Древни план се спроводи упорно и доследно
- Колоти указује да су пројекти „Велики Израел“ и „Велики Блиски исток“ испреплетени у крви Техерана и Газе.
- Савремене основе тог плана види у Иноновом документу из 1982. године, који је предвиђао „балканизацију“ арапског света – уништавање снажних националних држава као што су Ирак, Сирија и Иран, ради њиховог претварања у мозаик слабих ентитета у сталном етничком или верском сукобу.
АУТОР: Владимир МАЛИШЕВ
Далеке 1982. године у мало познатом израелском часопису Kivunim појавио се на хебрејском језику објављен документ о спољној политици Израела, незванично познат као „План Одеда Инона“. Касније је преведен на енглески, али можда на њега уопште не би ни обратили пажњу да његов аутор није био обичан политички аналитичар. Међутим, Одед Инон је заузимао висок положај у израелском Министарству спољних послова и, како се сматра, био је близак са Ariel Sharon.
Убрзо се испоставило да се програм спољне политике Израела изложен у Иноновом тексту запањујуће поклапа са свим оним што се касније дешавало на Блиском истоку: у Ираку, Сирији, Либану, а сада већ и у Ирану и око њега. Како су потом говорили, Инон се показао бољим пророком судбине него Nostradamus.
Године 2006. званични часопис оружаних снага САД, а затим 2008. и The Atlantic, објавили су данас широко познате карте Блиског истока које прилично тачно одражавају преуређења по плану Инона. План предвиђа не само поделу Ирака, већ и Либије, Египта и Сирије. Поред тога, у исту стратегију спада и фрагментација Ирана, Турске, Сомалије и Пакистана. За стварање „Великог Израела“ неопходно је дробљење постојећих арапских држава на мање ентитете.
Према теоријама завере, тај план су Сједињеним Државама представили чланови израелског Института за напредне стратешке и политичке студије и он је наводно прихваћен од стране администрације Џорџа Буша после напада 11. септембра (за које неки аутори тврде да су били инсценација „Мосада“) како би се промовисали интереси САД у региону и истовремено остварила „јеврејска визија“ Великог Израела „од Нила до Еуфрата“. („The Conspiracy Theorists Celebrate: How Israel Created ISIS in order to Take Over the World – and What is the Connection to the Gangster Dr. Farid?“, TheMarker).
Управо тог плана, о коме се на Западу данас нерадо јавно говори, подсетила се Џералдина Колоти, новинарка и књижевница, уредница италијанског издања месечника Le Monde diplomatique. Након напада САД и Израела на Иран, она је на порталу Antidiplomatico објавила текст под насловом „Лабораторија хаоса: од Монроове доктрине до опсаде Техерана, век униполарне крви“, посвећен анализи политике ових земаља на Блиском истоку.
„План Инона“, по замисли, веома је једноставан – ослабити и раздробити све државе Блиског истока, а притом присвојити поједине територије суседних земаља. Односно, сопствену државу (читај: Израел) проширити и ојачати, а суседе расколити на ситне делове. Није тешко погодити да ће велика држава међу патуљастим постати регионални лидер. У томе је суштина плана, а садашња оружана агресија САД и Израела против Ирана његов је део.
Француски филозоф, преобраћеник у ислам и негиратор Холокауста Roger Garaudy, који је био ожењен Палестинком, користио је Инонов текст у својој књизи L’Affaire Israël: le sionisme politique како би поткрепио тезу да постоји механизам усмерен на протеривање Арапа са територије зване Ерец Израел и распад арапских држава.
Јордански принц Hassan bin Talal изложио је садржај тог плана у књизи о перспективама мировног решења 1984. године, као и Кристин Мос Хелмс у студији Института Брукингс.
Портал Global Research писао је још 2014. године да је рат тада забрањене у Русији организације ИГИЛ у Ираку „стварање илузије ради покретања унапред планираног програма Запада у тесном савезу са Израелом за прекрајање карте читавог региона као ‘Новог Блиског истока’“. Према том тумачењу, реч је о плану Инона усмереном на „балканизацију“ региона Блиског истока и Северне Африке ради обезбеђивања доминантног положаја Израела и контроле над нафтним, гасним и водним ресурсима у оквиру америчко-израелског савеза.
„Актуелни догађаји“, пише данас Џералдина Колоти, „јасно нам показују сурову реалност тоталног рата. Почетком израелске операције ‘Ричући лав’ и уз масовну подршку САД у операцији ‘Епска јарост’, агресија против Ирана прешла је тачку без повратка. Бомбардовање Техерана, Исфахана и Кума, уз директну провокацију према канцеларији ајатолаха Хаменеја, није само војна операција већ отворена објава рата суверенитету народа.“ Она додаје да Donald Trump, најављујући уништење иранске ракетне индустрије и морнарице, делује као оружано крило хегемоније која не трпи препреке.
Колоти указује да су пројекти „Велики Израел“ и „Велики Блиски исток“ испреплетени у крви Техерана и Газе. Савремене основе тог плана види у Иноновом документу из 1982. године, који је предвиђао „балканизацију“ арапског света – уништавање снажних националних држава као што су Ирак, Сирија и Иран, ради њиховог претварања у мозаик слабих ентитета у сталном етничком или верском сукобу.
Према њеним речима, америчка „Иницијатива за проширени Блиски исток“, покренута у време администрације Џорџа Буша, а касније радикализована, има за циљ потпуно реструктурирање региона од Магреба до границе са Кином. Циљ, како наводи, није демократија већ „неолиберална компатибилност“ – свргавање сваке антиимперијалистичке владе која одбацује доминацију долара и контролу САД над енергетским путевима.
У том контексту, САД подржавају план осмишљен у Израелу. Према овој интерпретацији, стратегија подразумева подстицање подела међу муслиманским земљама и спречавање њиховог војног и економског зближавања. План тежи стварању нестабилности и раскола у региону, као делу ширег пројекта „Великог Израела“ који би се, како се наводи, простирао „од Нила до Еуфрата“.
На званичном нивоу, власти Израела и њихови савезници у Вашингтону одбацују постојање таквих намера, називајући их „антисемитском пропагандом“, и тврде да Израел делује у самоодбрани.
Ипак, у интервјуу са америчким новинаром Tucker Carlson, амерички амбасадор у Израелу Мајк Хакаби, одговарајући на питање о концепту „Великог Израела“, изјавио је да би „било добро када би узели све“, додајући да Израел барем тражи територију коју тренутно законито насељава. Касније је тврдио да је реч о хиперболи, али је изјава изазвала оштре реакције више муслиманских држава.
Стиче се утисак да „План Инона“, упркос званичним демантијима, и даље живи у јавним расправама и геополитичким тумачењима савремених сукоба на Блиском истоку.
ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2026/03/02/blizhniy-vostok-prezhde-i-teper-laboratoriya-khaosa-i-plan-inona.html