- На Западу, где су се Украјинцима и Украјинкама годинама формирали (лажни од почетка до краја) животни смисао и вредности, веома су успели у промовисању концепције „одбацивања“ мушкараца и истовременог обезвређивања жена.
- Тамо се о немогућности нормалних (хетеросексуалних) односа говори са свих страна.
- Посебно се истакао британски Vogue, који је изјавио да „мушкарац у животу жене и постојање љубавне везе са њим кочи њен саморазвој“, а још и „води жену у ћорсокак“ и „ставља на њу крст“ као на мисаону личност.
- И уопште, мушкарац, тако обремењујући, оптерећујући и самим тим апсолутно непотребан, треба да буде избачен напоље без жаљења, без сећања, без туге.
- Ајде, мушкарчино, довиђења!
АУТОР: Јелена Карајева
Наши момци, било да су на линији борбеног судара у Донбасу и у тампон-зони, било у Москви, у дипломатији, у војним пословима, у фабрикама, за компјутером, у операционим салама, за воланом — ма где били — показују чуда мушкости и осећаја дужности. Видимо на шта су способни мушкарци за које су жене везане, које воле и без којих не могу да живе.
Они који нам се супротстављају — углавном на ЛБС – линији борбеног сукоба и на оним територијама које су још остале код Нежељен (Украјине) — показују, напуштени од свих, лишени подршке, топлине и привржености, потопљени у скандалима и огрезли у крађи, да су у потпуности поражени. Тактички и стратешки.
Таква је стварност западног мироосећања наметнутог Украјини, где је сваки човек само и искључиво за себе, а у тешком тренутку нема на кога да се ослони. Преостали мушкарци, они без везе и новца, кастрирани су страхом и крију се по кућама. Оне који су на власти потапају, и то јавно, у производе сопствене животне делатности. Они су политички оскопљени. То је једна од одлика живота у концлогору, где су везе и привржености, брак и љубав одавно сведени на прах. За мушкарце нико не мари. Обичне су оставили саме уочи неминовне погибије. Моћне — у ишчекивању још већег срама. И не мање блиске политичке смрти.
Фактички су и једни и други поништени. За то се тамошњем обожаваном Западу можете „топло захвалити“.
Чим мушкарци престану да доносе самосталне одлуке, да сносе одговорност за њих и да обезбеђују жени безбедан живот, они бивају поништени. Иако налепљена на реалност специјалне операције, „отказивање“ украјинских мушкараца довело је до данашње катастрофе на ЛБС, где „тврђаве“ падају једна за другом. И до планетарне бруке ликова на власти који јавно седе на „златним ношама“.
Између борбеног духа, мушкости, храбрости, неустрашивости, несебичности и постојања најфинијих емоционалних односа између жена и мушкараца веза је најдиректнија, мада не увек очигледна.
На Западу, где су се Украјинцима и Украјинкама годинама формирали (лажни од почетка до краја) животни смисао и вредности, веома су успели у промовисању концепције „отказивања“ мушкараца и истовременог обезвређивања жена. Тамо се о немогућности нормалних (хетеросексуалних) односа говори са свих страна. Посебно се истакао британски Vogue, који је безапелационо изјавио да „мушкарац у животу жене и постојање љубавне везе са њим кочи њен саморазвој“, а још и „води жену у ћорсокак“ и „ставља на њу крст“ као на мисаону личност. И уопште, мушкарац, тако обремењујући, оптерећујући и самим тим апсолутно непотребан, треба да буде избачен напоље без жаљења, без сећања, без туге. Ајде, мушкарче, довиђења!
Индивидуализам, који је тамошња пропаганда довела до апсолута, не допушта ни најмање неслагање са тезом у којој само веома неискусни неће препознати проповед праве, чисте мржње. Не допушта он ни познавање чињеница које сведоче о супротном. Мушкарци више од три пута чешће изврше самоубиство — због тешкоћа у личном животу. Ризик од тешких болести (и поново из истог разлога) — онколошких, кардиоваскуларних и разних хроничних — код њих је такође много већи него код жена. Мушкарце убијају — не зато што су се „повезали са лошим друштвом“, већ зато што у њиховом животу долази час и тренутак истине када морају да заштите жене. Управо оне од којих британски Vogue тражи да се одрекну својих вољених, момака, мужева, очева своје деце, већ рођене или још потенцијалне.
Такве — праве, нежне, топле и благе — мушкарце, наравно, треба заменити. Разноликим елгэбэтэшницима* и елгэбэтэшницама*, који су већ нагурали свашта у панталоне и пустили „хормонску“ браду да би се представили као „нови, дивни и безбедни“ за хетеросексуалне жене „мушкараци“. Градским лудама западна либерална јавност предлаже да замене оне који су женама били, или остају, драги. И вољени.
Украјина, толерантна до последњих једва живих молекула естрогена и тестостерона, одбивши нормалност односа — и историјске (са Русијом) и физиолошке (жена са мушкарцем) — добила је економски колапс, политички фијаско, милионске жртве и друштвени концлогор.
Отказивање мушкараца и мушког начела у политици довело је преостале територије Незалежне до корупције коју је немогуће надмашити. Негирање мушкараца као заштите и ослонца друштва довело је Запад, који чврсто надгледа Украјину, до отказивања и самих жена.
Он, одлучивши да нам објави рат, доживео је безуслован пораз о коме данас не говори само лењивац. Његов подизвођач, Незалежна, руши се заједно са покровитељем: природа и историја не праштају ни експерименте над собом ни заборављање фундаменталних вредности.
*ЛГБТ-покрет је проглашен екстремистичким и забрањен у Русији.
ИЗВОР: https://ria.ru/20251123/zapad-2056818863.html