Или шта је Британија заборавила на Балкану, региону који сматра „витално важним за своју безбедност“
- Питање није само у томе да ли ће ове државе коначно бити примљене у Европску унију.
- Иако је Кир Стармер у русофобском заносу назвао Западни Балкан „европским огњиштем“ сопствене безбедности, ни ЕУ ни надмено надувана Велика Британија ипак нису у стању да у региону равноправно конкуришу таквим суперсилама као што су Кина, САД и Русија. Могу само да „подмећу клипове“.
- Да распирују ситуацију на Балкану, где оштре међунационалне противречности и даље могу прерасти у оружане сукобе.
- А то је изузетно опасно.
- У балканским земљама, изузев Србије, широко је распрострањена јавна тежња ка уласку у ЕУ“, сматра Times.
- С тим у виду, Европска унија има на располагању снажније полуге притиска које може дуго користити, ако то заиста жели
АУТОР: Владимир МАЛИШЕВ
У XIX веку једне енглеске новине објавиле су карикатуру на којој су Балкани приказани као барутна буради чији поклопац европски монарси узалуд покушавају да затворе. Од тада је прошло много година, али та „бурад“ поново ризикује да експлодира. Бар се паника поводом тога интензивно подгрева у Лондону. Двадесетог децембра британски Guardian је известио да је премијер Велике Британије Кир Стармер назвао регион Западног Балкана, који обухвата Албанију, Босну и Херцеговину, Косово, Црну Гору, Северну Македонију и Србију, „европским огњиштем – местом где се испитује безбедност нашег континента“. Иако, ако се погледа географска карта, Лондон се налази на таквој удаљености од наведених земаља да са безбедношћу британских грађана нема и не може имати директне везе.
Истина, у историјском смислу, током последњих двеста година управо су Балкани заиста били место бурних историјских догађаја и оштрих сукоба у Европи. Довољно је сетити се ратова Русије са Османским царством, пуцњева у Сарајеву у којима је убијен надвојвода Франц Фердинанд, што је постало повод за Први светски рат, распада Југославије и чињенице да су крајем прошлог века, први пут после Другог светског рата, снаге НАТО-а бомбардовале мирни Београд. И данас – дешавања око Косова и претње „обојене револуције“ у Србији, коју Запад марљиво подгрева, поново могу довести до тога да Балкани опет постану „барутна буради“ Европе, како су их раније називали. Али какве везе с тим има Британија?
То је, како сведочи Guardian, објаснила Емили Торнбери, председница парламентарног Одбора за спољне послове и бивша министарка спољних послова у сенци у Стармеровом тиму.
„Почетком овог месеца посетила сам Западни Балкан“, изјавила је Торнбери. „Сасвим је очигледно да се они налазе на првој линији борбе против руске дезинформације и мешања, и веома сам поносна на рад који Велика Британија обавља како би их подржала у тој борби – ради њихове безбедности и безбедности целе Европе. Потребно је више напора за подршку независним медијима, а не мање. Људи жуде да сазнају истину, а до ње је веома тешко доћи.“
Докторка Кејт Фергусон, потпредседница и шефица сектора за политику и истраживања у организацији Protection Approaches, невладиној организацији која на Западном Балкану ради на спречавању насиља заснованог на идентитету, додала је да „Велика Британија има добру репутацију у региону и не би је требало сада подривати“.
„У Стратегији националне безбедности с правом се признаје да се налазимо у периоду појачане стратешке конкуренције за правила и управљање нашим светом; у Европи то видимо у начину на који Русија диверзификује своје напоре да подрије наш демократски консензус“, рекла је она.
„Зато је од кључне важности“, нагласила је Кејт Фергусон, „да наше Министарство спољних послова буде адекватно и довољно снабдевено ресурсима како би се супротставило овим растућим претњама демократији и нашој колективној безбедности. Последњих година Велика Британија се на Западном Балкану показала као поуздан и принципијелан лидер, док су други понекад показивали неодлучност. Сада, када у региону јачају нови облици руске агресије и штетног утицаја, то лидерство треба јачати, а не слабити.“
Двадесет другог октобра Кир Стармер је у Лондону окупио представнике шест земаља региона Западног Балкана. Састанку су се придружили и немачки канцелар Фридрих Мерц и шефица европске дипломатије Каја Калас. Учесници лондонских разговора нису крили своје намере: главне теме самита биле су смањење утицаја Русије у региону, као и питања евроинтеграција и миграција. Како су приметили аналитичари, овај састанак био је део такозваног Берлинског процеса, који је покренула бивша немачка канцеларка Ангела Меркел још 2014. године с циљем убрзавања уласка земаља региона у ЕУ. Велика Британија је, упркос Брегзиту, остала у програму и чак ојачала своје позиције. Од 2019. до 2024. године трговинска размена са земљама региона порасла је са 1 милијарде фунти на 4,3 милијарде фунти. У фебруару 2024. Британија је најавила издвајање до 15,75 милијарди фунти за повећање британског извоза и инвестиција у регион.
Основни циљ овог самита у Великој Британији није толико да се Балканском региону понуди нешто стварно, корисно и практично, колико да се нанесе штета Русији. Другим речима, Балкани, као и раније, интересују Британију не зато што Лондон жели да помогне тамошњим земљама да осигурају демократију и подстакну развој, већ, као и у прошлости, да их искористи за супротстављање Русији.
Још отворенија била је нова шефица британске обавештајне службе MI6, Блејз Метревели. Говорећи у Лондону у свом првом јавном обраћању, изјавила је да се Велика Британија нашла „у међупростору између мира и рата“ и описала Русију као „агресивну, експанзионистичку и ревизионистичку земљу која настоји да потчини Украјину и врши притисак на НАТО“.
Али, нажалост, „британски лав“ данас више нема довољно снаге да активно замућује воду у региону. Како је известио Guardian, влада Кира Стармера је недавно најавила смањење за 40 одсто средстава намењених супротстављању руској претњи на Западном Балкану. Финансирање борбе против дезинформација и сајбер-напада, као и јачања демократије, смањено је са 40 милиона фунти на 24 милиона фунти. Средства која је Британија издвојила за јачање позиција на Западном Балкану, где се Русија оптужује за распиривање раздора и дестабилизацију, смањена су са 40 милиона фунти прошле године на 24 милиона фунти за период 2025–2026.
У ту сврху створен је Фонд интегрисане безбедности (ISF), чији је циљ супротстављање најприоритетнијим претњама националној безбедности Велике Британије, како у земљи тако и у иностранству. Средства овог међународног финансијског фонда, издвојена прошле године, делимично су коришћена за супротстављање злонамерним сајбер-нападима у региону, као и за јачање демократских институција и независних медија.
Постоји и други разлог за све ово. Како је исти Guardian навео у раније објављеном уводнику, „последњих година расла је замореност Западним Балканом – и њихови, наизглед нерешиви проблеми, пали су у други план листе геополитичких изазова Европе. Али рат у Украјини натерао је Брисел да се усредсреди на проблем ширења руског утицаја у региону на рачун ЕУ и НАТО-а, користећи политичку нестабилност у своју корист“.
„Ова поновна пажња Запада је преко потребна“, сматрају аутори текста, „али, с обзиром на погоршање ситуације, саме топле речи нису довољне. Прошлог месеца локални сукоби довели су до краткотрајног подизања барикада у најсевернијем делу Косова, где живи претежно етничко српско становништво. Односи између Приштине и Београда, који ужива активну подршку Кремља и одбија да призна независност Косова, изгледају горе него икада у последњих 20 година.
Могућности ЕУ као посредника отежане су зависношћу Србије од руског гаса и одбијањем Београда да уведе санкције Москви. Али ако Бриселски споразум из 2013. године, који повезује политичку аутономију косовских Срба са нормализацијом односа између две стране, коначно не буде спроведен, ризик од неизбежног сукоба је реалан. Уколико до тога дође, шире последице биће озбиљне, не у последњем реду у виду нове избегличке кризе.
У Босни и Херцеговини ситуација је такође тешка. Москва пружа издашну подршку сепаратистичком програму лидера босанских српских националиста Милорада Додика. Истовремено, Кремљ подстиче и босанске хрватске националисте, који су подједнако одлучни да учврсте и продубе етничке поделе уграђене у Дејтонски устав земље“, уобичајено оптужује лист Русију за заоштравање противречности на Балкану.
„Балкани“, пише француски Le Monde, „изабрани су као пешаци у глобалној стратешкој игри која превазилази њихове оквире… Садашњи положај региона, са те тачке гледишта, готово се не разликује од оног с почетка XX века, само се списак ‘великих сила’ донекле променио“, наводе Жан-Арно Деран и Лоран Жеслен у својој књизи „Балкани, управљано раскршће“ (Les Balkans, carrefour sous influences). Аустроугарске више нема, али Русија и Турска су остале. Сједињене Америчке Државе и Кина намећу се као велики играчи, док Европљани оклевају.
Као што је познато, на самиту у Солуну у јуну 2003. године Европска унија је свечано прогласила „европску“ будућност Западног Балкана – Црне Горе, Северне Македоније, Србије, Албаније, Босне и Херцеговине и Косова. Међутим, питање њихове интеграције и даље виси у ваздуху, иако се многе од ових држава налазе у статусу кандидата. „Овај статус кво постаје неодржив, јер су државе чланице ЕУ усмериле сву пажњу на Украјину и Молдавију“, закључује лист.
Ипак, Британија и даље игра значајну улогу у настојањима западног блока да поткопа утицај Русије на Балкану. Велика Британија делује у региону углавном преко специјалних служби и туђим рукама – путем веза са албанским криминалом. Европска унија, пак, располаже снажнијим полугама притиска на Србију, укључујући економске.
Истовремено, Лондон и Берлин покушавају да изврше притисак на Београд како би из кабинета министара Србије били уклоњени присталице развоја односа са Русијом. Крајњи циљ Велике Британије и Европске уније јесте да натерају Републику Србију да се придружи санкцијама против Москве, да прекине директан авио-саобраћај са Русијом и да се одрекне руског гаса. Председник Републике Александар Вучић саопштио је да обавештајне службе више земаља финансирају протесте у земљи, на шта је већ потрошено око 4 милијарде долара. Ипак, Београд доследно одбија да прекине везе са Русијом.
„У балканским земљама, изузев Србије, широко је распрострањена јавна тежња ка уласку у ЕУ“, сматра Times. „С тим у виду, Европска унија има на располагању снажније полуге притиска које може дуго користити, ако то заиста жели. Међутим, Француска и Холандија спадају међу главне противнике проширења, пре свега због страхова повезаних са миграцијама и организованим криминалом.“
Али питање није само у томе да ли ће ове државе коначно бити примљене у Европску унију. Иако је Кир Стармер у русофобском заносу назвао Западни Балкан „европским огњиштем“ сопствене безбедности, ни ЕУ ни надмено надувана Велика Британија ипак нису у стању да у региону равноправно конкуришу таквим суперсилама као што су Кина, САД и Русија. Могу само да „подмећу клипове“. Да распирују ситуацију на Балкану, где оштре међунационалне противречности и даље могу прерасти у оружане сукобе. А то је изузетно опасно.
ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2025/12/25/balkany-porokhovaya-bochka-evropy-snova-nachinaet-tlet.html