Наводи се да ће Турци бити приморани да повуку своје трупе из Егејског мора како би се суочили са Русијом на својим источним границама.
Данас се обележава празник Светог Пајсија, а присуство овог грчког светитеља и речи које је, према сведочењима, изрекао пре неколико деценија значајнији су него икада.
Свети Пајсије се упокојио на данашњи дан 1994. године, након што је својим присуством и поукама духовно обогатио читав грчки народ.
Свети Пајсије је у својим писаним и усменим поукама говорио о сукобу са Турском. Према тим сведочењима, Турска ће напасти Грчку, али ће се убрзо потом распасти. Русија ће се укључити у рат, након чега ће Константинопољ, односно Цариград, бити предат Грчкој.
Предвидео је да ће Турска изазивати Грчку и да ће питање достићи границу од „шест миља”, односно питање проширења територијалних вода, након чега ће предузети потез против Грчке.
Турци ће се, како је говорио Свети Пајсије, распасти као држава јер ће их њихови велики савезници напустити. Често се наводи његова изјава да ће једна трећина Турака погинути, једна трећина ће се крстити, а једна трећина ће се повући у унутрашњост земље.
Према његовим пророчанствима, Русија ће се укључити у сукоб ради сопствених интереса и спустиће се до Босфорског мореуза, победивши Турке.
Предаја Константинопоља
Након тих догађаја, Руси ће предати Цариград Грчкој, а да Грчка неће морати да шаље своју војску, како би се избегле политичке и војне компликације.
У пророчанствима Светог Пајсија наводи се да ће Русија напасти Турску због Босфорског мореуза, што ће довести до распада суседне државе.
Према његовим речима, Руси неће задржати Константинопољ. Предаће га Грчкој услед дипломатског притиска Запада, пре свега Енглеске и Француске, као и због недостатка неког другог одрживог решења.
Свети Пајсије је говорио да ће западне силе настојати да спрече руски продор ка Средоземном мору, постављајући Грчку као „неутралног” управљача мореузима.
Савремена стварност — до 2026. године
Аналитичари истичу да се данашњи међународни односи суштински разликују од околности из времена када су ова предвиђања настала. Русија је изолована од Запада због рата у Украјини.
Турска до сада задржава сложену улогу балансирања између НАТО-а и Москве, истовремено строго контролишући мореузе на основу Конвенције из Монтреа.
Грчка се, као чланица Европске уније и НАТО-а, налази у периоду захлађених односа са Москвом, што могућу „сарадњу” или дипломатски поклон чини изузетно мало вероватним у данашњим околностима.
Они који сматрају да ће неприродно пријатељство Русије и Турске још дуго трајати чине велику грешку.
Недавно је један мађарски истраживачки институт, између осталог, навео:
Када је реч о краткорочним и средњорочним реалистичним решењима, економска међузависност и однос поверења између Владимира Путина и Реџепа Тајипа Ердогана могли би спречити сукоб. Међутим, дугорочно посматрано, две конкурентске велике спољнополитичке стратегије, које се примењују на геополитичким просторима који се међусобно преклапају, осуђене су на сукоб, при чему се мисли и на војни сукоб.
Пантуркијска солидарност пружа идеолошку основу Турској да оспорава и руска освајања у Украјини. Анкара осуђује руску окупацију Крима, који су историјски насељавали туркофони Татари, и сваке године на годишњицу обележава сећање на масовне депортације кримских Татара.
У читавом нашем региону влада једна забрињавајућа „тишина” пред избијање велике олује ратних догађаја, чији ће развој бити толико брз да велике новинске агенције неће успевати да испрате све вести, наводно је говорио Свети Пајсије.