ФОТО: Први слет Побратима и Сокола у Градишци
- После разбијања СФРЈ српском народу је потребно да преиспита своје дотадашње идеје и да се припреми за национални рад у садашњости и будућности.
- Насупрот томе на Радио Телевизији Србије покушавају да наметну наслеђе Титове Југославије као основу за данашње српско друштво, а потпуно игноришу филмске и звучне записе из времена пре Тита.
Као пример може се навести да је у недељу, 29 септембра 2024 године нас Другом програму РТС приказано од 17 часова и 15 минута филм „13 јул“, па од 19 часова и 25 минута филм „Добровољци“. После је од 21 час приказан филм „Врхови Зеленгоре“. Од 22 часа и 50 минута је била страна серија. Фактички од 17 часова до 23 часа били су приказивани филмови из времена Титове Југославије. Томе треба додати „Трезор“ о историји домаће телевизије на Трећем програму РТС од 16 часова па до 17 часова и 30 минута. Насупрот томе приказана је епизода „Златни век – 100 година опере“ од 23 часа и 15 минута па до 23 часа и 45 минута. Свега 30 минута за 100 година историје Опере у Београду. Ово је најдрастичнији пример онога што приказује РТС. И то се наставља сваког дана само мање изражено. За РТС је далеко од очију, далеко од срца. Фаворизује се филмско и телевизијско наслеђе Титове Југославије, игнорише се филмско и звучно наслеђе пре Тита, по девизи и после Тита Тито. Не преиспитује се ранији периоди српске историје из којих би требало извучи закључке за будућност. Са друге стране РТС је приказао серију „Операција Хауард“ само да би приказаo учешће четника и српских сељака у спасавању оборених америчких пилота, као покушај делимичне рехабилитације четника. Али прва ласта не чини пролеће. Са своје стране присталице предратне Србије покушавају да кроз организовање Међународне параде историјских аутомобила и моторцикала 1 септембра 2024. Подсете данашње генерације на трку одржану на сам дан почетка Другог светског рата у Београду и представе ту трку као врхунац предратног грађанског Београда. Присталице Запада настоје са своје стране да потпуно омаловаже борбу српског народа у прошлости.
Комунисти су током своје власти величали покрете који су водили оружану борбу, а игнорисали све који су радили стрпљиво али упорно на напредку српског народа. Као пример може да послужи приказивање „Младе Босне“ током Титове Југославије. Кроз филмове и фељтоне у штампи детаљно је приказивана борба „Младе Босне“, а игнорисане многобројне организације које су по чланству и утицају биле бројније од младобосанаца, али нису вршиле атентате ни бацале бомбе. Пре Првог светског рата на територији Аустро-Угарске Монархије деловале су : Добротворне Задруге Српкиња, Српско привредно друштво „Привредник“, „Просвјета“, „Српска Зора“, „Савез српских певачких друштава“, „Побратими“, Српски Соко, … да набројим најпознатије. На територији Старе Србије пре Балканског рата деловале су Друштво „Кнегиња Љубица“, Друштво „Свети Сава“, „Коло Српских Сестара“, „Силни“, … . О тим и таквим удружењима и значајним личностима из националне историје говорено је у „Азбучнику идентитета“ који су приказале мање телевизије, које немају националну фреквенцију. У једној од епизода „Азбучника идентитета“ говорио сам о Србима католицима у Дубровнику.
Поновним приказивањем филмова из Титове Југославије та матрица се понавља. Српском народу искуство тих некадашњих удружења може показати како у данашњем времену и у будућности треба организовати ситан али упоран рад на помоћи деловима који су остали раздвојени од матице, и изложени разноврсним притисцима. Историја је учитељица живота. То посебно важи за нове генерације. Од њих зависи да ли ће научити нешто из повести.
АУТОР: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије