• Од 130 чланова САНУ у Одељењу медицинских наука је 20 редовних и четири дописна члана (плус три ван радног састава и 19 иностраних чланова). Ваљда се подразумева добра сарадња са члановима ван радног састава и са иностраним члановима? Какав би то конзилијум од (24+22) лекара био

ПИШЕ: др Бранислав Симоновић, научни саветник

После осам месеци од избијања епидемије ковида 19 у Србији, из Српске академије наука и уметности стигла је подршка мерама државе у борби против ове пошасти. Али, није то скупна подршка, већ појединачна. На примедбу новинарке „Политике” Д. Давидов Кесар „да САНУ није изашла с неким конкретним предлозима и смерницама за борбу против ковида 19”, академик Љубиша Ракић, иначе лекар, рекао је да „САНУ је изашла и рекла да подржава мере државе”. Остали смо ускраћени за то где је то САНУ изашла и коме је то САНУ и шта рекла.

Да подсетимо: скраћеница САНУ значи Српска академија наука и уметности. У њој би требало да буду најугледнији и најбољи научници (тако барем пише у рефератима за избор) из свих области наука и уметности. Па и из медицине. А они су у САНУ најбројнији. Од 130 чланова САНУ у Одељењу медицинских наука је 20 редовних и четири дописна члана (плус три ван радног састава и 19 иностраних чланова). Ваљда се подразумева добра сарадња са члановима ван радног састава и са иностраним члановима? Какав би то конзилијум од (24+22) лекара био. Рекло би се, нема те болести за коју се тачна дијагноза и одговарајућа терапија не би нашле на оваквом конзилијуму. Кад оно – ништа ни од дијагнозе, а још мање од терапије. Уместо тога, само „подршка мерама државе”. Тако је наша наука, а посебно медицинска, дала подршку мерама „струке”, јер се из државе стално чуло да ради у складу с препорукама „струке”. Наша (медицинска) наука је заћутала, па није ни чудно што је држава могла и морала да се ослони једино на „струку”. А „струци” се понешто и омакло. Рецимо хидроксихлорокин. Иако су још у фебруару ове године објављени радови који су показали више штетних него корисних утицаја хидроксихлорокина, „струка” га је у априлу препоручила и коришћен је до средине августа. Новији радови показали су да је при лечењу хидроксихлорокином смртност за око девет одсто већа у односу на лечење плацебом (The New England Journal of Medicine, 1–11, 8 October 2020). Логичније би било да је наука препоручила мере, а да их је „струка” подржала и спровела. Овако, испало је да смо остали само на нивоу „струке”, а да је наша (медицинска) наука имала преча посла. Познато је да је реч о новој болести, те да у борби против ове нове болести одлучујућу реч мора да има наука, а да струка спроводи то што наука каже.

Неко ће, можда, покушавајући да оправда ћутање САНУ, да каже да у САНУ нема академика-инфектолога. Али, ко год је иоле пратио новију медицинску литературу о ковиду 19 (а не сумњам да су то радили и чланови САНУ), зна да тај вирус изазива и оставља веома тешке последице на више различитих органа. Осим разорног и смртоносног дејства на плућа, ковид 19 оставља тешке последице (често и са смртним исходом) и на неуролошки систем (посебно на мозак, нпр. Journal of the neurological sciences, 414, 2020), на срце (нпр. Heart, 106:1132-1141, 2020), на јетру (нпр. Cureus 12/7/: е9487), на бубреге (нпр. Frontiers in Medicine, 7: 1-13, 2020). Дакле, види се да ту има посла за лекаре скоро свих специјалности.

Међуакадемијско удружење (IAP-The Interacademy partnership), које је, после избијања пандемије, окупило више од 140 националних, регионалних и светских академија и академских мрежа, а међу њима је и САНУ, издало је три саопштења која се односе на кризу насталу пандемијом. То је, у ствари, „позив на заједничко деловање на светском нивоу ради побољшања и убрзавања коришћења истраживања и њихових резултата због општег светског добра”. Академије, чланице овог удружења, одговорне су за: (1) давање на доказима заснованих савета владама (националним, градским и општинским)… синтезу и одвајање најбољих расположивих научних доказа и давање извештаја и препорука онима који доносе одлуке; (2) успостављање стручних база података за оне који доносе одлуке…; (3) помагање заједницама да разумеју упутства за здравље, укључујући и њихово превођење…; (4) деловање, заједно с медијима, да би се свима обезбедили научно тачни подаци и обавештења; (5) размену података и искустава међу чланицама ове заједнице… (6) вршење истраживања и моделовања у вези с ковидом 19 у академијама…; (7) извођење обуке, на пример курсева преко интернета, лабораторијске технике за дијагностику; (8) давање кратких прегледа о предлозима за истраживања у вези с ковидом 19.

Многе академије, чланице овог удружења, именовале су стручне тимове, посебно задужене за спровођење наведених мера и задатака (Немачка национална академија наука, на пример, именовала је 43 члана стручног тима, углавном са универзитета и из института, а издавала је тзв. Научни барометар о корони. И да не наводим примере још неких академија, нпр. Америчке националне академије наука, инжењеринга, медицине и друге) А САНУ, како стоји на њеној интернет страни, именовала је „Комисију за праћење и предузимање мера у вези с ковид 19 вирусом (која) ће наставити да прати ситуацију и да даје предлоге и сугестије Извршном одбору и другим органима САНУ. Извршни одбор ће у складу са развојем ситуације реаговати и усвајати одговарајуће мере, одлуке и препоруке.” Дакле, САНУ је водила рачуна само о својим члановима.

Пажљивији читалац може да нађе на интернет страни САНУ да ће САНУ из сопствених средстава, у оквиру Посебног програма истраживања ковида 19, да финансира 14 пројеката укупне вредности два милиона евра. А од тих 14, наведена су три пројекта којима руководе чланови САНУ. Пројектима, који могу да имају посредне везе с ковидом 19, руководе две биохемичарке и један хемичар, чланови САНУ, и могу да се очекују добри резултати, кад се види ко њима руководи.

Као што се види, САНУ је, од свега наведеног из Међуакадемијског удружења, дала (појединачну, а не скупну) подршку мерама државе. И тако је испунила све бројне преузете обавезе. Урадила је чак и нешто више: дала је појединачну подршку мерама државе. Верујем да ће због тога порески обвезници Србије, који су све време пандемије осећали да САНУ брине о њима и да усмерава борбу против короне, да дају подршку влади да повећа улагања у САНУ.

Остаје, наравно, питање како то да најбољи научници (судећи према рефератима) имају довољно знања за избор у САНУ, а немају или неће то своје велико знање и искуство да ставе у службу народа.


ИЗВОР: http://www.politika.rs/scc/clanak/467891/Pogledi/A-od-SANU-samo-podrska

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.