло дува долином Миљацке или сте једноставно занемарили да се то може десити и вама једнога дана ако сада не подигнете глас да заштитите и њу и себе и професију. Зашто ћутите, ви из политичке позиције који сте увалили дебеле гузице у још дебље фотеље у заједничким органима па вам се не губе нетом стечена мултиетничка пријатељства добро поткована конвертибилним маркама па нећете, зарад једне женетине, да се замјерате домаћинима у чији сте град шљегли по партијској дужности да попуните упражњено мјесто а не да браните и заступате Српску. Зашто ћутите и ви из опозиције чији је једини циљ да дебеле гузице позиције замијените својима, још поприлично мршавим, јер јасле Српске нису толико издашне због велике гужве, мада и ту има довољно да се обезбиједи намање три надолазеће генерације. Јесте ли заборавили, у свом том самољубљу, док пљујете и позицију и једни друге, да би ваш циљ требао бити очување и заштита Републике Српске и сваког њеног становника, па самим тим и новинара, или вас интересују само они који о вама пишу хвалоспјеве утркујући се у дупеувлакаштву и прављењу идола од, до јуче, сеоских галамџија, чија је каријера поплочана гажењем свега што је у духу вашег народа и православља“?

-Мислим да је Горан Врачар рекао све у ових неколико реченица, наводи Медић.

На питање у каквим је односима са колегама и да ли је имала проблема и раније, Медић одговара да никада професионално није имала проблема са колегама на радном месту, али је увек имала своје мишљење на које не да, а које није никада одговарало Сарајеву.

-Моје мишљење никад се није “допадало“ Сарајеву и “самопрозваним чаршијским аналитичарима“ који су од свега годинама правили представе за широке народне масе представљајући ме пријетњом за опстанак јавног сервиса и државе. У томе су, према моји сазнањима, учествовали и појединци из БХРТ-а.

Ове године колеге из БХРТ-а су отишле толико далеко да су по налогу директора БХТ1, Марија Вранкића из Мостара умјесто да разматрају програм који емитују, расправљали о мени и објавили саопштење за јавност којим осуђују моје понашање на друштвеним мрежама јер како они сматрају “штети угледу БХРТ-а и професионално и егзистенцијално угрожава раднике ове куће, која је у финансијској кризи“.

Овом скупу који је назван “проширени програмски Колегиј БХТ1“ иако такво тијело не постоји у оквиру куће, присуствовало је 18 уредника, од чега је само један Србин – уредник Информативног програма БХТ1, Јелена Радојевић Капор која је изузела своје мишљење од осталих колега.

Са списка саопштења за јавност нестала су три члана тзв. проширеног колегија па је на крају њих 14 Бошњака укључујући и БХРТ-овог Жељка Комшића – односно Марија Вранкића, потписало ово саопштење. Убрзо након тога, директор БХТ1 Марио Вранкић затражио је од генералног директора БХРТ-а, Белмина Карамехмедовића суспензију Јелене Радојевић Капор, наводно због пријава за мобинг појединих новинара који, према мом мишљењу имају превелике амбиције, а веома скромно или готово никакво знање за рад у БХРТ-у. У једну руку, мени је жао Марија Вранкића који је након скоро двије године проведене на бироу за запошљавање у Мостару уточиште нашао на мјесту директора Сектора БХ телевизије, понајвише захваљујући труду генералног директора ове куће и његовим честим одласцима у Мостар, а цијена коју Вранкић плаћа за збрињавање је превисока.
Коначну оцјену даће Суд и сасвим сам сигурна да ће пресуда доказати да је суспензија Јелене Радојевић Капор била незаконита.
Очекујем да ће након тога они који су учествовали у овом монтираном процесу вођеном личним интересима, одмах поднијети оставке на позиције које обављају јер је то минимално што би требало да учине, а такође очекујем и њихово јавно извињење грађанима Републике Српске и Федерације БиХ због штете коју су нанијели БХРТ-у нелегалном суспензијом уредника ИП-а. То би на крају било и морално, ако се о њиховом моралу након свега што раде против властите медијске куће може уопште говорити. Суспензија Јелене Радојевић Капор само је наставак притисака на Србе запослене у БХРТ-у, који су сведени на ниво статистичке грешке.

Поражавајућа је чињеница да у БХРТ-у од скоро 900 запослених има само 50 Срба из Републике Српске. Поставља се питање да ли се овде онда уопште може причати о јавном сервису БиХ као сервису свих њених народа и грађана…

Mандат Пејке Медић на месту директора Сектора БХР1 истекао је 12. јуна ове године.

-Тада је генерални директор пренио овлашћење на једног од уредника програма у БХР1, случајно или намјерно, уредника Забавног програма БХР1 иако ово што се дешава у овој медијској кући није нимало забавно већ веома опасно и доказује да неко одобрава генералном директору кршење Закона и Статута БХРТ-а јер је оваквим овлашћењем директно прекршен Статут БХРТ-а. Имајући у виду чињеницу да сам ја 12.06.2017. године потписала с БХРТ-ом Уговор о раду на неодређено вријеме, након истека петогодишењег мандата, мој послодавац је био дужан да ме распореди на ново радно мјесто са садашњим коефицијентом, што он није учинио.

Наиме, понудио ми је радно мјесто с нижим коефицијентом, које не постоји у систематизацији радних мјеста у БХРТ-у јер је на том радном мјесту умјесто предвиђених 9 уредника, већ распоређено 13. У понуди је навео да је мјесто упражњено, што није истина и ја сам овај случај пријавила надлежној управној инспекцији Министарства правде БиХ од које очекујем да што хитније утврди да ли је БХРТ поступио у складу са Законом о раду у институцијама БиХ и актима ове медијске куће. Већ и сама знам да није, али постоје они чији је посао да то утврде и изрекну казну појединцима у БХРТ-у који таквим дјеловањем наносе штету овој телевизији. Мислим да би коначно требало промијенити и закон у смислу да трошкове за недомаћинско вођење куће сноси онај ко крши закон, а не радници јавног сервиса БиХ којима годинама нису плаћени порези и доприноси, као и нека друга примања. БХРТ је протеклих неколико година изгубио више судских процеса које су раднике коштали на десетине хиљада марака и због тога би коначно неко требало и да одговара.

Медић наводи да није само проблем у лошем вишегодишњем финансијском управљању овом кућом, већ и у именовању чланова УО БХРТ-а који, част изузецима, не раде посао професионално што је њихова дужност и обавеза.

На питање како изгледа именовање чланова Управног Одбора, Медић одговара да се именовање чланова УО углавном своди на личне интересе појединаца који углавном немају везе са званичним политикама странака које су на власти иако се то у јавности често покушава приписати политици.

-Ја бих прије рекла да се ради о отуђеним центрима политичке моћи унутар појединих партија које партиципирају у власти. Јер на примјеру 1. марта када је члан УО из Републике Српске, Рајко Радовановић заједно са другим чланом из Републике Српске из реда осталих народа, Славком Ролихом гласао за цјелодневни живи програм БХ телевизије 1 поводом тзв. Дана независности који се не признаје и не обиљежава у Републици Српској не вјерујем да би било ко из власти Републике Српске прихватио такав програм јер он није у интересу јавности Српске нити је БиХ икад усвојила Закон о празницима. Због тога и мислим да Радовановић и Ролих иако су именовани српским гласовима садашње власти на нивоу БиХ не штите интерес јавности у погледу програма што би морали да раде. Ако то не раде, не видим разлог њиховог задржавања у Управном одбору ове куће. Нарочито због прихватања и гласања за отказе младим српским новинарима, такође на 1. март ове године.

Радовановић и Ролих су прихватили отпуштање српских новинара, а зажмирили на останак пензионера муслимана који и даље раде у БХРТ-у иако су годинама у пензији. Чији интерес Радовановић и Ролих заступају у БХРТ-у?

Медић је о свим дешавањима обавестила и српског члана Предсједништва БиХ, Милорада Додика јер, како наводи, он треба да зна шта се дешава у овој медијској кући и да реагује на овакво понашање представника из Републике Српске у УО БХРТ-а.

Господин Додик је након састанка затражио одговорност оних који су учествовали у овим срамним радњама против српског народа. Очекујем да ће чланови УО из Републике Српске одговарати за ова срамна и нечасна дјела јер умјесто да поштују Закон о раду у институцијама БиХ који у члану 8.став 9. јасно прописује националну заступљеност народа, Радовановић и Ролих учествују у кршењу самог закона, а све на штету српског народа. И за то су још добро плаћени, много више него запослени у БХРТ-у.

О генераалном директору БХРТ-а Медић каже да се он, као и сваки претходни генерални директор према Србима из Републике Српске у БХРТ-у понашао и понаша у зависности од тога како се српски члан УО понаша према њему. У преводу, ако му српски члан у координацији са другим чланом из Републике Српске “излази у сусрет“ и покрива га у кршењу аката куће, генерални директор то и чини. И ма колико то било незаконито или неморално, мени то није ништа необично јер он ради само оно што му у конкретном случају дозвољавају Рајко Радовановић и Славко Ролих.

У претходном сазиву УО БХРТ-а то му је дозвољавала Дејана Радовановић Шаренац из Републике Српске, захваљујући чијем гласу је он и реизабран за генералног директора БХРТ-а. За тај “златни“ глас он је обећао запослење српским новинарима, а након истека мандата Дејане Радовановић Шаренац у УО он је отпустио те новинаре. То је био рачун без крчмара који је младе српске новинаре скупо коштао.

На срећу, колеге из медија у Републици Српској су се солидарисале и на личну, а и моју иницијативу запослиле новинаре које је БХРТ отпустио. Срамотно је да су многи који су требали да о томе јавно проговоре ћутали док сам ја покушавала запослити те новинаре у Републици Српској. Али то иде на њихов образ. Не сумњам да су српски новинари за које у БХРТ-у није било мјеста од 1. марта свој посао наставили професионално да раде у медијима из Републике Српске.

Онима који су именовали чланове УО БХРТ-а из Републике Српске било би боље да су гласали за укидање апанаже за рад у УО у износу од 2800 КМ и затражили од генералног директора БХРТ- а да тај новац усмјери на плате новинара који су отпуштени 1. марта као “вишак“ због наводне финансијске кризе, наводи Медић и додаје:

-Како је могуће да је криза присутна само онда кад треба отпустити Србе из Републике Српске, а да те кризе нема када треба задржати бошњачке пензионере у БХРТ-у или запослити нове портире? И то је питање за чланове УО БХРТ-а без обзира којем народу припадају и ко их именује. Оваквим понашањем чланови УО БХРТ-а постају саучесници у нечасним радњама менаџера БХРТ-а.

На питање о уређивачкој политици, Медић наводи да она такође није у складу са уређивачким принципима и начелима. БХРТ у посљедњих пет година није снимио ни један документарац о страдању српског народа у БиХ у протеклом Одбрамбено – отаџбинском рату.

-Готово сви догађаји о страдању српског народа се површно прате и приказују како би јавност што мање била упозната о страдању српског народа.
Бројни су случајеви прикривања вијести о страдању српског народа као и о умањивању броја српских жртава када се новинарима сугерише да смање број иако је то званичан податак броја страдалих из званичне институције Републике Српске.

Имали смо случај у децембру 2020. године када је уредник и водитељ емисије БХТ1 Самира Крехић професора Радомира Лукића представила као члана делегације са Пала, умјесто као члана заједничке делегације СРЈ и Републике Српске на шта је господин Лукић одмах реаговао и затражио да буде представљен као члан делегације Републике Српске али осим што се иронично насмијала Крехићева није исправила грешку. Ради се о очигледној намјери и непрофесионалном поступању за које никад није одговарала. Генерални директор није суспендовао уредника ове емисије нити је покренуо дисциплински поступак. Да је у питању био српски уредник и водитељ сигурна сам да би био суспендован исти дан уз хитро саопштење за јавност, јер се то већ дешавало али само Србима у БХРТ-у у случају тзв. Армија РБиХ када су двије колегинице које су Српкиње прочитале у вијестима тзв. Армија РБИХ.

Бројни су примјери уредника и новинара који нису одговарали за пропусте и грешке у програму, од самовољног тумачења уредника БХР1 Аднане Хаџиахметовић да је српски члан Предсједништва БиХ боравио у приватној посјети Русији и таквог третирања у Дневнику БХР1 иако су сва три члана Предсједништва БиХ добили позива за одлазак у Русију, а само се господин Додик одазвао позиву. Након тога, умјесто да одговара за пропуст, Хаџиахметовићева је одмах отишла на вишемјесечно боловање.

Такође и случај фамозног доснимавања интервјуа са Себијом Изетбеговић, супругом Бакира Изетбеговића никад није истражен у БХРТ-у нити је било ко одговарао за овај скандал. Ни у овом случају нису учествовали Срби, па се може претпоставити зашто је све заташкано иако је сарајевска јавност данима брујала о томе. Тако функционише јавни сервис у БиХ, нажалост, на сцени је селективно кажњавање запослених.

На крају, Пејка Медић закључује да о ономе што је доживљавала и проживљавала вероватно може издати и књигу јер то не може стати ни у више интервјуа, а ко је крив за ово што се догађа Србима запосленим у Федерацији, Медић наглашава да су за стање у БХРТ-у помало криви сви, од његовог оснивача ОХР-а до Парламентарне скупштине БиХ.

-Цех плаћају запослени, нажалост све се ломи преко њихових леђа. Тога су већином и они сами свјесни и мислим да је дошло вријеме да размисле о квалитетном синдикалном организовању како би заштитили своја права у тој кући. При том, мислим наравно о организовању синдиката радника којим ће управљати најчеститији међу њима. Тренутно такав синдикат недостаје БХРТ-у и пријеко је потребан запосленим ако им је циљ да заштите и кућу и своја радничка права.

ИЗВОР: https://www.in4s.net/pejka-medic-za-in4s-hajka-koju-prezivljavam-u-sarajevu/

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.