Није искључена трансформација албанско-грчке границе у ново „Косово“ са тешко гасивим сукобом…

  •  Упркос крхкости историјских и етнолингвистичких аргумената, од средине 1990-их унутрашња и спољна пропаганда у Албанији дефинише Чамерију као саставни део ове земље, чије је поновно уједињење са „матицом Албанијом” наводно само питање времена.
  • Године 2004, а на основу друштва насталог почетком 1990-их залагањем друштва „Чамерија” појавила се „Странка правде и интеграције Чамерије”.
  • У Вашингтону, за права албанске мањине у Епиру залаже се Удружење за људска права „Чамерија“, а у Хагу, демократска фондација „Чамерија“. И САД и Холандија игноришу протесте Грка због деловања ових структура. А Грчка, заузврат, одбија да призна независност Космета.
  • У суседним регионима две суседне балканске државе већ око три деценије делују илегалне сепаратистичке групе, при чему су активније су албанске.
  • Значајан одјек изазвало је убиство 35-годишњег Грка Константинаса Кацифаса 2018. године од стране албанских специјалаца.
  • Од 2001. године у Епиру делује илегална Ослободилачка армија Чамерије, која сарађује са специјалним службама Албаније, са Приштином и са Албанцима Северне Македоније.

АУТОР: Дмитриј НЕФЈЕДОВ

На позадини конфронтације Косметских Албанаца са Србијом, озбиљно заоштравање односа две балканске чланице НАТО-а – Грчке и Албаније, које је бременито војним сукобом, остаје незапажено.

Уочи конференције ЕУ – Западни Балкан, одржане у Тирани крајем децембра 2022. године, албански премијер Еди Рама изрекао је увреде на рачун Атине: „Грчка је много обмањивала. Узела је новац из Европе, доживела период луксуза, а онда завршила веома лоше“, мислећи на финансијску кризу у Грчкој 2008-2012. године.

Грчки премијер Киријакос Мицотакис није се усудио да одговори на сличан начин: „ … наша воља је да наше билатералне односе ставимо на пут још ближег зближавања. Настављамо да подржавамо аспирације Албаније ка ЕУ“. Многи стручњаци ову позицију Атине објашњавају заоштравањем турско-грчких односа због нафтом и гасом богте обале Егејског мора и неких приобалних острва. Другим речима, Хелада није спремна да се сукоби на два фронта одједном. Могуће је да је Тирана одлучила да искористи напетост у грчко-турским односима како би приморала Мицотакисову владу на уступке по питању поморских граница са Албанијом и етничким Албанцима у Епиру.

ГРЧКИ „ЦРНИ ПУКОВНИЦИ“ ПРИСТАЛИ НА СВЕ ЗАХТЕВЕ АЛБАНИЈЕ 1971. ГОДИНЕ

У октобру 2022. године у Прагу је одржана још једна неуспешна рунда преговора о поморској албанско-грчкој граници. Јужна Албанија је у непосредној близини северних јонских острва Крф, Ерикоса и Видал. Сходно томе, територијалне воде Грчке у овој области простиру се скоро до јужне албанске обале Јонског мора.

Током владавине Енвера Хоџе у Албанији (1947-1990), нарочито од раних 1960-их, Грци су избегавали да се расправљају са Тираном, пристајући да јој признају повољније границе. Оштра конфронтација Хоџиног режима са Совјетским Савезом после Стаљинове смрти и са Југославијом Јосипа Броза Тита одговарала је западном блоку, који је препоручио Атини да попусти и да не обнавља поморски спор са Албанијом. И они који су водили Грчку 1967-74. „Црни пуковници“, успоставивши дипломатске односе са Тираном 1971. године, пристали су на њене захтеве на поморској граници. У целини, ова линија је одговарала концепту „енозиса“, који подразумева промоцију Грчке у ранг медитеранске регионалне силе, што Запад традиционално спречава.

У то време, Грчка је затворила свој програм приступања ЕУ, те почиње да оспорава турске границе у Егејском мору, а, истовремено, је напустила Савет Европе. Изолационизам стаљинистичког режима у Албанији имао је не само антисовјетску, већ и антизападну боју, што је сугерисало релативно стабилне односе са Грчком. Објективна подударност интереса довела је до тога да „црни пуковници” нису оспоравали ни копнену ни морску албанско-грчку границу, а такође су се удаљили од проблема грчког становништва у јужној Албанији.

Времена се, међутим, мењају. Крајем 1990-их, власти Албаније, које су кренуле путем „изградње демократије”, захваћене економским превирањима, пристале су на преговоре о појашњењу морске границе, а 2009. је потписан и одговарајући споразум. И већ дуги низ година Еди Рама говори да је од тада Грчка нелегално добила 225km2 албанских вода. Уставни суд Албаније је подржао овај став. У октобру 2021. године странке су најавиле да ће предмет упутити Међународном суду правде у Хагу.

Конфликтну ситуацију погоршавају међусобне оптужбе за угњетавање албанске мањине у Грчкој (најмање 150 000људи) и грчке мањине у Албанији (више од 60 000 људи). У новембру је заменица министра одбране Грчке Катерина Папакоста-Сидиропулу захтевала да се разговара о питању национално-територијалне аутономије за јужноалбанске Грке.

АЛБАНСКЕ ПРЕТЕНЗИЈЕ НА ГРЧКЕ ТЕРИТОРИЈЕ – ЧАМЕРИЈА

Заузврат, албански медији периодично објављују публикације о „неправедној“ албанско-грчкој граници и „малтретирању“ Албанаца у пограничним регионима Епира (северозападна Грчка), у албанској традицији се назива „Чамерија“. 1913. овај приморски крај са мешовитим становништвом припао је Грчкој, али је 1941-43. Италијански освајачи су за „високог комесара” Епира поставили Албанца Џемила Дина. Године 1944-45. батаљони ЕДЕС (Националне републиканске лиге Грчке) су протерали локалну муслиманску мањину „Чами“ због сарадње са нацистима. „Чами“ православне вере сматрани су Грцима и углавном су остајали у местима свог некадашњег пребивалишта. Албанија је 30. јуна 1994. хитно усвојила закон „О проглашењу 27. јуна Даном сећања на геноцид над Албанцима који су починили грчки шовинисти и изградњи спомен-обележја у знак сећања на жртве геноцида у Кониспољу“ ( град у јужној Албанији у близини границе са Грчком). Ово је отворило пут територијалним претензијама према Грчкој дуж линије Космета, Прешевске долине и Западне Македоније.

Упркос крхкости историјских и етнолингвистичких аргумената, од средине 1990-их унутрашња и спољна пропаганда у Албанији дефинише Чамерију као саставни део ове земље, чије је поновно уједињење са „матицом Албанијом” наводно само питање времена. Године 2004, а на основу друштва насталог почетком 1990-их залагањем друштва „Чамерија” појавила се „Странка правде и интеграције Чамерије”. У Вашингтону, за права албанске мањине у Епиру залаже се Удружење за људска права „Чамерија“, а у Хагу, демократска фондација „Чамерија“. И САД и Холандија игноришу протесте Грка због деловања ових структура. А Грчка, заузврат, одбија да призна независност Космета.

 

У суседним регионима две суседне балканске државе већ око три деценије делују илегалне сепаратистичке групе, при чему су активније су албанске. Значајан одјек изазвало је убиство 35-годишњег Грка Константинаса Кацифаса 2018. године од стране албанских специјалаца. Од 2001. године у Епиру делује илегална Ослободилачка армија Чамерије, која сарађује са специјалним службама Албаније, са Приштином и са Албанцима Северне Македоније. У јулу 2019. у Холандији је убијен извесни Фестим Лато, самопроглашени оснивач-председник „Републике Чамерије“, коју су сепаратисти прогласили 2016. године. У једној од публикација Америчког међународног института за стратешке студије (2007) наведено је да су 1995. године вође Ослободилачке војске Косова наредиле формирање Ослободилачке војске Чамерије. Приштина је изразила саучешће сепаратистима и рођацима Ф.Лата, а један од српских медија је навео повезаност убијеног са „премијером” Косова Рамушем Харадинајем, који је непосредно пре Латоове смрти позван да сведочи у Хашки трибунал, али је, предвидљиво, пуштен, као и остали албански бандити. Они су сахранили вођу сепаратиста у Албанији, а ковчег са његовим телом био је прекривен заставом „Велике Албаније“.

Турска прати територијалне спорове на Балкану (неколико векова регион је био део вилајета Јанина), који води рачуна о њему лојалном албанском режиму, а у непријатељству је са грчким савезником у НАТО. Током размене становништва између Турске и Грчке 1922-1923. значајан део „чама“-муслимана преселио се у Турску, формирајући тамо уско повезану заједницу. Улога Албаније је такође позната као уточиште за терористичке групе, као што је Муџахидин е-Кхалк, који раде на дестабилизацији Ирана…

„Грчка нема проблема са самом Турском нити са сарадњом Албаније са Турском, али има велики проблем са турским ревизионизмом, као и са сваким ревизионизмом“, објаснио је крајем децембра у Тирани грчки министар спољних послова Никос Дендиас. Дендиасова посета Тирани поклопила се са изјавом бившег албанског премијера Салија Берише, који је признао мешање Турске у отказивање „поморског споразума“ између Грчке и Албаније из 2009. године. Док грчки лидери позивају на „европске вредности“ као алтернативу османском наслеђу на Балкану, влада Едија Раме купила је турске беспилотне летелице „Бајрактар“.

Никако није искључено претварање албанско-грчке границе у ново „Косово“ са сталним сукобом…

С руског превео Зоран Милошевић

ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2023/01/20/severnyj-epir-porohovaja-bochka-juzhnyh-balkan-58272.html

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *