- Иако је усташки логор смрти Јасеновац место незамисливог страдања и страве, прича о њему одвлачи пажњу са чињенице да он није био изолована појава већ део читавог система Независне државе Хрватске основан у циљу спровођења геноцида над српским народом. Управо је подсећање на геноцид над Србима у НДХ и циљ петиције Покрета Срба Крајишника.
АУТОР: Милица Тркља
Миле Боснић, председник Покрета, који се бави неговањем традиције, историје и културе сећања, верује да ће до краја новембра Народној скупштини бити предата петиција са 10.000 потписа за доношење резолуције о геноциду над Србима у НДХ. Боснић за Спутњик каже да је његов покрет сматрао невероватним да Срби који су највећи страдалници и жртве геноцида у Другом светском рату на територији Независне државе Хрватске још нису донели резолуцију о свом страдању, попут Јевреја, Рома, Јермена…
„Мислим да доста нашег народа није свесно обима страхота које су се дешавале широм целе НДХ, а целу слику замагљује прича о Јасеновцу. Покушава се све свести на само једно место. Без обзира колико је то страшно било, када је реч о Јасеновцу, ту се помињу и Јевреји и Роми и антифашисти Хрвати, а губи се суштина. Свака кућа, свака шума, свака црква, сваки поток, свака јама у НДХ је била место геноцида над Србима и тек када се тако сагледа, увиђа се колико је стравично и да заправо такав монструозан систем за уништење једног народа није постојао у историји људског рода“, изјавио је Боснић за Спутњик.
Управо је из овог разлога, наглашава он, потребно осудити геноцид над Србима у НДХ на исти начин на који су Јевреји и Роми осудили Холокауст. Једини који то још нису урадили су Срби, уједно и они који су на том простору далеко најстрашније прошли. Иако је, наравно, ружно поредити страдања, Боснић наглашава да ради потпуног разумевања ситуације треба подсетити да су други народи страдали у гасним коморама и од митраљеза, док су Хрвати измислили више од 200 начина за мучење и убијање Срба. То је, каже он, просто непојмљиво за људски мозак.
„Крене се са Јасеновцем, бројем страдалих, хронологијама и прича се одвуче од суштине, а суштина је да се десио геноцид над српским народом на територији целе НДХ.“
Посебан назив и посебан дан
Још један циљ резолуције, према речима Боснића, јесте да Влада у року од шест месеци уради све шта је потребно да се ова чињеница уврсти у школске уџбенике и програме, телевизијске емисије, да се одреде датуми обележавања сећања и да се обележе сва места на којима је вршен геноцид на простору данашње Хрватске и Босне и Херцеговине.
„Верујем да сада широм Хрватске постоји бар једна трећина споменика који уопште и нису обележени и за која се не зна, а поред којих можда баш и пролазите.“
Удружење је тражило и одређивање специфичног дана када би се обележавао геноцид, а предложили су 28. април – дан када су страдале прве колективне српске жртве у Гудовцу код Бјеловара. Уз ово се залажу и да геноцид над Србима добије свој посебан назив, попут Холокауста, а њихови предлози су „затирање“ и „покољ“, по систематском државном истребљивању Срба и најчешћој методи убијања.
„Не треба ништа више да радимо, већ само да видимо како то раде Јевреји. Такође, требало би изградити и одговарајући меморијални центар, будући да ово што је до сада изграђено није адекватно.“
Шта се досад чекало
Један од разлога што је удружење Покрет Срба Крајишника баш сада кренуло у остваривање своје замисли јесте све учесталија и безобзирнија ревизија историје, али и недостатак иницијативе код одговорних установа.
„Ми смо се сами питали зашто се са покретањем овакве идеје толико чекало. Све време смо чекали да то покрену држава, академија, црква, или све троје заједно, али до тога није долазило. Не знамо о чему се ради, прича се да су Хрвати претили да ће нас, уколико дође до сличне иницијативе, кочити на нашем европском путу и све је стајало у месту. Онда смо ми одлучили да је време да народ то покрене“, каже Боснић.
Можда се некима чини да прикупљање потписа иде споро, али Боснић истиче да су желели да лично ступе у контакт са сваким потписником, да са њим поразговарају и објасне значај њихове идеје. Није, каже, било довољно покренути обичну онлајн петицију, већ су хтели да људима који стављају своје име на папир објасне колико подршка сваког човека значи у борби за истину.
„Реакције су и више него задовољавајуће, људи нас зову, траже да дођемо до њих, да им пошаљемо да потпишу, хоће да се укључе у акцију, да допринесу… Они схватају да ово није само „проблем“ Срба Крајишника, већ да је проблем свих Срба и зато нам је драго што је добар одзив народа са обе стране Дрине и из Републике Српске и из Србије, од Ниша, Чачка, Краљева, Крагујевца па надаље“, каже Боснић.
ИЗВОР: Спутњик