Ко омета активну политику Русије на Кавказу?

Јана АМЕЛИНА, секретар – координатор кавкаског геополитичког клуба

Северни Кавказ је саставни део Руске Федерације, али Турска га сматра зоном својих стратешких интереса. Од фебруара до марта 2022. године, бројне руске регионалне публикације и телеграм канали објавили су материјале о субверзивним активностима Турске на Северном Кавказу, спроведеним првенствено преко Турске омладинске фондације (TUGVA) и Турске агенције за сарадњу и координацију (TIKA).

Нарочито је саопштено да је ТУГВА 2021. године организовала око 50 пројеката у републикама Северног Кавказа, у којима је учествовала „велика група младих Руса“. „Ови програми су укључивали развој видео садржаја на Јутјубу за виртуелну „Тугва ТВ“ (узорци овог студентског садржаја могу се наћи на овом каналу – треба рећи да није интересантан, јер број прегледа већине видео снимака је од неколико десетина до неколико стотина – нап. уредника) и практичну наставу страних језика кроз онлајн комуникацију у оквиру програма The Digital Language Cafe, поред наставе на Јутјуб платформи и курсева из области фотографије, монтаже вести и видео репортажа, наведено је у једној од публикација. Програми Фондације изазвали су интересовање младих људи у Русији, а њихов утицај на руску јавност у последње време расте, посебно у последњем месецу Рамазана (од априла до маја 2021.). Доласком Рамазана, Омладинска фондација Турске је обезбедила 5 милиона долара финансијске подршке за приближно 250 исламских верских организација широм Русије, а такође је привукла младе пружањем финансијске помоћи од 1.000 долара сваком грађанину земље који учествује у овим пројектима, поред грантова за путовања у Турску до две недеље“.

У каснијим публикацијама истиче се да је главни фокус је на „повећаној активности“ ТИКЕ у Карачај-Черкезији и Кабардино-Балкарији: Осетији, Адигеји и Чеченији, као и на Ставропољској територији. Активност је усмерена на „формирање новог начина размишљања“ међу онима који раде у руским савезним и регионалним органима власти. Истовремено, агенција не утиче само на муслимане, већ и настоји да подржи хришћанско свештенство у републикама северног Кавказа, где процурела информација говори о „покушајима да се неки свештеници номинују на високе положаје у црквеној хијерархији“.

Ове информације изазивају нека питања. У чему се садржи „веома значајни” утицај ТУГВА и ТИКА (које, иначе, немају представништва у Русији) на Русе који живе у републикама Северног Кавказа? Да ли се становници региона масовно одричу руског држављанства, прелазећи у турско? Да ли се фотографије руског председника Владимира Путина и шефа Чеченије Рамзана Кадирова свуда замењују сликама Реџепа Тајипа Ердогана? Стотине исламских верских организација добијају милионе долара, а руске структуре безбедности на то не обраћају пажњу? Тешко је замислити такву ситуацију.

Значајно је рећи да се руски Телеграм канали који шире ове информације позивају на материјале турских опозиционих новинара. Степен њиховог противљења актуелној власти је толики да су ови новинари били приморани да напусте домовину, настанивши се, на пример, у Стокхолму. Интереси ових новинара против Ердогана (који политику садашњег председника сматрају „радикалном исламистичком“ и покушај пуча у Турској 15. јула 2016. да се исценирају ради чишћења политичког пејзажа) су сасвим очигледни, што се не може рећи о њиховим руским колегама. Вреди узети у обзир чињеницу да у текстовима „Стокхолмита” нема директних (и индиректних) позивања на документе о горе наведених 50 пројеката ТУГВА који се наводно реализују на Северном Кавказу, као ни информација о невероватној финансијској помоћи муслиманским организацијама Русије. Има ли таквих докумената, очигледно, је важно питања.

Међутим, све ово не значи да ТУГВА уопште нема везе са Северним Кавказом. The Digital Language Cafe, посвећен дубинском проучавању енглеског и арапског језика од стране турских и страних студената кроз Зум предавања, могао би да обухвати људе са Северног Кавказа на исти начин као и други виртуелни пројекти Фондације за развој практичних вештина у област културе, језика, фотографије итд.

Истовремено, на званичном сајту Турске омладинске фондације пронађен је само један пројекат, који директно говори о повезаности са Северним Кавказом. Ово је 20-недељни програм Државе и не само то који се завршио 2018. године. У оквиру овог програма, који се спроводи у централи ТУГВА у Истанбулу, дипломате, научници, политичари и новинари су поделили своја искуства и информације о одређеним земљама са студентима и младим професионалцима узраста од 18 до 35 година. Последња од двадесет држава о којој је било речи била је Русија – 20. априла 2018. Сасланбек Исајев, чеченски новинар и политиколог, шеф сектора за кавкаске студије Института за руске студије (РУСЕН), који живи у Турској, причао је младима о Русији.

Треба напоменути да се значајан део програма ТУГВА посвећених спорту, верским, културним питањима, социјалној служби, патриотском образовању итд. реализује се директно у Турској, док се програми стипендирања односе само за њене грађане. Може се рећи да је овај Фонд турска верзија платформе „Русија је земља могућности“. Ако руска омладина жели да учествује у програмима учења турског језика и медијске писмености, то значи да могућности које постоје у региону и земљи у целини не задовољавају потражњу. Дакле, овде проблем није Анкара, већ Москва и још конкретније – Махачкала, Грозни, Назран, Черкеск, Пјатигорск, Владикавказ и друге кавкаски градови.

А шта је са ТИКА, која наводно покушава да номинује „неке свештенослужитеље на руководећа места у црквеној јерархији“ (!): судећи по формулацији „руководећа“, реч је о епископима?. У ствари, Турска агенција за сарадњу и координацију бави се мање романтичним, али можда важнијим – за постизање турских циљева у региону – активностима.

На пример, 11-13. маја 2022. године у Председничкој националној библиотеци у Анкари одржан је други међународни конгрес „Будућност Кавказа“, у организацији Турског института за стратешко размишљање и ТИКА. Сврха конгреса је била „да се разговара о брзим променама у међународном систему, да се разуме њихов утицај на Кавказ и суседне територије и да се развије стратегија, знање и визија за будућност која ће обезбедити мир и стабилност и сарадњу у овом региону“.

Догађају је присуствовало више од 50 амбасадора, дипломата, просветних радника и професионалаца из Америке, Европе, Азије и Африке, као и високи партијски лидери Турске и бројна пензионисана војна лица. Како је у свом уводном говору истакао председник ТИКА Серкан Кајалар, регион Кавказа заузима веома важан геополитички и стратешки положај. Током историје, Кавказ је био место сусрета у огромном басену цивилизација, служећи као капија између Европе и Азије. Истраживања о будућности региона сада су потребна више него икада, рекао је Серкан Кајалар.

На форуму се разговарало о будућности региона у контексту глобалне кризе изазване руско-украјинским сукобом, решавању Карабахског питања, проблемима Абхазије и Јужне Осетије, питањима економских односа, транспорта и енергетске безбедности, перспективи платформе „3 + 3“ за преговоре коју је предложила Анкара (Русија, Турска, Иран + Азербејџан, Јерменија, Грузија) и још много тога. Најинтересантније секције са аспекта севернокавкаске проблематике била је „Регионални сукоби и начини њиховог решавања” и „Регионална безбедност и нови хоризонти”.

Није изненађујуће што је репрезентативни Конгрес посматрао ситуацију са свог „звоника“ (Галат куле). „Турска је веома важна сила која је привлачна државама и друштвима на Кавказу“, рекао је професор Ајгун Атар, члан Председничког савета за безбедност и спољну политику. Многи говорници су наглашавали о стратешком значају Кавказа за Турску. Улога Русије у региону, иако јој се одаје признање као водећој регионалној сили, није била тако једнозначно оцењена. Изнета су мишљења о експлозивној природи Северног Кавказа и могућности да грађанска непослушност прерасте у дуготрајне сукобе. Помињани су бројни етнички сукоби који тињају у региону и који су у фази преласка у „врућу“. Такође, о развоју турско-кавкаских културних и образовних веза, пре свега кроз светурско јединство, кроз деловање различитих невладиних организација и дипломатским каналима, много је речено.

„Кавказ је стратешки регион не само за нас, већ и за друге центре моћи у свету“, рекао је Џевдет Јилмаз, председник одбора за планирање и буџет турског парламента на конгресу „Будућност Кавказа“, који свакако имао на уму и Русију.

Бројни извештаји о раду форума терају вас на размишљање: када су се овакви догађаји последњи пут десили у нашој земљи? На жалост, пре десет година, а ни тада не у таквим размерама. Научне форуме замениле су „јавне“ партије, аналитику је заменио ПР, док су главни проблеми Кавказа остали исти, а неки од њих, посебно „черкеско питање“ гурнуто под тепих пре деценију, сада доживљава препород (не без помоћи Турске). Ко тачно – ТУГВА или ТИКА – не дозвољава организовање репрезентативног форума кавкаских студија у Пјатигорску или Владикавказу? Или је проблем, можда, у неразумевање важности правовремене аналитичке подршке кавкаској политици код саме Русије?

Па, како год било, Анкара а увек може бити прогласити кривцем. Нека Турци и даље причају о „виталној улози Кавказа” и да ће, као и до сада, водити своју политику – у региону и широм света.

С руског превео Зоран Милошевић

ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2022/06/15/fantom-pantjurkizma-56436.html

One thought on “Баук пантуркизма”

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.