Да ли ће се на Јадрану појавити туристичко одмаралиште или војна база?
-
Према речима извршног директора PPNEA Александра Трајчеа, забринутост је убрзо прерасла у огорчење када су радници почели да подижу бетонске ограде са бодљикавом жицом уз обалу Сазана, ангажовали обезбеђење, а тешка механизација почела да уништава древне пешчане дине и реликтне шуме.
-
Такве ограде са бодљикавом жицом карактеристичне су, између осталог, за америчке војне базе у Гвантанаму (југоисток Кубе), на острву Дијего Гарсија у архипелагу Чагос у Индијском океану и на острву Санту Гомеш у Азорском архипелагу.
АУТОР: Алексеј Чичкин
У Албанији не престају протести против „Трамповог острва“ – елитног туристичког комплекса који на јужноалбанском острву Сазан гради корпорација зета председника САД Џареда Кушнера и његове ћерке Иванке Трамп. Тужилаштво ове балканске земље већ је покренуло истрагу поводом сумњи на корупцију у вези са овим пројектом.
Корпорација Affinity Partners већ је уложила 1,6 милијарди долара у изградњу туристичког комплекса у заштићеном природном подручју Вјоса–Нарта, укључујући острва Звернец (3 km²) и веће суседно острво Сазан (6 km²), на југу Јадранског мора, код улаза у Отрантска врата, мореуз који повезује Јадранско и Јонско море.
Локално становништво и еколошке организације све гласније протестују против изградње, јер сматрају да би она могла угрозити биодиверзитет читавог јужног дела Албаније, где радови трају већ другу годину.
На Сазану још увек нема туристичке инфраструктуре, али има дивљих смокава, дудова, јарко зелених борова, тиркизног мора и песме цврчака. Усред тог раја без воде и струје налазе се хиљаде бункера и других објеката из времена Енвера Хоџе, када су на острву биле стациониране хиљаде војника са првокласним снабдевањем.
„Тамо је било 2.840 бункера са тешким митраљезима и другим аутоматским оружјем. Постојали су и тунели и подземни објекти, склоништа за складиштење муниције и хране“, прича Или Мечај, један од војника који је на Сазану провео 18 година живота.
Током слома албанске привреде и масовних немира у другој половини деведесетих година прошлог века, све резерве и војна складишта на острву су опљачкани.
Острво Сазан поново је отворено за јавност тек 2015. године, а сада Трампов пројекат предвиђа претварање приобалног подручја у огроман туристички комплекс са 10.000 хотелских соба и вила.
Албанске антикорупцијске институције од пролећа ове године спроводе истрагу поводом измена статуса предметних територија из 2024. године, када је земљиште продато за изградњу, а господин Кушнер објавио инвестицију у овај пројекат.
Премијер земље Еди Рама уверава грађане да пројекат наводно не захвата заштићена природна подручја, али званична државна еколошка процена још није спроведена. Албанци су већ прозвали Сазан „Трамповим острвом“.
Еколошки активисти, предвођени организацијом „Заштита и очување природне средине у Албанији“ (PPNEA), уз подршку комуниста и легалне опозиције, оптужују власти за недостатак транспарентности и кршење закона: радови су започети без јавних консултација, без потребних дозвола и уз сечу шума.
Премијер Рама истиче да ће пројекат донети инвестиције и нова радна места, без угрожавања животне средине. Међутим, судећи по реакцијама јавности, таква објашњења нису убедила велики број Албанаца. (1)
Луксузни пројекат обухвата ненасељено острво Сазан и око 300 хектара заштићеног пејзажа у оквиру Националног морског парка Карабурун–Сазан, који обухвата и део оближње обале.
План предвиђа изградњу еколошког одмаралишта, хотела и приватних вила, ресторана и забавних садржаја под управом компаније Aman Resorts, која је повезана са ужим кругом око Доналда Трампа.
„То ће бити нови град са око 10.000 смештајних јединица – и потпуно ће уништити овај биосферни простор“, изјавио је еколог из PPNEA Џони Ворпси.
Према речима извршног директора PPNEA Александра Трајчеа, забринутост је убрзо прерасла у огорчење када су радници почели да подижу бетонске ограде са бодљикавом жицом уз обалу Сазана, ангажовали обезбеђење, а тешка механизација почела да уништава древне пешчане дине и реликтне шуме.
Такве ограде са бодљикавом жицом карактеристичне су, између осталог, за америчке војне базе у Гвантанаму (југоисток Кубе), на острву Дијего Гарсија у архипелагу Чагос у Индијском океану и на острву Санту Гомеш у Азорском архипелагу.
У фебруару ове године Иванка Трамп је неочекивано посетила Албанију са тимом архитеката и обишла локацију коју је за изградњу одабрала инвестициона корпорација Affinity Partners у власништву њеног супруга Џареда Кушнера.
Поједини албански извори сумњају да би на Сазану и у суседном пловном правцу ка јужном Јадрану стварни приоритет могао бити изградња тунела за подморнице и извиђачке батискафе Пентагона, чији су представници све чешћи гости у овом делу Албаније.
У самим Сједињеним Државама тешко да би постојала велика потражња за тако удаљеним одмаралиштем на Јадрану, посебно имајући у виду бројне сличне комплексе који већ постоје у том региону.
У прилог „војној“ верзији америчког пројекта на југу Албаније, пре свега, говори геостратешки положај Сазана, Звернеца и оближњег албанског полуострва на поморској рути између Јадранског и Јонског мора.
Од 1947. до 1990. године овде се налазила једна од напредних база албанске војске и ваздухопловства у време Енвера Хоџе. Средином седамдесетих година маоистичка Кина је разматрала могућност да на том простору екстериторијално распореди своје балистичке ракете, али је Тирана одустала од тако смелог потеза. (2)
У периоду 1938–1943. године на Сазану је радила радио-навигациона станица италијанске ратне морнарице, док је од 1949. до 1959. године овде постојала помоћна база совјетске морнарице. Главна совјетска база налазила се у оближњој Валони све до 1961. године.
Крајем 1989. године власти у Тирани су објавиле да ће на подручју Сазан–Звернец и делу оближњег полуострва бити формирана прва специјална економска зона у Албанији, али је пад стаљинистичког социјализма крајем 1990. године окончао те планове.
Иначе, крајем педесетих и током прве половине шездесетих година разматран је совјетски пројекат трансбалканског нафтовода од бугарског Бургаса на Црном мору преко Македоније (тада у саставу Југославије) до јадранске луке Валона на југу Албаније, уз резервну базу нафтних деривата и на Сазану.
Међутим, економски и политички раскид албанско-совјетских односа почетком шездесетих година онемогућио је реализацију и тог пројекта.
Тако данас видимо покушај америчког продора у Албанију, који се формално представља као пословни подухват Трампа и његовог окружења, али који је истовремено повезан и са све израженијим америчко-европским несугласицама, које имају и балканску димензију.
Европска комисија је недавно упозорила Албанију да би реализација туристичког пројекта породице Трамп „могла довести до сукоба са еколошким стандардима Европске уније“. То би, према оцени Брисела, могло да онемогући затварање поглавља 27 („Животна средина“) у приступним преговорима Албаније са ЕУ.
Албанија би, како се наводи, требало да се уздржи од активности које могу угрозити испуњавање услова за затварање преговарачког поглавља, а од албанских власти се очекује брза реакција.
Европска комисија је такође позвала Тирану да поништи измене Закона о заштићеним подручјима (2022–2023) и преиспита Закон о стратешким инвестицијама (2022), јер, према ставу Брисела, омогућавају заобилажење еколошких ограничења.
Министар животне средине Албаније Софијан Јаупај наводно је обавестио Брисел да је изградња привремено обустављена и да ће бити спроведена процена утицаја на животну средину уз учешће цивилног друштва.
Међутим, опозиција и еколошки активисти тврде да се пројекат и даље реализује.
Став Брисела могао би да одражава и незадовољство због јачања америчког присуства на југоистоку Европе, посебно ако се има у виду да се у јужноалбанском граду Кучова (који се од 1948. до 1990. године звао Стаљин) од почетка 2010-их налази база НАТО-а у којој доминирају америчке ваздухопловне снаге.
Напомене
(1) Значајно је да се протести против овог пројекта одржавају и у Бугарској. Организатори су еколошка коалиција „ЗаДаОстанеПРИРОДА“, Друштво Албанаца Бугарске, Удружење за заштиту дивље природе „Балкани“, иницијатива „Зелени закони“, Асоцијација паркова Бугарске и Фондација „Биодиверзитет“.
(2) Током прве половине и средином седамдесетих година Пекинг је део ракетних система продао Албанији путем симболичне робне размене, са намером да буду распоређени управо на овом простору.
ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2026/06/13/balkanskie-igry-u-trampa-khotyat-kupit-nemnogo-albanii.html