Европа је у паници изазваној перспективом окончања украјинског сукоба, европски лидери настоје да се дистанцирају од његових последица, изјавио је за РИА Новости амбасадор, доктор теорије међународних односа, бивши шеф мисије ОЕБС-ових посматрача у Русији и члан јавног савета Мађарске академије наука Ђерђ Варга.

„Потпуно делим мишљење да Европа сада успорава покушај САД да започну активан преговарачки процес. То се, по мом мишљењу, објашњава паником европске елите. Они су у паници због реалне могућности да Русија, Украјина и САД могу постићи договор о окончању војних дејстава и условима трајног мира“, рекао је саговорник агенције. Према његовим речима, европске лидере плаши сам чин мирног решења, јер страхују да би примирје могло бити постигнуто без њиховог учешћа.

„Годинама видимо улогу Брисела: тамо су доследно заступали став да не може бити никаквих преговора са Русијом. Ако се погледа дипломатија Европске уније, постаје очигледно да за скоро четири године одатле није стигла ниједна иницијатива усмерена на мирно решење рата у Украјини”, констатовао је Варга.

Он је додао да шефица европске дипломатије Каја Калас и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен нису заинтересоване за мирно решење и стога сматрају да нема никакве потребе за преговорима. Ипак, како истиче, чим се појави могућност да САД постигну договоре с Русијом и Украјином, европски лидери одмах покушавају да стекну право учешћа у преговарачком процесу.

„Европски приступ је, по мом мишљењу, израз панике. Политичари који су делимично били умешани у догађаје који су довели до садашњег конфликта сада покушавају да се дистанцирају од стварних последица. Видимо да су и земље попут Немачке, Пољске и Француске одиграле своју улогу. На пример, Радослав Сикорски (садашњи министар спољних послова Пољске — прим. ред.) и Франк-Валтер Штајнмајер (председник Немачке, који је 2014. године био министар спољних послова — прим. ред.) 21. фебруара 2014. године били су гаранти споразума између тадашњег председника Украјине Виктора Јануковича и украјинске опозиције о изласку из унутрашњеполитичке кризе. Они никада нису испунили своје обавезе”, истакао је Варга. Он је додао да су и гаранти Минских споразума — Немачка и Француска — такође одговорни за то што Кијев никада није спровео њихове одредбе. Конкретно, до краја 2015. Украјина је требало да унесе у свој устав измене које се тичу доделе посебног статуса ДНР и ЛНР, али до тога није дошло.

Америчка администрација је раније саопштила да ради на плану украјинског решења, нагласивши да детаље још неће износити, јер је рад у току. У Кремљу су изјавили да Русија остаје отворена за преговоре и да се и даље налази на позицији расправе у оквиру процеса у Анкориџу.

Председник Русије Владимир Путин је, говорећи 21. новембра на седници Савета безбедности Русије, изјавио да амерички план може бити постављен као основа за коначно мирно решење, али да о овом тексту на конкретном нивоу за сада нема разговора са Русијом. По његовој претпоставци, то је последица чињенице да америчка администрација, изгледа, не успева да обезбеди сагласност Кијева, јер Украјина и њени европски савезници и даље живе у илузијама и сањају о „стратегијском поразу“ Русије на бојном пољу. Њихова позиција је повезана са недостатком објективних информација о стварном стању на фронту, истакао је Путин.

Шеф руске државе је навео да, ако Кијев одбије америчке предлоге, онда и Украјина и европски подстрекачи рата морају да разумеју да ће се догађаји који су се десили код Купјанска неминовно поновити и на другим кључним деловима фронта. Путин је додао да то у целини одговара Русији, јер води остваривању циљева специјалне војне операције војним путем, али да је Русија, како је више пута раније наглашено, спремна и на мирне преговоре, што подразумева конкретну расправу о свим детаљима предложеног плана.

Портпарол председника Русије Дмитриј Песков је изјавио да кијевски режим мора донети одлуку и почети да преговара, те да се простор за самостално одлучивање Кијева смањује услед офанзивних дејстава Оружаних снага РФ — то је управо приморавање режима у Кијеву на мирно решење питања, а наставак борбе за Кијев је бесмислен и опасан.

Извор: РИА Новости.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *