ПРАВОСЛАВНИ МОЛИТВЕНИ КАТИХИЗИС: Теби који се (не)молиш Богу

• Упамти! Увек се моли Богу и разговарај са Њим, тражећи савет како треба да се понашаш у разним околностима свог живота. Молитва ће ти помоћи у свему.

АУТОР: Душан Миљковић

Молитвени предговор

„Боже, Ти знаш моје безумље, и греси моји нису сакривени од Тебе“ (Псал. 68, 6).

Био сам унижен и неугледан у очима силника, који ме је најурио и истерао на улицу, без могућности да опстанем. Нисам имао ни знања, ни храбрости, нити могућности да успем и спасем се од материјалног сиромаштва. Људи су ме оговарали, пљували, унижавали и осуђивали: „Крив је, крив, да, он је крив и треба га казнити.“

Ја ништа друго нисам знао нити умео, осим да се ослоним на Бога, молећи Га да ме спасе и помогне ми да опстанем. Једино што сам знао биле су речи Јеванђеља које су ми одзвањале у ушима — да ми једино може помоћи Бог који воли све људе као што воли Свога Јединородног Сина:

„Сам Отац љуби вас, зато што сте ви љубили мене… Не молим пак само за њих, него и за оне који због речи њихове поверују у мене: да сви буду једно, као ти, Оче, што си у мени и ја у теби, да и они у нама једно буду, да свет верује да си ме ти послао… и да љубиш њих као што мене љубиш“ (Јован 16, 27; 17, 20–23).

У тим тренуцима моје неспретности, туге и страха, била је моја велика смелост, љубав, нада и вера — да једино знам за Христа и Пресвету Богородицу, као и за моју Крсну славу, светог Јована Крститеља, којима сам се молио да ме спасу и помогну да ме уста аждаје не прогутају.

Ја сам од свог детињства усвојио свест о сопственој ништавности, па тако нисам имао смелости пред људима, него сам скривао поглед и повлачио се пред њима. Па ипак, иако нисам био свестан Божијег присуства, Он је увек био у мојој близини, а нарочито онда када сам кренуо за Христом.

Било ми је потребно много времена да мој ум савлада препреку збуњеног и немоћног разума, који не може да схвати да Бог може све оно што човек не може и да од Њега ништа у целокупном космичком животу није сакривено:

„…ниједан врабац не падне на земљу без Оца вашега… а вама је и коса на глави сва избројана… јер нема ништа сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати“ (Мат. 10, 26; 29–30).

„И нема твари сакривене пред Њим, него је све обнажено и откривено пред очима Онога коме ћемо одговарати“ (Јевр. 4, 13).

Живот је веома кратак, а Бог је тако неизмерно велик и узвишен. Ја сам, наравно, у почетку свог живота, тражио човека, или људе, који би могли да ми буду од помоћи, да ми буду наставници и помагачи.

Најпре је то био мој врли свештеник Војислав Илић, а потом, нешто касније, и свештеник Драги Вешковац из Крушевца — модел и образац како треба да се понаша Христов слуга који је задужен за своју паству и који притом придаје велики значај молитви, као и сви Свети Оци које сам читао.

Сви савети и поуке које сам добијао сводили су се увек на једно: веруј и моли се Богу уз покајање, праштање, пост, исповест, причешће и учествовање на недељним Литургијама, на којима сам учествовао кад год сам могао.

Сећам се да сам се први пут исповедио код јеромонаха Василија у манастиру Ајдановац, који се налази подно планине Јастребац. Како ме је само примио тај благочестиви  јеромонах! Исповедио ме је, причестио, оставио на ручку и дао ми новац да ми се нађе.

Испратио ме је хришћанском срдачношћу, са поуком:

„Сине мој, моли се Богу и дођи кад год можеш. Немој никада да заборавиш да се молиш Богу. Молитва све решава.“

И праштај свима, као и мени ако те нисам примио хришћански…

Те речи јеромонаха и онај очински поглед при испраћају никада нећу заборавити.

Тако сам кренуо кроз живот. У почетку сам живео на селу, молио се Богу и борио за голи живот и свакодневну егзистенцију. Одлазио сам тајно у Цркву Свете Петке у селу Кашевар, да се молим Богу, најчешће када пада киша, када су сви у кућама, да ме нико не види, јер је у то време, за време комунистичког режима, сваки верник био исмејаван и стављан на стуб срама.

Сећам се како сам на сахрани једног комшије, док сам стајао поред свештеника, млад и неискусан, био принуђен да му придржим кадионицу.

Погледао сам свештеника и тихо му рекао:

„Оче Војо, па зашто ја да држим кадионицу? Има овде старијих људи од мене.“

Тихо ми је одговорио на ухо:

„Узми слободно и држи је. Можда си ти највећи јунак међу овим људима.“

Нисам одбио, али сам осећао погледе људи на себи, како ме шибају презиром. А док је свештеник читао молитву над покојником, један део људи је слободно разговарао међусобно о безначајним стварима, без учествовања у молитви за покојника.

Живот је текао даље у свом неминовном процесу. Проблеми су се ређали и тражили решење, а ја слабашан и сам. Међутим, као по неком правилу, увек се дешавало да преко молитве добијем помоћ у решавању свих недаћа које су ме сналазиле.

Истовремено се дешавало да приликом проблема који су ме окупирали нисам знао шта да радим. Али сам веровао и надао се. Тако данима и годинама.

И док сам читао Јеванђеље, наиђох на речи апостола Павла који каже:

„Зато сам добре воље у немоћима, у поругама, у невољама, у гоњењима, у тескобама за Христа; јер када сам слаб, онда сам силан“ (2. Кор. 12, 10).

А ја на то узвикнем:

„Ех, Павле, Павле, лако је теби да будеш јак кад имаш благодат савршену коју си добио од Бога. А шта ћу ја, јадан, грешан и недостојан? Како да будем јак, како?“

Међутим, не прођу ни три дана, некад цела седмица, па и месец дана, а ја решим проблем. И тако много пута.

Видевши да сам изгубио битку са својом сумњом, схватио сам да је апостол Павле био у праву, па једноставно узвикнем:

„Опрости, Павле, био си у праву. Опрости што нисам на прави начин разумео твоје речи.“

Шта бих ја да није твоје поуке и Христове моћи која ме никада није оставила, као ни Пресвете Богородице, која ми је увек помагала најбрже што се може помоћи.

Коначни циљ молитве увек је исти кроз све векове, за све људе.  Различите ситуације могу бити импулс, али и обавеза за молитву, као што су:  лично покајање, сажаљење над ближњима, молба за милост према њима, молитва за исцељење, за престанак рата, епидемија, земљотреси, глади, ослобођење од непријатеља, тражење просвећења у недоумицама, изражавање благодарности Богу за Његову благотворну промисао, слављење Бога и друго.

Као што су многи људи имали свој молитвени пут, тако је и за мене то био пут непосредног поучавања одозго — кроз молитву. Наш земаљски живот, у суштини, није много више него кратак тренутак који нам је добри Отац подарио да проживимо на земљи.

Временом сам схватио смисао Јеванђеља, са даром да могу да тумачим поруке Речи Господње као спасоносне за све људе. Бог нам се открива кроз ону „тачку молитве“ у коју ми куцамо:

„Куцајте и отвориће вам се“ (Лука 11, 9).

Тражите и добићете дар Духа Светога.

То молитвено усхићење ме је увек обузимало, али у почетку нисам све најбоље разумео. Када ми је Господ дао дар покајања (Лука 24, 47), тада сам схватио шта значи истинско покајање.

Једно ми је било јасно као дан: све је у Христу, у Сину Божијем — и само у Њему. Њему сам се молио. Молећи се Христу, призивао сам Оца, да би Дух Истине, који од Њега исходи, сишао и до мене и поучио ме свакој правди, истини  и љубави хришћанској (Јован, 16, 26; 16, 13).

Међутим, мени су биле и остале блиске молитве које сам упућивао Мајци Божијој — Пресветој Богородици, која је у мом животу увек била брзопомоћница. Увек бих се у молитви обраћао њој са речима: „Пресвета  Богородице, моли Христа Бога, твога Сина, јединородног,   да ме  спаси и помилује  грешног.“

Хришћанин подвижник у своме животу по Богу не треба да се уподобљава ниједном човеку, ниједној организацији, песницима, писцима, психолозима, филозофима, научницима, богаташима или моћницима.

На свом хришћанском путу молитвеник треба да се обраћа Богу, а са ближњима својим да живи у миру и љубави, без обзира на разлике у карактеру, образовању, богатству и вери.

Ја знам да се нисам усавршио у љубави, праштању, трпљењу и својој вери, са потпуним поштовањем Божијег закона. Али баш зато се молим Богу да опстанем у вери, да не отпаднем и не кренем кривим путем — како ја, тако и целокупан мој народ, без обзира да ли су верници или не, да ли иду у Цркву Христову или не. Јер сви они који не  верују потребно је  да се обрате Богу да сви људи могли да се спасу о д греха и нечастивог.

Моја дужност је да се молим Богу и укажем на грешке, како своје тако и народа мог, без потребе да судим и пресуђујем.

„Закон духа живота у Христу Исусу ослободио је и мене од власти духа овога света“ (Рим. 8, 2), да му не будем роб.

Петар се подигао после пада; молио се Богу, тражио опроштај, и Бог га није оставио.

Док срце осећа присуство Бога, ми смо спокојни и усхићени љубављу према Њему и према свим људима око нас — увек кроз молитву.

У нашој покајној молитви за своје грехе ми се учимо да кроз себе доживљавамо и трагедију целог човечанства. Ратови, глади, болести и анархије разних видова терају правог молитвеника да буде сапатник читавом човечанству.

Ако све моје постојање тако болује услед сваковрсних мојих падова на сваком кораку; ако иза свих мојих падова стоји првобитни пад нашег праоца, који је одгурнуо целокупно човечанство од нашег Бога и Оца; онда је нормално да у мојим личним патњама препознајем и страдања свих људи.

Ако је грех у својој суштини увек преступ против љубави Оца, онда се потпуно обнављање нарушене љубави не може замислити друкчије него кроз тотално покајање и молитву:

„Боже Вечни, помози мени грешном, и све људе целога света не остави. Исцели моју мисао, моје бесплодно дело, моје срце и душу, мој бесловесни нагон. Ја сам згрешио пред Тобом и сада умирем далеко од Тебе. Прими ме по Свом великом сажаљењу и милосрђу. Када моја душа изађе пред Твоју Савршеност, молим Те, суди ми по Својој љубави, а не по делима мојим, јер ако ми буде суђено по делима, ја ћу свакако бити осуђен.

Прва лекција

Бог је Творац живота  на земљи

Библијска поука:

Бог је Творац свега  видљивог и и невидљивог. Он је Свемогући (1. Мојс. 17,1), који тражи од људи да живе  по Његовој вољи, да буду поштени у сваком испуњењу закона који је наложен са Његове стране (5. Мојс. 5, 4 – 22). И зато је потребно тражити Господа, призивајући  и молећи Га (Иса. 55,6), свуда и на сваком месту „подижући руке свете без гнева и премишљања (1.Тим.2,8), јер сви ми имамо грехе, за које  се треба кајати и тражити опроштај од Бога.

Христова Реч:

Богу се ваља увек молити „и не дати да дотужи“ (Лука, 18,1). Дакле, Христос који је Јединородни Син Божији, дошао је  међу људе, као истинити Богочовек, како би спасио свој народ од греха, ђавола и смрти, налажио је  људима обављање молитве, која треба да буде свагда чињена у радости ( Филип. 4, 4), без престанка (Лука,  18, 1-8; Рим 12, 12; Еф 6, 18; Кол 4, 2), са захваљивањем на свему; „јер је ово воља Божија за вас у Христу Исусу“ (1. Сол. 5, 16 – 18).

Мудрост:

Молитва доноси мир у души, чува здравље, удаљава зле силе, јача ум човечији, весели срце, снажи људско биће, одгони лењост, одржава  веру, наду и љубав и пружа најрадоснији тренутак  усред молитвеног разговора са Богом.

Људска  дилема:

Молитва је  веома  тешка за човека. Тражи велику одговорност и сталну будност. Како да је остварим?

Да је  заиста молитва тешка и оптерећујућа за  човека, не  би је Господ Исус Христос препоручио као неминовност (Мат. 6,9), као дужност и потребу (Јак. 5,13), како би смо славили Бога, молећи га  за разрешење свих наших проблема. Ако већ човек има  времена за разне разоноде, за мобилни и интернет, за пушење, алкохол, седење у кафани, оговарање људи, трчањем за лоптом, бављењем разним хобијима,  бављењем разним смицалицама и других неморалним понашањима, која нису човеку тешка, како онда може бити разговор са Богом тежак и неостварив. Посебно што је  молитва спасавајућег карактера.

Савет:

Сви смо ми деца Божија (Јован, 17, 9 – 24), и зато је потребно да разговарамо са својим Оцем, преко молитве, тражећи од Њега поуку, савет и помоћ у нашем духовном развоју, од рођења па до телесне смрти.

Друга лекција

Молитва има снагу остварења преко покајања  и исповедања

Библијска поука:

„Узмите са собом (своје) речи, и обратите се ка  Господу: реците му: опрости све (моје) безакоње, и прими добро; и даћемо жртве усана својих“ (Осија, 14, 2).

Христова Реч:

„Што год затражите од Оца Мога у име Моје, даће вам“ (Јован, 15, 16).

Мудрост:

Суштина молитве састоји се у обраћању човека Богу, целим својим бићем преко вере, наде и љубави. Вера човечија треба непрестано да држи ум свој, срце и душу у молитви која увек треба да буде окренута  ка Богу.

Људска дилема:

Ја се стидим вршења молитве, а уз то ме  и мрзи да је обављам.

Онога  чега треба да се стидимо, то је  наше недолично понашање и свих наших грехова које чинимо, јер Бог види све наше делатности и помисли. Бог нас опомиње у Јеванђељу да лењост никако није добра и корисна (Рим. 12,11), јер лењост доводи до сиромаштва сваке  врсте (Приче Сол. 20, 13; 23, 21), телесне  и духовне.

Савет:

Молитву треба  вршити непрестано Богу Оцу (Мат. 6, 9), са јаком вером (Мат. 9, 22), у радости и у невољи „јер ко год призове име Господње спашће се“ (Рим.11, 13).

Пази! Кад кренеш да се молиш Богу, онда не можеш да се бавиш неморалним животом. Напротив, вера у Христа и вршење молитве  обавезују и траже хришћанско понашање у свакој ситуацији. Дакле, не може хришћанин да пуши цигарете, да се опија, да лаже и краде, да се дрогира, да се дружи са криминалцима, да аплаудира и навија за људе који су неморални, да псује и да се туче, да нема  милост  за људе, да има мржњу, да је среброљубив, да је сујетан и нарцисоидан без опраштања људима који су му нанели било коју неправду, а ови приступе извињењу.

Трећа лекција

Искрени верник врши непрестану молитву

Библијска поука:

Молитвом се остварује помоћ од Господа „који је створио небо и земљу“ (Псал. 121, 2), и који је чувар сваког човека (Псал. 121, 5). „Тражите добро граду, у који вас преселих, и молите се за њ Господу“ (Јер. 29, 7).

Христова Реч:

„Све  што затражите у својој молитви, верујте да ћете примити; и биће вам“ (Марко, (11, 24).

Мудрост:

Молите се Богу и тражите од Бога опроштај сагрешења које чините сваког дана кроз дело или умом својим, према бижњима својим и свим људима са којима контактирате.

Људска  дилема:

Ја имам добро срце, нема злобу у души и нећу да се молим Богу?

Пази! Ко год мнисли да је  без греха и да има  чисто срце, он је  лажа и варалица (1. Јованова, 1, 8). Зато не  заваравај себе, јер је само Господ Исус Христос без греха (1. Јованова, 3, 5).

Савет:

Понашај се увек разумно (Приче Сол. 13, 14), и увек се моли Богу, јер не  знаш колико ћеш живети на  земљи.

Четврта лекција

Припремај се преко молитве  за дан Суда Божијег

Библијска поука:

„Нека се подигну и дођу народи у Долину Јосафатову; јер ћу онде сести да судим свим народима унаоколо“ (Јоиљ, 3, 12). А судиће се у дану који Бог  буде одредио (Дела ап.17, 31).

Христова Реч:

„Стражите дакле, јер не  знате у који ће час доћи Господ ваш“ (Мат. 24,  42). Зато се треба  молити дан и ноћ (2.Тим.1, 3).

„ Јер ће доћи Син Човечији у слави Оца својега са анђелима својим, и тада ће узвратити свакоме по делима његовим“ (Мат.16, 27).

С тога апостол  Павле јасно поручује свима нама преко свог ученика Тимотеја, преко речи: „ја те, дакле, заклињем пред Богом и Господом нашим Исусом Христом, који ће судити живима и мртвима јављањем својим и Царством својим“ (2.Тим.4,1), што потврђује и апостол Петар да ће   сви  „дати одговор Ономе који је готов да суди живима и мртвима“ (1. Петр. 4, 5).

Мудрост:       

Безумници живе према  жељи овог света, док се верници непрестано моле Богу, кају се, опраштају свима, посте и исповедају се, испитујући сами себе (1. Кор. 11, 28), да би могли да се причесте (Мат. 26, 26 – 28). А само свето Причешће никако не може да се оствари и примени без молитве.

Људска дилема:

Још сам млад, имам времена, молићу се Богу кад остарим (!)

Нико у свом животу нема времена, јер не зна колико ће  живети (Јов, 22, 16). Онима који се моле Богу и поштују Његов закон, продужују се дани живота, док се неверницима, лењим и неодговорним људима, могу врло лако, да се скрате дани живота на  земљи (Приче, Сол. 10, 27).

Пошто се не зна колико ће ко живети на  земљи, веома је  важно да се људи непрестано моле Богу, врше покајање, опраштају свима онима који су им нанели било који вид неправде, уз само пожртвовање и несебичну љубав,како би дали добар одговор на Суду Божијем кад дође време.

Савет:

Свако од нас треба да буде спреман као да ће сутра бити телесно мртав. А ова спремност се постиже поред вере и  даноноћном молитвом, покајањем, опраштањем, трпљењем, постом, исповешћу и причешћем, како би смо се одвојили од таме (Еф. 4, 4,18; 2. Кор. 4, 4), како би смо заиста били у Божијој заједници.

Пета лекција

 Није могуће веровати у Бога а не  вршити непрестану молитву уз покајање

Библијска поука:

Ако било ко за себе  каже да је  верник, он неизоставно треба да користи молитву као један од садржаја понашања у вери, поред свих осатлих обавеза и врлинослова понашања у разинм ситуацијама свог живота. „А ми се молисмо Богу својему и постављасмо стражу према њима дан и ноћ од страха њихова“ (Нем. 4, 9).

„И окренух лице своје ка Господу Богу тражећи молитвом и мољењима у постовима, костријети и пепелом. И молио сам се Господу Богу мојему и исповедао, па рекох: о Господе Боже, велики и чудесни, који држиш завет свој и милост онима који Те љубе и који држе заповести Твоје, сагрешисмо, неправдовасмо, безаконовасмо, одступисмо и удаљисмо се од заповести Твојих и од судова Твојих. И не послушасмо слуге Твоје пророке, који су говорили у име Твоје царевима нашим и кнезовима нашим и оцима нашим и свему народу земаљском. Твоја је, Господе, правда, а нама срамота на лицу, као дан овај, мужу Јудејцу и становницима Јерусалима и свему Израиљу, ближњима и даљњима по свој земљи, што си их расејао онамо, због одметништва њиховог којим се одметнуше од Тебе. Господе, нама је срам на лицу, и царевима нашим и кнезовима нашим и оцима нашим, који Ти сагрешише. У Господу Богу нашем је милост и очишћење, зато што одступисмо. И не послушасмо гласа Господа Бога нашега да ходимо у законима Његовим, које даде пред лицем нашим рукама слугу својих пророка“ (Дан.9, 3 – 10).

Христова Реч:

„Ово је дело Божије да верујете у Онога кога Он посла“ (Јован, 6,29). „Ја сам хлеб живота: који мени долази неће огладњети, и који у мене верује неће никад ожеднети“ (Јован, 6,35). Због ове  чињенице се треба молити Богу, да нам помогне  како би смо успели да спасимо душу своју.

Мудрост:

Кад човек врши молитву, треба да покаже скрушеност, покајање и опраштање са надом и љубављу, без сумње да ће добити помоћ од Бога. Све оно што није могуће човеку, Богу је могуће.

Људска дилема:

Како ћу да се молим Богу, за кога се каже да је  савршен и безгрешан, а ја сам препун грехова.

Управо зато треба вршити молитву, да нам Бог помогне  како би се ослободили грехова, уз свесрдно покајање, са жељом да оставимо старе и грешне  навике, које  нас спречавају да кренемо на  пут спасења. Ако кренемо искрено на свакодневну молитву, радоваће се сам Бог, сви светитељи и читава црквена  заједница.

Савет:

Није могуће ослободити се свих својих грехова  без молитве и покајања (Мат. 9, 13), као и исповести (Јак. 5, 16).

Прва лекција

Бог је Творац живота на земљи

Библијска поука:

Бог је Творац свега видљивог и невидљивог. Он је Свемогући (1. Мојс. 17, 1), који тражи од људи да живе по Његовој вољи и да буду поштени у испуњавању закона који је наложен са Његове стране (5. Мојс. 5, 4–22).

Зато је потребно тражити Господа, призивати Га и молити Му се (Иса. 55, 6), свуда и на сваком месту, „подижући руке свете без гнева и двоумљења“ (1. Тим. 2, 8), јер сви ми имамо грехе за које се треба кајати и тражити опроштај од Бога.

Христова Реч:

Богу се ваља увек молити „и не дати да дотужи“ (Лука, 18, 1).

Дакле, Христос, Јединородни Син Божији, дошао је међу људе као истинити Богочовек, како би спасао свој народ од греха, ђавола и смрти. Он је налагао људима вршење молитве, која треба да буде свагда чињена у радости (Филиб. 4, 4), без престанка (Лука, 18, 1–8; Рим. 12, 12; Еф. 6, 18; Кол. 4, 2), са захваљивањем на свему, „јер је ово воља Божија за вас у Христу Исусу“ (1. Сол. 5, 16–18).

Мудрост:

Молитва доноси мир у души, чува здравље, удаљава зле силе, јача ум човечији, весели срце, снажи људско биће, одгони лењост, одржава веру, наду и љубав и пружа најрадосније тренутке у молитвеном разговору са Богом.

Људска дилема:

Молитва је веома тешка за човека. Тражи велику одговорност и сталну будност. Како да је остварим?

Да је молитва заиста тешка и неостварива за човека, Господ Исус Христос је не би препоручио као неминовност (Мат. 6, 9), као дужност и потребу (Јак. 5, 13), како бисмо славили Бога и молили Га за разрешење свих наших проблема.

Ако човек већ има времена за разне разоноде, за мобилни телефон и интернет, за пушење, алкохол, седење у кафани, оговарање људи, трчање за лоптом, бављење разним хобијима и смицалицама, као и другим неморалним понашањима, која му нису тешка, како онда разговор са Богом може бити тежак и неостварив? Посебно ако је молитва спасоносног карактера.

Савет:

Сви смо ми деца Божија (Јован, 17, 9–24), и зато је потребно да разговарамо са својим Оцем преко молитве, тражећи од Њега поуку, савет и помоћ у нашем духовном развоју — од рођења па до телесне смрти.

Друга лекција

Молитва има снагу остварења преко покајања и исповести

Библијска поука:

„Узмите са собом речи и обратите се ка Господу; реците Му: опрости све безакоње и прими добро; и даћемо жртве усана својих“ (Осија, 14, 2).

Христова Реч:

„Што год затражите од Оца Мога у име Моје, даће вам“ (Јован, 15, 16).

Мудрост:

Суштина молитве састоји се у обраћању човека Богу целим својим бићем — кроз веру, наду и љубав. Вера човечија треба непрестано да држи свој ум, срце и душу у молитви која је увек окренута ка Богу.

Људска дилема:

Ја се стидим да се молим јер се бојим туђег мишљења о мом понашању.

Онога чега треба да се стидимо јесте наше недолично понашање и сви наши греси које чинимо, јер Бог види све наше поступке и помисли.

Бог нас у Јеванђељу опомиње да лењост није добра нити корисна (Рим. 12, 11), јер она доводи до сиромаштва сваке врсте (Приче Сол. 20, 13; 23, 21) — и телесног и духовног.

Савет:

Молитву треба вршити непрестано Богу Оцу (Мат. 6, 9), са јаком вером (Мат. 9, 22), у радости и у невољи, „јер ко год призове име Господње спашће се“ (Рим. 10, 13).

Пази! Када кренеш да се молиш Богу, онда не можеш да живиш неморалним животом. Напротив, вера у Христа и вршење молитве обавезују и траже хришћанско понашање у свакој ситуацији.

Не може хришћанин да пуши, да се опија, лаже и краде, да се дрогира, да се дружи са криминалцима, да аплаудира и навија за људе неморалног живота, да псује и туче се, да нема милости за људе, да носи мржњу у срцу, да буде среброљубив, сујетан и нарцисоидан, без опраштања онима који су му нанели неправду, а који су затражили опроштај.

Трећа лекција

Искрени верник врши непрестану молитву

Библијска поука:

Молитвом се задобија помоћ од Господа „који је створио небо и земљу“ (Псал. 121, 2) и који је чувар сваког човека (Псал. 121, 5).

„Тражите добро граду у који вас преселих и молите се за њ Господу“ (Јер. 29, 7).

Христова Реч:

„Све што затражите у својој молитви, верујте да ћете примити; и биће вам“ (Марко, 11, 24).

Мудрост:

Молите се Богу и тражите од Њега опроштај за сагрешења која чините свакога дана — делом, речју или помишљу — према ближњима својим и свим људима са којима долазите у контакт.

Људска дилема:

Ја имам добро срце, немам злобу у души и нећу да се молим Богу.

Пази! Ко год мисли да је без греха и да има чисто срце, тај је у заблуди (1. Јов. 1, 8). Зато не заваравај себе, јер је само Господ Исус Христос без греха (1. Јов. 3, 5).

Савет:

Понашај се увек разумно (Приче Сол. 13, 14) и увек се моли Богу, јер не знаш колико ћеш живети на земљи.

Четврта лекција

Припремај се преко молитве за дан Суда Божијег

Библијска поука:

„Нека се подигну и дођу народи у Долину Јосафатову; јер ћу онде сести да судим свим народима унаоколо“ (Јоил, 3, 12).

А судиће се у дан који Бог одреди (Дела ап. 17, 31).

Христова Реч:

„Стражите дакле, јер не знате у који ће час доћи Господ ваш“ (Мат. 24, 42).

Зато се треба молити дан и ноћ (2. Тим. 1, 3).

„Јер ће доћи Син Човечији у слави Оца својега са анђелима својим, и тада ће узвратити свакоме по делима његовим“ (Мат. 16, 27).

Апостол Павле поручује преко Тимотеја:

„Ја те, дакле, заклињем пред Богом и Господом нашим Исусом Христом, који ће судити живима и мртвима јављањем својим и Царством својим“ (2. Тим. 4, 1).

То потврђује и апостол Петар:

„Даће одговор Ономе који је готов да суди живима и мртвима“ (1. Петр. 4, 5).

Мудрост:

Безумници живе према жељама овога света, док се верници непрестано моле Богу, кају се, праштају свима, посте и исповедају се, испитујући сами себе (1. Кор. 11, 28), да би могли да се причесте (Мат. 26, 26–28).

А свето Причешће не може се достојно примити без молитве.

Људска дилема:

Још сам млад, имам времена. Молићу се Богу кад остарим.

Нико у свом животу нема сигурност времена, јер не зна колико ће живети (Књ. о Јову, 22, 16).

Онима који се моле Богу и поштују Његов закон продужују се дани живота, док се неверницима, лењим и неодговорним људима, дани живота могу скратити (Приче Сол. 10, 27).

Савет:

Свако од нас треба да буде спреман као да ће сутра напустити овај свет.

Та спремност се постиже вером, молитвом, покајањем, праштањем, трпљењем, постом, исповешћу и причешћем, како бисмо се одвојили од таме (Еф. 4, 18; 2. Кор. 4, 4) и били у заједници са Богом.

Пета лекција

Није могуће веровати у Бога, а не вршити непрестану молитву уз покајање

Библијска поука:

Ако било ко за себе каже да је верник, онда неизоставно треба да користи молитву као један од темеља свога живота у вери, поред свих осталих врлина и духовних обавеза.

„А ми се молисмо Богу својему и постављасмо стражу према њима дан и ноћ од страха њихова“ (Нем. 4, 9).

„И окренух лице своје ка Господу Богу тражећи молитвом и мољењима, у посту, кострети и пепелу…“ (Дан. 9, 3–10).

Христова Реч:

„Ово је дело Божије: да верујете у Онога кога Он посла“ (Јован, 6, 29).

„Ја сам хлеб живота: који мени долази неће огладнети, и који у мене верује неће никад ожеднети“ (Јован, 6, 35).

Због тога се треба молити Богу да нам помогне да спасемо душу своју.

Мудрост:

Када човек врши молитву, треба да покаже скрушеност, покајање и праштање, са надом и љубављу, без сумње да ће добити помоћ од Бога.

Све што није могуће човеку, могуће је Богу.

Људска дилема:

Како ћу да се молим Богу, за кога се каже да је савршен и безгрешан, а ја сам препун грехова?

Управо зато треба вршити молитву — да нам Бог помогне да се ослободимо грехова, уз искрено покајање и жељу да оставимо старе и грешне навике које нас спречавају да кренемо путем спасења.

Ако искрено кренемо путем свакодневне молитве, радоваће се Бог, светитељи и читава Црква Христова.

Савет:

Није могуће ослободити се својих грехова без молитве и покајања (Мат. 9, 13), као ни без исповести (Јак. 5, 16).

Шеста лекција

Молитва је наш животни путоказ и пратилац

Библијска поука:

„Знај, дакле, и памти у срцу својем да је Господ Бог горе на небу и доле на земљи, и да нема другога Бога. И држи уредбе Његове и заповести Његове, које ти ја данас заповедам, да би добро било теби и синовима твојим након тебе, да би ти се продужили дани на земљи коју ти Господ Бог твој даје за свагда“ (5. Мојс. 4, 39–40).

Христова реч:

„Али долази час, и већ је ту, када ће се истински богомољци клањати Оцу у духу и истини, јер Отац тражи да такви буду они који Му се клањају. Бог је дух; и који Му се клањају, у духу и истини треба да се клањају“ (Јован, 4, 23–24).

Овај час о коме се говори, о неопходности вршења молитве, управо је сваки час у коме ми живимо. Наиме, свако од људи који за себе каже да је верујући човек има обавезу вршења свакодневне молитве.

Мудрост:

Кад се човек непрестано моли Богу, он непрестано куца на Рајска врата. „Тражите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се. Јер свако који тражи прима; и који тражи налази; и који куца, отвориће му се“ (Мат. 7, 7–8).

Ова реч „тражите“ значи: молите се Богу непрестано и не раскидајте духовну везу између Творца и вас, јер ће се свако од нас срести са Богом након телесне смрти своје, када ће душа човечија први пут видети Бога.

Људска дилема:

Нећу се молити Богу, да не бих пао у непредвиђену напаст, јер имам ионако доста грехова које носим у души и у којима уживам. А молитва ће ме само више обавезати и оптерећивати, јер нећу одолети разним искушењима.

Грех је безакоње (Јак. 2, 9), које је заправо устајање против Бога (Тит. 1, 16), а ти заправо „говори што приличи здравом учењу“ (Тит. 2, 1), и никако не буди без молитве, јер ће те она одвојити од греха и упутити на прави пут према спасењу душе.

Будеш ли наставио свој живот без молитве, покајања и исповедања, што подразумева пост и опраштање, све ћеш више бити роб греху и пропасти, одакле нема спаса уколико се не обратиш Богу преко молитве. Молитва је чувар душе, срца и ума човековог. Са молитвом и вером човек може да постигне све што науми у правди Божијег закона (2. Мојс. 17, 8–16).

Савет:

Знај! Непрестано се моли Богу да би ти Бог помогао да избегнеш све замке злих сила, „јер је дух срчан, али је тело слабо“ (Марко, 14, 38).

Молитва ће те увек водити према правди и истини Божијој. Ако малаксаваш у молитви, моли се да ти Бог подари снаге да издржиш и ојачаш; ако имаш сумњу било које врсте поводом вере у Бога, моли се Богу да ти подари хришћански ум да добро разумеш живот у Христу; ако имаш мржњу, осветољубивост, среброљубивост, охолост, грамзивост, склоност прељуби и разним преварама, опет се моли Богу да превазиђеш нехришћанско понашање и да будеш искрени богомољац, чија ће душа тражити правду и Бога живога. У молитви увек буди упоран и све ће доћи на своје место.

Седма лекција

Никад не дозволи да те богатство, породица и пријатељи одвоје од Бога и молитве

Библијска поука:

„Ко се узда у богатство своје, пропашће, а праведници ће се као грана зеленети“ (Приче Сол. 11, 28).

Христова реч:

„Али тешко вама богаташима, јер сте већ примили утеху своју“ (Лука 6, 24).

У једној ситуацији се Христос обратио богатом младићу речима: „Ако хоћеш савршен да будеш, иди, продај све што имаш и подај сиромасима, и имаћеш благо на небу, па хајде за мном. А када чу младић реч, отиде жалостан; јер имађаше многа имања. А Исус рече ученицима својим: заиста вам кажем да је тешко богатоме ући у Царство небеско. И опет вам кажем: лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у Царство Божије“ (Мат. 19, 21–24).

Мудрост:

Бог је тај који може да испуни сваку вашу животну потребу (Филиб. 4, 19). Зато треба учити децу своју молитви, од које неће одступити током свог живота (Приче Сол. 22, 6), а пријатељима својим треба пружити пример молитвеног понашања, без настојања за богатством (1. Тим. 6, 10), јер то исто богатство може нанети више штете него користи сваком човеку, а небеска добра су много већа од свих материјалних добара на земљи (1. Тим. 6, 19).

Људска дилема:

Ја сам веома заузет послом и немам времена за молитву. Морам да обезбедим деци будућност, да се не муче као ја.

Добро је и корисно радити, али сваки рад треба да се одвија у границама нормале, без жеље да се човек по цену свега и свачега богати. Према учењу Јеванђеља, прво се треба борити за „Царство Божије и правду Његову, и ово ће вам се све додати. Не брините се, дакле, за сутра; јер сутра ће се бринути за себе. Доста је сваком дану зла свога“ (Мат. 6, 33–34).

Свакако, овде треба додати и чињеницу да свако од нас има времена, као што има времена да се стара о својим телесним потребама преко хране, пића, сна, одмора и забаве, тако мора имати времена и за молитву, која је кориснија од свих физичких задовољстава и тежњи ка материјалном богатству које је пролазно.

Савет:

Бог је пун дарежљивости (Јер. 3, 22; Дан. 9, 18), коју ће ти увек показати ако Му се молиш.

Знај! Праведник ће од вере живети (Гал. 3, 11), а не од сопственог богатства и страха шта ће бити сутра.

Осма лекција

Никад не остављај молитву ради било ког изговора

Библијска поука:

„Као што није добро да човек љуби спавање, да не би осиромашио; отварај очи своје, и бићеш сит хлеба“ (Приче Сол. 20, 13), тако исто треба да непрестано упућује молитву Богу, како би се могао назвати верником, и да може рећи: „Слушај вику моју, Царе мој и Боже мој, јер се Теби молим, Господе“ (Псал. 5, 2).

Христова реч:

„Бог је дух, и који Му се моле, треба да се моле духом и истином“ (Јован, 4, 24).

„А Дух је Господ; а где је Дух Господњи, онде је слобода“ (2. Кор. 3, 17), зато се молимо Богу у свакој прилици. Зато се увек молите „са сваком молитвом и прозбом у Духу у свако доба, и уз то бдите са сваком истрајношћу и мољењем за све свете“ (Еф. 6, 18).

Мудрост:

За православног хришћанина веома је важна молитва. Онај ко нема свакодневну молитву као животну одлику, свакако није добар чувар своје вере, јер нема добру сарадњу са Богом.

Људска дилема:

Ја сам иначе лењ за многе ствари, а поготово за молитву, зато се бојим да је започнем јер ћу је брзо напустити.

О, човече, ако већ не вршиш молитву, ти си ионако у лењости. Зато почни да се молиш Богу и одмах испољи пред Њим своју слабост, молећи Га да ти помогне. Ако будеш упоран, убрзо ћеш заволети разговор са Богом и ослободити се лењости.

Савет:

Не пропуштај јутарњу молитву, као ни вечерњу (Псал. 55, 17), а поготово недељну, када се браћа и сестре у Христу окупљају на Светој Литургији.

Девета лекција

Моли се Богу непрестано да би постао део небеске породице

Библијска поука:

Молитва је духовна потреба хришћанина, као што је кисеоник неопходан за телесни живот. „И љуби Господа Бога својега свим срцем својим и свом душом својом и свом снагом својом. И нека ове речи које ти ја данас заповедам буду у срцу твом. И учи децу своју и говори о њима кад седиш у кући својој и кад идеш путем, и кад лежеш и кад устајеш“ (5. Мојс. 6, 5 – 7).

Христова реч:

„И што год затражите у Оца у име Моје, то ће вам учинити, да се прослави Отац у Сину“ (Јован, 14, 13).  „Бдите дакле и молите се Богу свагда“ (Лука, 21, 36).

Мудрост:

Молитва је духовно оружје које брани човека од зла. Она је утеха за душу и лек за срце.

Људска дилема:

Ако почнем да се молим, бојим се да ће ме породица и ближњи одбацити или исмејати.

Пази! Стање душе познају само Бог и сам човек. Ако душа истински жуди за Богом, ништа је не може спречити да Му се моли.

Савет:

Свакодневно питај Бога: „Колико је безакоња и грехова мојих? Покажи ми преступ мој и грех мој“ (Књ. О Јову, 13, 23).

Десета лекција

Ако желиш помоћ од Бога, врши непрестану молитву уз покајање

Библијска поука:

„А кад опоменеш безбожника, а он се не одрекне своје безбожности и свог злог пута, он ће погинути ради безакоња свога, а ти ћеш сачувати душу своју“ (Језек. 3, 19).

Христова реч:

„Тражите и даће вам се; тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се“ (Лука, 11, 9).

Мудрост:

Молитву не треба чинити по навици или инерцији, него са љубављу, вером и надом да ће Бог чути.

Људска дилема:

Не могу да се молим јер сам растројен и болестан.

Управо због тога је потребно молити се. Упорна молитва доноси смирење и исцељење, јер је Богу све могуће.

Савет:

Имај поверење у снагу молитве, јер ако се молиш Богу са јаком вером, можеш оздравити, управо онако како пише у Јеванђељу: „А капетану рече Исус: Иди, и како си веровао, нека ти буде. И оздрави слуга његов у тај час… Он немоћи наше узе и болести понесе“ (Мат. 8, 13–17).

Једанаеста лекција

Моли се Богу без прекида и сумњи

Библијска поука:

Кад вршиш молитву, чини то из срца са љубављу, надом и вером да ћеш добити тражено од Господа Бога нашег, јер је Он милостив.  „И излићу на дом Давидов и на становнике Јерусалимске, дух милости   и молитава (ради њихових)“ (Захар. 12, 10).

Христова Реч:

„Симоне, Симоне! Ево вас тражи сотона, да би вас вејао као пшеницу. А Ја се молих за тебе да твоја вера не  престане; а ти кад се год обратиш (утврдиш у вери), утврди браћу своју“ (Лука, 22, 31 – 32).

Ако се већ сам Христос као Богочовек молио свом Оцу Небеском, како се ми нећемо молити свагда  за време свог живота на  земљи, самоме Христу као Спаситељу света.

Мудрост:

Свако ко за себе  каже да је  верник, он мора бити окренут свакодневној молитви, као одраз љубави према Богу и жеље да са Њим разговара, да га слави, да се консултује са Њим и да тражи помоћ од Њега у свакој послушности.

Људска дилема:

Ако бих кренуо да се редовно молим Богу, највероватније бих изгубио поштовање људи у свом окружењу јер то нико од мојих познаника  не ради.

Код верника треба да буде изражена Христова љубав, и наше определење за веру:  „А живим – не више ја, него живи у мени Христос; а што сад живим у телу, живим вером Сина Божијега, који ме заволе и предаде себе за мене“ (Гал. 2, 20). А Господ нам саопштава: „ви сте пријатељи моји ако творите што вам ја заповедам.
Више вас не називам слугама, јер слуга не зна шта ради господар његов; него сам вас назвао пријатељима, јер све што чух од Оца својега, објавих вам.
Не изабрасте ви мене, него ја вас изабрах и поставих вас да ви идете и род доносите; и род ваш да остане, да што год заиштете од Оца у име моје да вам да.
Ово вам заповедам: да љубите једни друге. Ако вас мрзи свет, знајте да је мене омрзнуо пре вас“ (Јован, 15, 14 – 16).

Савет:

Молитва је  својеврсни вид хришћанске  борбе која штити веру (Еф. 6. 14), која тражи помоћ од Бога, јер „небеса  казују славу Божију, и дела руку Његових гласи свод небески. Дан дану доказује, и ноћ ноћи јавља“ (Псал.19, 1 – 2). Зато се треба молити Богу као Творцу живота небеско – духовног и материјалног света на  земљи.

Дванаеста лекција

Врши непрестану молитву да би те Бог упознао

Библијска поука:

„Благосиљам Господа у свако доба, хвала је Његова свагда у устима мојима.
Господом се хвали душа моја; нека чују који страдају, па нека се радују. Величајте Господа са мном, узвисујмо име Његово заједно. Тражих Господа, и чу ме, и свих невоља мојих опрости ми. Који у Њега гледају просветљују се, и лица се њихова неће постидети. Овај страдалац завика, и Господ га чу, и опрости га свих невоља његовијех“
(Псал. 34, 1 – 7).

Христова Реч:

Немојте мислити шта ћете јести и пити, како ћете живети сутра,  него кроз молитву свакодневну  „тражите  најпре Царство Божије и правду Његову, и ово ће вам се све додати“ (Мат. 6, 33).

Мудрост:

Молећи се непрестано Богу, сваки човек добија просветљење ума, преображај  срца свог и стварања радости у души, као одраз присуства у црквеној заједници у својој хришћанској саборности, где сви постају једно тело у Христу.

Људска дилема:

Тешко ми је  да се  научим да будем стално у молитви?

Не, није тешко бити Христов молитвеник, јер „ко ће нас раставити од љубави Христове? Жалост или тескоба, или гоњење, или глад, или голотиња, или опасност, или мач? Као што је написано: ради тебе нас убијају ваздан, сматрају нас овцама за клање.  Али у свему овоме побеђујемо кроз Онога који нас је заволио. Јер сам уверен да нас ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашњост, ни будућност,  ни висина, ни дубина, нити икаква друга твар неће моћи одвојити од љубави Божије, која је у Христу Исусу Господу нашем“ (Рим. 8, 35 – 39).

Ако је могуће да човек ради и најтеже послове  да би обезбедио егзистенцију својој породици, колико више треба да се моли Богу да би обезбедио егзистенцију својој души.

Савет:

„Јер нама Бог није дао духа плашљивости, него силе и љубави и целомудрености.  Не постиди се, дакле, страдања Господа нашега, ни мене сужња Његова, него буди ми састрадалник у Јеванђељу по сили Бога,  који нас спасе и призва призвањем светим, не по делима нашим, него по својој вољи и благодати датој нам у Христу Исусу пре вечних времена,  а сада показаној јављањем Спаситеља нашега Исуса Христа,   који разруши смрт и обасја живот и нераспадљивост Јеванђељем,  за које сам ја постављен проповедник и апостол и учитељ незнабожаца…Добро завештање сачувај Духом Светим, који обитава у нама“ (2. Тим.1, 7 – 14).

Пази! Кад имаш пријатеља свог, ти се са њим дружиш, разговараш са њим и помажеш му у свакој прилици. Иста је ситуација и са молитвом. Ако волиш Бога ти се онда  непрестано молиш Њему, славиш га и хвалиш, и увек кад ти нешто посебно затреба, Њему се обраћаш као свом родитељу. Зато се увек моли Богу и не малаксавај никада.

Тринаеста лекција

Немој бити лењ да сваке недеље у Цркви учествујеш на светој Литургији

Библијска поука:

„Погледај на молитву слуге својега и на молбу његову, Господе Боже мој, чуј вику и молитву којом ти се данас моли слуга твој“ (1. Цар. 8, 28).

Христова Реч:  „Опет и други пут отиде и помоли се говорећи: Оче мој, ако не може да ме мимоиђе ова чаша да је не пијем, нека буде воља Твоја“ (Мат.  26, 42).

Мудрост:

Молити се треба  непрестано, онако како Свето Писмо и препоручује, да не  браниш устима својим да се обраћа  Богу Вишњем: „А ти да потражиш Бога и помолиш се Свемогућему. Ако си чист и прав, заиста ће се пренути за те и честит ће учинити праведни стан твој“ (Јов, 8,5 – 6).

Људска дилема:

Немам времена да идем сваке  недеље у Цркву, кад будем решио све  своје  проблеме онда ћу почети да идем редовно у Цркву и учествујем на светој Литургији.За сада сам неспреман.

О, човече, ако јуриш да се обогатиш, онда чуј шта Бог каже: „У једнога богатог човека роди њива. И размишљаше у себи говорећи: Шта да чиним, јер немам у шта сабрати летину своју? И рече: Ово ћу учинити: срушићу житнице своје и саградићу веће; и онде ћу сабрати сва жита моја и добра моја; и казаћу души својој: душо, имаш многа добра сабрана за многе године; почивај, једи, пиј, весели се. А Бог му рече: безумниче, ове ноћи тражиће душу твоју од тебе; а оно што си припремио чије ће бити? Тако бива ономе који себи тече благо, а не богати се Богом“ (Лука, 12, 16 – 21). Зато се побрини за своје молитвено деловање, промени навике и имај хришћански карактер који тражи од тебе понашање у вери са правима и обавезама.

Савет:

Пошто је сваки човек грешан, па ма  живео и један дан на земљи, веома је потребно да се непрестано молимо Богу. „Није добро гледати ко је ко, јер за залогај хлеба човек ће учинити зло. Ко укорава човека, наћи ће касније  већу милост него који ласка језиком. Ко краде оца својега и матер своју, и говори: није грех, он је друг крвнику. Охоли замеће свађу; а ко се узда у Господа, изобиловаће. Ко се узда у своје срце, безуман је; а ко ходи мудро, избавиће се. Ко даје сиромаху, неће му недостајати; а ко одвраћа очи своје, биће му много клетава. Кад се подижу безбожници, сакрива се човек; а кад гину, умножавају се праведни“ (Приче Сол. 28, 20 – 28).

Све ове чињенице, молитва најбоље обједињује, храбри и подстиче човека да буде прави хришћанин.

Четрнаеста лекција

Молитва учвршћује  заједницу са Богом

Библијска поука:

„Господе,  омилео ми је стан дома твојега, и место насеља славе твоје“ (Псал. 26,8).

Христова Реч:

„Ако ме неко љуби, Реч моју држаће, и Отац мој љубиће њега; и њему ћемо доћи и у њему ћемо се настанити“ (Јован, 14, 23). Зато, се Њему молите, сложно као деца Божија:  певајте Господу песму нову; певај Господу, сва земљо!
„Певајте Господу, благосиљајте име Његово, јављајте од дана на дан спасење Његово.
Казујте по народима славу Његову, по свим племенима чудеса Његова.
Јер је велик Господ и ваља га хвалити; страшнији је од свих (измишљених) богова“ (Псал. 96, 1 – 4).

Мудрост:

Не живи по препорукама овог света већ по Божијој заповести које ће те одвести у двориште црквене заједнице, односно велике  Божије породице и свих светих људи, који су живели кроз векове људске историје.

Људска  дилема:

Како ћу да имам веру, наду и љубав, кад ми ништа не иде у животу?

Пази! Свет ти не може пружити никакву утеху. Ако ти и пружи нешто од оног што ће те задовољити, то је само пролазног карактера. Свет ти неможе пружити и омогућити спасење душе. А крајњи циљ људског живљења на земљи   спасење душе своје. Зато „принеси Богу хвалу на жртву, и извршуј Вишњему завете своје. Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави“(Псал. 50, 14 – 15). Тада ће ти поћи много тога на  боље у свом животу. Што значи: мењај своје  нехришћанске  навике и све  ће доћи на своје место.

Савет:  

Пре него што кренеш у Цркву Христову на свету Литургију, опрости свима који су ти учинили било коју неправду, потом се у души покај уз смиреноумље и трезвеност хришћанску, а потом се окупај, обуци чисто одело и похитај да се молиш Богу са браћом и сестрама својим у Христу Богу.

Петнаеста лекција

Молитва је најбоље средство за превазилажење свих могућих проблема

Библијска поука:

„Јер Господ Господ не чини ништа не откривши тајне своје слугама својим пророцима“ (Амос, 3, 7). А да би и ми добили поруке од Бога Оца, потребно је да се молимо Богу непрестано.

Христова Реч:

„А када дође Он, Дух Истине,  увешће вас у сву истину; јер неће говорити од себе, него ће говорити оно што чује, и јавиће вам оно што долази.  Он ће мене прославити, јер од мојега ће узети, и јавиће вам“ (Јован, 16, 13 – 14).

За разумевање ових речи, као и стварање могућноти да и ми добијемо благодат сазнања, потребна  је свесрдна молитва која може просветити ум човечији.

Мудрост:

„Почетак је мудрости страх Господњи, и знање светих ствари  је разум (хришћански)“ (Приче Сол. 9,10).

Људска дилема:

Ако кренем да се молим Богу онда  нећу имати времена ни могућности да се посветим свом свакодневном послу, као и другим својим делатностима, од разоноде и забаве па до хобија.

Свето Писмо јасно поручује: „Сећај се дана од одмора да га светкујеш.  Шест дана ради, и свршуј све послове своје. А седми је дан одмор Господу Богу твојему; тада немој радити ниједнога посла, ни ти, ни син твој, ни кћи твоја, ни слуга твој, ни слушкиња твоја, ни живинче твоје, ни странац који је међу вратима твојим“ (2.Мојс.20, 8 – 10). Што значи да је Бог оставио шест дана човеку у току седмице да ради та себе, да се забавља и разонодира, а седми дан, за хршћане  је то недеља, када је Христос васкрсао, посвећује Богу и молитви. И то опет, не посвећује се цео дан молитви, него само део дана, јутарњи и вечерњи.

Савет:

Ако си радостан, моли се Богу и захвали на дару који си добијо, јеси ли тужан, моли се Богу да  те  развесели, ако си болестан моли се Богу за  оздрављење, ако си жељан науке и знања, моли се Богу да ти подари ум, ако немаш љубави за своје ближње и непријатеље своје, моли се Богу да ти је подари. Моли се увек у нади да ћеш остварити хришћански циљ.

Шеснаеста лекција

Обећај Богу да ћеш се редовно вршити молитву

Библијска поука:

„Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумнијех безумље је“ (Приче Сол.16, 22), јер они не  виде ништа друго испред себе него само свој сопствени егоизам. Зато је овде потребна  стална молитва, која ће да уразуми све оне  који нису утврђени у вери.

Христова Реч:

„Тешко вама законицима што узесте кључ од знања; сами не уђосте, а оне који би ушли спречисте“ (Лука, 11, 52).

Мудрост:

„И послаше к њему ученике своје са иродовцима, говорећи:  Учитељу, знамо да си истинит,  и путу Божијему заиста учиш и не обазиреш се ни на кога, јер не гледаш ко је ко од људи. Кажи нам, дакле, шта ти мислиш: треба ли дати порез ћесару или не?
Разумевши Исус лукавство њихово, рече: Што ме кушате, лицемери?
Покажите ми новац порезни. А они му донесоше динар.  И рече им: Чији је овај лик и натпис?  Рекоше му: Ћесарев. Тада им рече:  подајте, дакле, ћесарево ћесару, и Божије Богу (Мат. 22,16 – 21).

Заиста  треба  веровати Богу без било  какве сумње и непрестано му се молити кроз славослов, захвалност, и молбе  за помоћ.

Људск дилема:

Не, не могу почети са молитвом јер морам много тога да урадим а немам нимало слободног времена, иако се не  бавим разонодом, забавом и разним хобијима.

Ако човек има мудрости хришћанске, он ће  правилно распоредити своје обавезе и своја права у животу, па ће за почетак прихватити библијску  поруку да човеку ваља шест дана радити а седми треба да посвети Господу Богу свом у молитви (Црквени календар, Четврта Божија  заповест), као смо то већ поменули.

Боље је имати мало а бити узоран хришанин него имати много а имати немир у души (Приче.Сол. 15, 16).

Боље је имати мало, значи бити материјално сиромашан, и пребивати у правди, него имати богатство свих могућих безбожних богаташа (Псал.36, 16).

Прво тражи заједницу са Богом, Његов закон поштуј, кроз веру у Господа Исуса Христа,  па оно што немаш, Бог ће ти надокнадити, или ће те уразумити да правилан приступ имаш у животу. Јер ко стоји у Божијој љубави тај има све.

Савет:

Хришћански карактер  молитвености се испољава на основу односа према  Божијем закону, у односу према Творцу овога света, који нам једини може дати спасење наше  душе.

 Седамнаеста лекција

Молитву треба вршити и у добру и у злу, јер је живот пролазан

Библијска поука:

„Али шта ће јоште Давид да ти говори? Та ти знаш слугу својега, Господе, Господе! Ради ријечи своје и по срцу својему учинио си све ове велике ствари обзнањујући их слузи својему. Зато си велик, Господе Боже, нема таквога какав си ти; и нема Бога осим тебе, по свему што чусмо својим ушима. Јер *који је народ на земљи као твој народ Израиљ, којега је ради Бог ишао да га искупи да му буде народ и да стече себи име и да вам учини велика и страшна дјела у земљи твојој, пред народом твојим, који си искупио себи из Мисира, од народа и богова њиховијех?  Јер си утврдио себи народ свој Израиља да ти буде народ довијека; а ти си им, Господе, Бог.“ (Друга о Цар. 7,  20 – 27).

Христова Реч:

„И све мноштво народа мољаше се напољу за вријеме кађења“ (Лука, 1, 10). Што значи да је  заједничка  молитва у Цркви Христовој веома  потребна.

Мудрост:

„Обрадовах се кад ми рекоше: хајдемо у дом Господњи!
Ево, стоје ноге наше на вратима твојим, Јерусалиме“ (Псал.122, 1 – 2). Никад не  заборави Господа Бога свог који ти је подарио живот и зато му се непрестано моли. И зато, како се  радовао старозаветни молитвеник, тако се и ти радуј као новозаветни  молитвеник.

Људска дилема:

Молитва  ми не дозвољава да уживам у лепоти живота.

Лепота живота и свако телесно уживање је пролазно, до тог сазнања долазе сви људи који дочекају дубоку старост. Зато пази шта и како радиш док си млад.   „Да вам Бог Господа нашега Исуса Христа, Отац славе, даде Духа мудрости и откривења да га познате. И просветљене очи срца вашега да бисте знали у чему је нада позива Његова, и какво је богатство славе насљеђа његова у светима, и каква је неизмерна величина силе његове на нама који верујемо по дејству силне моћи Његове, коју учини у Христу васкрсавши га из мртвих, и  посади себи с десне стране на небесима“ (Еф.1, 17 – 20).

„Свему има време, и сваком послу под небом има  време.   Има време кад се рађа, и време кад се умире; време кад се сади, и време кад се чупа посађено; време кад се убија, и време кад се исцељује; време кад се разваљује, и време кад се гради; време плачу и време смеху; време ридању и време игрању; време кад се размеће камење, и време кад се скупља камење; време кад се грли, и време кад се оставља грљење; време кад се тече, и време кад се губи; време кад се чува, и време кад се баца; време кад се дере, и време кад се сашива; време кад се ћути, и време кад се говори; време кад се љуби, и време кад се мрзи; време рату и време миру“ (Књ. Проп. 3,1 – 8).

Савет:

„А ово говорим,  да вас неко не превари заводљивим речима.  Јер  ако сам телом и одсутан, али сам духом са вама, радујући се и видећи   ваш ред и чврстину ваше вере у Христа. Како, дакле, примисте Христа Исуса Господа, тако у Њему и живите, укорењени и назидани у Њему, и утврђени у вери као што сте научени, изобилујући у њој са захвалношћу.  Пазите да вас ко не обмане философијом и празном преваром, по предању људском, по науци света, а не по Христу“ (Кол.1, 4 – 8). Зато чувајте своју веру и непрестано се молите Богу, свуда и на сваком месту: у дому свом, на путу, на послу, на разоноди и забави, у Цркви Христовој, ноћу и дању, увек и свагда.

Осамнаеста лекција

Научи своју породицу да се моли Богу јутром и вечером

Библијска поука:

У Старом Завету Господ говори: „ја ћу бити Бог свим породицама Израиљевијем, и они ће ми бити народ. Овако вели Господ: Народ што оста од мача нађе милост у пустињи, кад иђах да дам одмор Израиљу. Одавна ми се јављаше Господ. Љубим те љубављу вечном, зато ти једнако чиним милост“ (Јерем. 31, 1 – 3).

Христова Реч:

Породицу треба учити духу послушности Богу, духу милосрђа (Мат. 5, 44 – 45), духу опраштања (Мат. 6, 14), духу мира (Мат. 5, 9), духу молитве (Мат. 7, 7 – 11), духа  синовског уздања у Бога (Мат. 6, 26 – 32).

Мудрост:   

„Децо,  слушајте своје родитеље у Господу, јер је ово праведно.  Поштуј оца својега и матер; ово је прва заповест с обећањем:   Да ти добро буде, и да дуго поживиш на земљи. И ви оцеви, не раздражујте децу своју,   него их подижите у васпитању и науци Господњој“ (Еф 6, 1 – 4).

Људска дилема:

Моја породица има право да живи по свом схватању. У мојој породици нема  наметања мишљења и туђих ставова. Свако од нас живи по сопственом нахођењу.

Наравно, свако има право да изабере свој пут живљења Због те чињенице и апостол Павле све  нас опомиње: „Не можете пити чашу Господњу и чашу демонску; не можете учествовати у трпези Господњој и у трпези демонској.  Зар да разљутимо Господа? Јесмо ли јачи од њега? Све ми је слободно, али све не користи; све ми је слободно, али све не изграђује. (1.Кор.10, 21 – 23).

Поучи породицу вери у Бога, сведочи о Њему својим делима и примером и то ће за њих бити најбољи путоказ кроз њихов даљи живот.Тако ће они научити да је Христос пут, истина и живот (Јован, 14, 6).

Савет:

Бог у нама умножава сваку  мудрост  и разборитост,  „обзнанивши нам тајну воље своје, по благовољењу својему које унапред одреди у Њему.   3а остварење пуноће времена, да се све састави у Христу, оно што је на небу и што је на земљи, у Њему,  у коме и постасмо наследници унапред одређени према намери Онога који све чини по савету воље своје.  Да будемо на похвалу славе Његове, ми који смо се унапред надали у Христа, у којему и ви, чувши реч истине, Јеванђеље спасења вашега, и поверовавши у Њега, бисте запечаћени обећаним Духом Светим,  који је залог наследства нашега, за искупљење тековине, на похвалу славе Његове. Зато и ја, чувши за вашу веру у Господа Исуса и љубав према свима светима,   не престајем благодарити за вас спомињући вас у својим молитвама“ ( Еф. 1, 8 – 16).

Деветнаеста лекција

Не заборави који је смисао живота на земљи који је  пролазан

Библијска поука:

„Још рече Господ Мојсију говорећи: Реци синовима Израиљевијем и кажи им, нека ударају ресе по скутовима од хаљина својих од колена до колена, и над ресе нека мећу врвцу плаву.  И имаћете ресе зато да се гледајући их, опомињете својих заповести Господњих и творите их, и да се не заносите за срцем својим и за очима својима, за којима чините прељубу; него да памтите и творите све заповести моје, и будете свети Богу својему. Ја сам Господ Бог ваш који сам вас извео из земље Мисирске да вам будем Бог. Ја сам Господ Бог ваш“ (4.Мојс. 31, 37 – 41).

Христова Реч:

„ Нека се не збуњује срце ваше, верујте у Бога, и у        Мене верујте. У кући Оца мојега станови су многи. А да није тако, зар бих вам рекао: идем да вам припремим место. И ако отидем и припремим вам место, опет ћу доћи, и узећу вас к себи да где сам ја, будете и ви.  Ја сам Пут и Истина и  Живот;  нико не долази Оцу осим кроз мене“ (Јован, 14, 1 – 6).

Мудрост:

„Исус  подиже очи своје к небу и рече: Оче, дошао је час, прослави Сина својега, да и Син твој прослави Тебе.  Ја те прославих на земљи; дело сврших које си ми дао да извршим. И сада прослави ти мене, Оче, у Тебе самога, славом коју имадох у Тебе пре него свет постаде.  Објавих име твоје људима које си ми дао од света; Твоји бејаху па си их мени дао, и Твоју су Реч одржали. Ја се за њих молим, не молим се за свет, него за оне које си ми дао, јер су Твоји“ Јован, 17, 1 – 9). А ми ћемо увек бити Божији синови ако Његове заповест идржимо. Зато не  одступајмо  од вечности и Бога свемогућег који једино спашава  душу човечију.

Људска дилема:

Живот је исувише леп и примамљив, јер пружа много ужитака. Зато немам времена за молитву.

Лажни учитељи варају народ, јер „има много непокорних, празноречивих и обмањивача, особито који су из обрезања, којима треба уста затворити,  који читаве домове изопачују учећи што не треба, ради нечасног добитка“ (Тит,1, 10 – 11). А срце непрепорођено, одано је страстима и пролазним уживањима (Рим. 1, 24), које стоји далеко од Бога (Марко, 7, 6). И зато су такви људи у заблуди (Јевр. 3, 10), под директним утицајем зле силе (Еф. 2, 2), не  размишљајући о судњем дану кад ће сви одговарати за своје нехришћанско понашање.

Савет:

Трудите се да имате чисту  савест пред Богом  и пред људима (Дела ап. 24, 16), да се молите Богу непрестано, постите, кајете се и исповедате  грехове у свом животу и опраштајте људима  колико год можете више. Избаците из себе  гордост, нарцисоидност, сујету, грамзивост, мржњу, пакост, лукавост, обману, крађу, немилосрдност и све  нехришћанске осообине које  вуку човека у пропаст и у бездан.

Двадесета лекција

Молитва је  светло у тами

Библијска поука:   Најчешће људи „не знају, нити разумеју, јер су им очи заслепљене да не виде, и срца   им не разумеју“ (Иса. 44, 18). „ Али ако се обрате према  Господу и  почну  се молити, Стари Завет јасно поручује: „Чуј с неба молбу њихову и подај им правицу“ (1. Цар. 8, 45 –46).

Саме  ове речи „чуј са неба  молбу њихову“ означавају  стварност Божијег постојања, који има  моћ остварења, у речима  „подај им правицу,“   на  тражену помоћ од људи.

Христова Реч:

„Заиста, заиста вам кажем  да свако који чини грех роб је греху“(Јован, 8, 34), а ко  чиним правду у истини пребива.   Зато Христос каже за своје ученике, кад се обраћа свом Оцу: „посвети их истином Твојом:  Реч Твоја јесте истина“ (Јован, 17, 17),  која ће осветлити  пут верницима  према  вечности.

Мудрост:

„Ко је мудар, нека разуме ово; и разуман нека позна ово; јер су прави путеви Господњи, и праведници ће ходити по њима, а преступници ће пасти на њима“ (Осија, 14, 9). „Иди од човека безумна, јер нећеш чути паметне речи. Мудрост је паметнога да пази на пут свој, а безумље је безумних превара. Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља. Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други. Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће. Поједини  пут се чини човеку прав, а крај му је пут к смрти“ (Приче Сол. 14, 7 – 12). Зато проверав све  у животу, читај Јеванђеље, слушај проповеди црквене, дружи се са Светим Оцима и са њима се саветуј, моли се Богу кај се и исповедај своје  грехове и трчи за правдом, надом и љубављу у вери својој светосавској.

Проучи добро Светог Саву, јер је он остварио српском бићу зрелу црквеност. Зато се угледајте на њега јер се он угледао на Христа, управо онако како су то чинили апостоли (1. Кор. 11 , 1 – 3).

Људска дилема:

Ако почнем да се молим стално Богу, бојим се да ћу дубоко ући у веру, па кад погрешим нема ми спаса, јер ћу бити тада строго кажњен. 

Вршити молитву значи бити упоран у сталном  настојању да се разговара са Богом,  са циљем да се човек  верски усаврши. А ако неко љуби Бога, он се Њему и моли непрестано, па  је  „тога Бог познао“ (1. Кор. 8, 3). Али ако клонеш и паднеш, одмах устани и приони на молитву, молећи Бога да ти опрости учињене грехове и да ти помогне да их не  поновиш. Буди сигуран да нећеш бити остављен, јер ће се Бог заложити за  тебе. Бог воли своју децу а нарочито покајнике. Али кад се покајеш, потруди се да не  обнављаш  своје грехове.  Сети се само шта је Христос рекао грешној жени:  „иди жено и не греши више“(Јован, 8, 10 – 11). Тако и ти, немој се бојати, него приони на молитву, труди се да будеш што бољи човек и молитвеник, па ако ти негде запне и неможеш сам, ту је  твој небески Родитељ да те поучи, па и прекори ако затреба. Јер родитељ који воли своју децу, опомиње их, васпитава их  па им понекад и шибом припрети. Али увек своју децу прибира за трпезом заједнице и љубави. Бог никог никад није одбацио, осим ако се сам човек не  одрекне свог Творца. Зато се треба  молити с душно за све људе, како би сви стекли могућност спасења.

Савет:

Поштујте Божији закон јер ће бити „тешко онима који зло зову добро, а добро зло; који праве од мрака светлост, а од светлости мрак; који праве од горкога слатко, а од слаткога горко. Тешко онима  који мисле да су мудри, и сами су себи разумни.  Тешко онима који су јаки пити вино и јунаци у мешању силовита пића, који правдају безбожника за поклон, а праведнима узимају правду“ (Иса. 5, 20 – 23).

Двадесет  прва  лекција

Вреднија је  свакодневна молитва од сваког богатства

 Библијска  поука:

Молитва се чини за народ и отаџбину (5. Мојс. 9, 26 – 29), за пријатеље (1. Мојс.  20,17), за своју породицу (1. Мојс. 32,11), за  болеснике (1. Мојс. 20, 17), за грешнике (1. Мојс. 18, 23 – 32), за  непријатеље (Јер. 18, 19 – 20), за гониоце (Мат. 5, 44), за  невољнике (Псал. 140, 5), за  свештенослужитеље (Псал.131, 9), за  заустављање ратова, помора, суше, поплава, земљотреса и епидемија.  Дакле, верници су дужни да се моле Богу за  многобројне ситуације које се дешавају на земљи.

Христова Реч:

Ако се човек непрестано моли Богу а не  чини ништа да  себе поправи, то је  истоветно јеванђеоским речима које кажу: „а посејано у трњу, то је који слуша реч, но брига овога света и превара богатства загуше реч и без рода остане“ (Мат.13, 22). Зараво,  лакше  је камили да прође кроз иглене  уши, него богатом човеку да уђе у Царство небеско (Мат, 19, 23 – 24).

Мудрост:

Нема  веће мудрости од  јеванђеоских речи: „а побожност јесте велики добитак кад смо задовољни оним што имамо.   Јер  ништа не донесмо на свет; јасно је да ништа не можемо ни однети.   А кад имамо храну и одећу, будимо овим задовољни. А који хоће да се богате, упадају у искушење и замку, и у многе луде и погубне жеље, које гурају људе у пропаст и погибао.   Јер је корен свих зала среброљубље, којему неки предавши се застранише од вере и навукоше на себе муке многе. А ти, о човече Божији, бежи од тога, а иди за правдом, побожношћу, вером, љубављу, трпљењем и кротошћу. Бори се добрим подвигом вере, хватај се за живот вечни у који си и позван“ (1.Тим. 6, 6 – 12), и исповедај  веру своју пред многим сведоцима  без страха.

Људска дилема:

Не могу се молити Богу нон стоп, јер кад дођем са посла, желим да се одморим и да се посветим својој породици, да гледам неки филм, да идем   на рекреацију или да седнем  са пријатељима да се мало дружим.

Овакав вид понашања већ припада категорији самољубља и саможивости.  А ево шта Јеванђеље каже о нашем понашању и деловању, и какво оно треба да буде: „него се у свему показујмо као слуге Божије: у трпљењу многом, у невољама, у биједама, у тјескобама; у ранама, у тамницама, у бунама, у трудовима, у бдењима, у постовима,  у чистоти, у знању, у дуготрпљењу, у благости, у Духу Светоме, у љубави нелицемерној, у речи истине, у сили Божијој, са оружјем праведности десним и левим“ (2.Кор. 6, 4 – 10). Многи „ мисле да ће куће њихове трајати довијека, и станови њихови од кољена на кољено“ (  Псал.49,11), зато не  размишљај тако него се предај молитви и Богу и имаћеш времена за све у животу.

Савет:

Ради одговорно свој посао, чувај породицу, моли се Богу непрестано, за пријатеље и непријатеље, избегавај пијанчења, крађу и лаж, разне  обмане и преваре, дрогу и сваки вид неморалног понашања, чувај свој хришћански карактер и Бог ће увек бити присутан у твом животу кад ти год затреба.

Знај! Бог све види,  и све  бележи. Чувај се добро и пази на своје понашање, да се не  би изненадио на Суду Божијем кад дође време.

Двадесет друга лекција

Молитва има путоказ према спасењу душе

Библијска поука:

Спасење душе имају право да остваре сви народи света, свих векова њихових живљења. Али кад било који народ сагреши и покаје се, па завапи  према  Господу преко молитве, онда та иста молитва мора бити чиста из срца и душе. Нека народ упути речи и каже:  „чуј Господе молбу њихову (нашу) и молитву њихову (нашу), и подај (нам)им правицу, и опрости народу својему што ти буду згрешили и све преступе којима ти буду преступили, и умилостиви им оне који их заробе да се смилују на њих“ (1. Цар. 8, 49 – 50).

Христова Реч:

„И који не узме Крст свој и не пође за мном, није мене достојан. Који чува живот свој, изгубиће га, а који изгуби живот свој мене ради, наћи ће га“ (Мат. 10, 38 – 39). „ Ко мени служи, за мном нека иде, и где сам Ја, онде ће и слуга мој бити; и ко мени служи, томе ће дати почаст Отац мој“(Јован, 12, 26).

Мудрост:

„Али вас молимо, браћо, у погледу доласка Господа нашега Исуса Христа и нашега сабрања у Њему.  Не дајте се лако поколебати умом, нити уплашити, ни духом, ни ријечју, ни посланицом – тобоже нашом – као да је већ настао Дан Христов. Да вас нико не превари ни на који начин“ (2. Сол. 2, 1- 3).

Људска дилема:

Нећу се молити Богу јер то исто раде многи лоши људи.

О, човече, па ти већ просуђујеш и осуђујеш друге људе, а не знаш шта је у чијој души, мозгу и срцу. Није  твоје да пресуђујеш, него да чиниш оно што зависи од тебе. А то је:  твоје чињење молитве, покајање, опраштање, трпљење, самопожртвовање, дарежљивост, вера, нада, љубав, поштовање и владање према Десет Божијх заповести, борба  против умног сагрешења, пост, исповест, причешће, незлобивост, лицемерство  и свако морално хришћанско понашање у целокупном врлинослову.

И опет, ћемо узвикнути: о, човече, јеси ли сигуран да си све ово испунио па нећеш да се молиш Богу? Зато немој бацати  камење  на брата или сестру своју, јер сви имамо много грехова и недостатака. Уместо осуде,  боље прионути на молитву са речима: опрости Боже и мени и мојим ближњима све грехове које учинисмо, него се бавити размишљањем какво   је морално стање људи у свом окружењу. Уместо да осуђујеш друге, покажи својим примером у свакодневном животу како треба да се понаша верник. Тада ћеш бити мио Богу и свим људима у свом окружењу.

Савет:

Душа је  претежнија од свих блага и свих задовољстава овог света. Зато користи молитву да  преко ње и са њом кренеш према Богу, како би дао добар одговор на Страшном суду користећи се речима апостола Павла: „добар рат ратовах, трку заврших, веру одржах“ (2.Тим. 4, 7).

Немој себи да дозволиш да наком јутарњег учествовања на  недељној светој Литургији одмах у току вечерњих часова идеш на демонстарције, са мотком у руци и жељом да наудиш ближњем свом или било којој политичкој организацији. Онај ко се моли Богу, он има примерено понашање.

Пази! Свака власт је од Бога док се не одметне  од Њега. Али ако мислиш да није добра, моли се Богу да постане  боља или да се промени. Па ако имаш знање како се то чини, а ти то обзнани народу свом, како би се сви упознали са твојим предлогом за ослобођење од лоше власти. „ Свака душа да се покорава властима које владају,   јер нема власти да није од Бога, а власти што постоје од Бога су установљене.  Зато ко се противи власти, противи се уредби Божијој, а који се противе, примиће осуду на себе. Јер старешине нису страх за добра дела него за зла. Хоћеш ли пак да се не бојиш власти? Чини добро, и имаћеш похвалу од ње“ (Рим.13, 1 – 3).    Али ако власт није добра и не ради на корист народу, предај је  Богу кроз молитву, обавести браћу своју у Христу да уједините молитву која ће  имати  већу снагу, јер где су двојица – двоје или троје  сакупљени  и моле Богу у име  правде (Мат. 18, 20), Бог ће се одазвати и помоћи молитеном народу. Молитва је  карактер сваког хришћанина, а посебно оних који се причешћују.

Зато добро припази шта чиниш кад се одлучиш за било који вид насилног деловања. „Јер Бог није Бог нереда, него мира“ (1. Кор.14, 33).

„Зашто радије не поднесете штету?   Него ви чините неправду и наносите штету, и то браћи!  Или не знате да неправедници неће наслиједити Царства Божијега? Не варајте се: ни блудници, ни идолопоклоници, ни прељубници, ни рукоблудници, ни мужеложници,  Ни лакомци, ни лопови, ни пијанице, ни опадачи, ни отимачи, неће наследити Царство Божије. И такви бејасте неки; али се опрасте и посветисте и оправдасте именом Господа Исуса Христа и Духом Бога нашега.  Све ми је дозвољено, али све не користи; све ми је дозвољено, али не дам да ишта овлада мноме“ (1. Кор. 6, 7 – 12).

Двадесет трећа лекција

Молитва обавезује на хришћанско понашање

Библијска поука:

И проговори пророк Илија Тесвићанин: „Ревновах веома за Господа Бога над војскама; јер синови Израиљеви оставише завет Твој, Твоје олтаре развалише, и пророке Твоје побише мачем; а ја остах сам, па траже  душу моју да ми је узму“ (1. Цар, 19, 14).

Христова Реч:

„А од времена Јована Крститеља до сада Царство небеско с напором се осваја, и подвижници га задобијају“ (Мат.11, 12).

А од времена апостола па све до данашњих дана сачувано је Јеванђеље, који јасно упућује људе на  поштовање Божијих закона, на Васкрсење Христово и на  живот вечни о коме  нам је  указао Господ Исус Христос (Јован, 1, 4) и за који треба да се боримо.

Мудрост:

„Ако ли коме од вас недостаје мудрости, нека тражи  од Бога  који свима даје једноставно и без карања, и даће му се.  Али нека тражи  с вером, не сумњајући ништа; јер који сумња, он је као морски вал што га ветар подиже и витла“ (Јак.1, 5 – 6).

Људска дилема:

Зашто бих ја пазио на своје понашање, кад многи који не  верују и не моле се Богу,  живе много боље од мене.

То је сасвим тачно. Али колико је корисно, имајући у виду пролазност живота на  земљи. Ако је ко проживео на  земљи најсрећније у свим могућим задовољствима, без вере у Бога, и поштовања Божијег закона, он свакако неће проћи ништа  боље него сиромах из приче јеванђеоске о Богаташу и убогом Лазару (Лука, 16, 19 – 31), када је убоги Лазар-сиромах, добио рајско насеље док се богаташ веома  мучио јер на земљи није имао верски живот. Дакле, земаљско је замалена царство, а небеско увек и довека, поручио нам је свети кнез Лазар, уочи Боја на Косову Пољу  1389. године.

Кад верујеш у Бога, идеш у Цркву и вршиш молитву, онда  у  твом животу нема  места за било који вид анархије, свађе, туче, псовке, омаловажавања других, крађе, лажи, бављењем разним  смицалицама и подвала, бављењем насилне политике – разбијањем излога, уништавањем политичких просторија, насртање на  туђе домове  и станове због различитости мишљења и опречних идеја које постоје међу људима. Уместо оваквог понашања свако од нас  треба да прионе  на молитву и духовно усавршавање, како би човек добио ум хришћански и могао да правилно расуђује у међусобном понашању људи.

Пази! Кад су дошли да ухапсе Христа  „Симон Петар имаше нож, па га потеже и удари слугу првосвештениковог, и одсече му десно ухо. А слуги беше име Малхо. Тада рече Исус Петру: Стави нож у корице“ (Јован, 18, 10-10). Ко се мача лати од мача ће погинути. „Зар мислиш да не могу умолити сад Оца свога да ми пошаље више од дванаест легиона анђела“ (Мат.26, 53).

Хришћанин ће радије да претрпи, него што ће применити било који вид насиља. Јер закон који хришћанин поштује није од овога света.

„Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом“ (Псал. 16, 8).

Савет:

„Стојте, дакле, опасавши бедра своја истином  и обукавши се у оклоп правде, и обувши ноге у приправност за Јеванђеље мира; а изнад свега узмите штит вере, о који ћете моћи погасити све огњене стреле нечастивога;  и кацигу спасења узмите, и мач Духа, који је Реч Божија. И сваком молитвом и прозбом молите се у Духу у свако доба, и уз то, бдите са сваком истрајношћу и мољењем за све свете“ (Еф. 6, 14 – 18), за пријатеље и непријатеље, гладне, убоге, сиромашне и болесне.

Двадесет четврта лекција

Молитва и нада у Бога

Библијска поука:

Моли се непрестано и „стави на Господа бреме своје, и он ће те поткрепити. Неће дати довека праведнику да посрне“ (Псал. 54, 22).

Христова Реч:

Молит се Богу непрестано и „ не брините се, дакле, говорећи: шта ћемо јести, или шта ћемо пити, или чиме ћемо се оденути? Јер све ово незнабошци ишту; а зна и Отац ваш небески да вама треба све ово. Него иштите најприје Царство Божије и правду његову, и ово ће вам се све додати“ (Мат. 6, 31 – 33).

Мудрост:

„Ко ходи у правди и говори што је право; ко мрзи на добитак од насиља; ко отреса руке своје да не прими поклона; ко затискује уши своје да не чује за крв, и зажима очи своје да не види зла;  он ће наставати на високим местима; градови на стенама биће му уточиште, хлеб ће му се давати, воде му неће недостајати“ (Иса. 33, 15 – 16), и ако се преко  молитве разговара са Богом.

Људска дилема:

Нисам сигуран да ћу преко молитве решити свој проблем. Могу ја да се молим и да се надам, а  да ли ћу успети то ми нико не гарантује.

Ко истински верује тај нема дилему. Бог даје сва пролазна блага нама људима (Псал.104, 27 – 28), и зато ми полажемо сву наду на Њега, непрестано га молећи са тврдом вером  да ћемо добити тражено (Мат.21, 22), и да нас Господ никад неће оставити на цедилу.  „И запрети му Исус; и демон изиђе из њега; и оздрави момче од онога часа. Тада приступише ученици Исусу и насамо му рекоше: Зашто га ми не могосмо изгнати? А Исус им рече: За неверовање ваше. Јер заиста вам кажем: ако имате вере колико зрно горушично, рећи ћете гори овој: пређи одавде тамо, и прећи ће, и ништа вам неће бити немогуће“ (Мат.17, 20).

Савет:

Моли се Богу  и наћи ћеш „милост и добру мисао пред Богом и пред људима.  Уздај се у Господа свијем срцем својим, а на свој разум не ослањај се. На свием путевима својим имај га на уму, и он ће управљати стазе твоје. Не мисли сам о себи да си мудар; бој се Господа и уклањај се од  зла“ (Приче Сол. 3, 4 – 7).

Двадесет пета лекција

Заједничка молитва у Цркви

Библијска поука:

„ И понизи се народ мој на који је призвано име моје, и помоли се, и потражи лице моје и поврати се од злих путева својих, и ја ћу тада услишити с неба и опростићу им грех њихов, и исцелићу земљу њихову. И очи ће моје бити отворене и уши моје пригнуте к молитви с тога места“ (2. Днев. 7, 14 – 15).

Христова Реч:

„ Опет вам заиста кажем: ако се два од вас сложе на земљи у било којој ствари за коју се узмоле, даће им Отац мој који је на небесима.   Јер где су два или три сабрана у име моје, онде сам и ја међу њима“ (Мат.18, 19 – 20). Дакле, заједничка молитва у Цркви Христовој је  веома  неопходна,  која остварује своју саборну мисију и деловање.

Мудрост:

„Слушај савет и примај наставу, да после будеш мудар“ (Приче Сол. 19, 20), јер   „нема мудрости ни разума ни савета насупрот Богу“ (Приче Сол. 21, 30). И зато се моли непрестано да  те  Бог просвети и утврди у вери.  А ти кадс е утврдиш у вери поучи и друге људе, нарочито децу и омладину.

Људска  дилема:

Шта ћу ја на заједничку молитву кад нико никог не гледа и не  чује, него свако за себе делује и понаша се.

Света Литургија је  пре свега  велика  црквена  заједница, једна  саборност, на коју Христос указује и  који каже:  „Оче, хоћу да и они које си ми дао буду са мном где сам ја, да гледају славу моју коју си ми дао, јер си ме љубио пре постања света“ (Јован, 17, 24). Овде љубав према  ближњима побеђује, снисходи и опрашта свима, који немају хришћанско понашање. Јер је потребно да духовно волимо своју браћу и сестре у Христу (Рим. 12, 10), као самог себе. Дакле  треба волети и поштовати своје суграђане (Рим. 9, 3 – 4), за дошљаке и непознате људе (3.Мојс. 19, 14), па чак и непријатеље своје (Приче Сол. 25,21), без обзира да ли они воле нас или не. Јер ми нећемо одговарати за туђе поступке  на Божијем суду, него ћемо одговарати за сопствене пропусте и хладно срце.

Савет:

Треба знати да је  „Господ чувар твој (наш), Господ је сен твој (наш), он ти је с десне стране. Дању те неће сунце убити, ни месец ноћу. Господ ће те сачувати од свакога зла, сачуваће душу твоју Господ. Господ ће чувати улазак твој и излазак твој, одсад и довека“ (Псал.121, 5 – 8).

Двадесет шеста лекција

Молитва домаћа

Библијска поука:

„До места где пређе беше начинио жртвеник; и онде призва Аврам име Господње“ (1. Мојс. 13, 4).  „Боже, именом својим помози ми, и крепошћу својом одбрани ме на суду. Боже, услиши молитву моју, чуј речи уста мојих. Јер туђини усташе на ме; и силни траже душу моју; немају Бога пред собом. Гле, Бог је помоћник мој, Господ даје снагу души мојој. Обратиће зло на непријатеље моје, истином својом истребиће их. Радо ћу принети жртву, прославићу име твоје, Господе, јер је добро. Јер ме избављаш од сваке невоље, и на непријатеље моје без страха гледа око моје“ (Псал. 54, 1 – 7).

Христова Реч:

Христос је поучавао своје ученике да се моле Богу. Јеванђеље нам о томе децидно сведочи: „и када се он мољаше Богу на једном месту па престаде, рече му неки од ученика његових: Господе, научи нас молити се, као што и Јован научи ученике своје“ (Лука, 11,1). И тада их Господ Исус Христос поучи како  треба да се моле Богу, са речима:

„Оче наш који си на небесима, да се свети име твоје; да дође царство твоје; да буде воља твоја и на земљи као на небу. Хлеб наш насушни дај нам данас; и опрости нам грехове наше, као што  и ми опраштамо дужницима својим; и не уведи нас у искушење; него нас избави од злога“ (Лука, 11, 2 – 4).

Мудрост:

„Слушајте, децо, наставу очину, и пазите да бисте познали мудрост. Јер вам добру науку дајем, не остављајте закона Мојега (Божијег закона). Кад бејах син у оца својега млад, и јединац у матере своје, Он ме учаше и говораше ми: нека прими срце твоје речи моје, држи заповести моје и бићеш жив. Прибави мудрост, прибави разум; не заборављај и не одступај од речи уста мојих. Немој је оставити, и чуваће те, љуби је, и храниће те. Мудрост је главно; прибави мудрост, и за све имање своје прибави разум. Подижи је и она ће те узвисити, прославиће те кад је загрлиш“ (Приче Сол. 4, 1 – 8).

Људска дилема:

Знам људе који  се тобоже моле Богу, а имају нехришћанско понашање у свакодневном животу. Не могу да поднесем такво лицемерство и зато се нећу звати молитвеником.

Не, човече, немој се руководити људским понашањима, него се поучавај учењем јеванђеоским и учењем црквениим, које каже:  „ тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што дајете десетак од метвице и од копра и од кима, а остависте што је претежније у Закону: правду и милост и веру; а ово је требало чинити и оно не остављати.   Вође слепи, који оцијеђујете комарца, а камилу прождирете. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери,  што чистите споља чашу и зделу, а изнутра су пуне грабежи и неправде.  Фарисеју слепи, очисти најпре изнутра чашу и зделу да буду и споља чисте. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери,  што сте као окречени гробови, који споља изгледају лепи, а унутра су пуни костију мртвачких и сваке нечистоте.  Тако и ви: споља се показујете људима као праведни, а изнутра сте пуни лицемерја и безакоња. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што зидате гробове пророцима и красите споменике праведника“ (Мат. 27, 23 – 29). Ако ово знаш, онда се нећеш руководити понашањем лоших људи, јер су они већ осуђени ако се не покају, него се моли Богу да добијеш укрепљење у вери и просветљење ума свог.

Савет:

„Тражите  и даће вам се; тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се.  Јер сваки који тражи, добија; и који тражи, налази; и који куца, отвара му се. Који је међу вама отац од кога ако син заиште хлеба, да му даде камен? Или ако заиште рибу, да му уместо рибе даде змију? Или ако заиште јаје, да му даде шкорпију? Када дакле ви, зли будући, умете добре даре давати деци својој, колико ће више Отац ваш небески дати Духа Светога онима који ишту од њега“ (Лука, 11, 9 – 13).

Двадесет седма лекција

Молитва у невољи

Библијска поука:

„Кад нас задеси какво зло, мач осветни или помор или глад, стаћемо пред овијем домом и пред тобом, јер је име Твоје у овом дому, и вапићемо теби у невољи својој, услиши и избави“ (2. Днев. 20, 9), нас Господе и Боже наш.

Христова      Реч:
„До сада не искасте ништа у име моје; иштите и добићете,  да радост ваша буде испуњена“ (Јован, 16, 24). „А ти када се молиш,  уђи у клијет своју, и затворивши врата своја, помоли се Оцу своме који је у тајности; и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно“ (Мат. 6, 6).

Дакле, молите се Господу, испуњавајте Божији закон и избећи ћете сваку невољу у животу кад  вас буде окружила и насилно буде напала (било која невоља).

Мудрост:

„Тешко онима  који мисле да су мудри, и само су себи разумни.  Тешко онима који су јаки пити вино и јунаци у мешању силовита пића, који правдају безбожника за поклон, а праведнима узимају правду. Зато као што огањ прождире стрњику и сламе нестаје у пламену, тако ће корен њихов бити као трулеж и цвет њихов отићи ће као прах, јер одбацише закон  Господа  над  војскама  и  презреше  реч  Свеца  Израиљева“ (Иса. 5, 21 – 24).

Људска дилема:

Како да се молим за своју невољу кад Бог није поштедео ни свог Сина који је био разапет. Па ако је Христос разапет, чему да се ја  надам у својој невољи.

Молитва је  најбољи чувар од невоље. Христос нас опомиње и показује како треба да се молимо Богу: „овако, дакле, молите се ви:  Оче наш који си на небесима,   да се свети име твоје;     Да дође Царство твоје;  да буде воља твоја и на земљи као на небу;   хлеб наш насушни дај нам данас;  и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим; и  не уведи нас у искушење, но избави нас од злога. Јер је твоје Царство и сила и слава у све векове. Амин“ (Мат. 6, 9 – 13).

Христос је дао свој живот добровољно, како би искупио наше грехове. Иако није имао где  главу своју да склони (Лука, 9, 58), Он оплакује смрт Лазареву (Јован, 11, 33 – 35), и васкрсава га,  оплакује јеврејско неверовање (Мат.23, 17), подноси  псовке и грдње (Мат.10, 25),  потом га и Јуда издаје (Лука, 22, 21 – 48), па га се одриче и Петар (Јован, 13, 38), а Он све то ћутке подноси, чак и кад му мећу трнов венац на главу (Марко, 15, 17), распињући  га међу два разбојника (Јован ,19, 18), а да никог није осудио, наљутио се, или се свађао, са бил киме. Христос је образац нашег понашања, који ми треба да прихватимо у свим могућим околностима. И зато нас Христос упозорава својим речима:  „опомињите се речи коју вам Ја рекох: није слуга већи од господара својега. Ако мене гонише, и вас ће гонити; ако моју Реч одржаше, и вашу ће одржати“ (Јован, 15,  20).  Али се зато „не бој,  јер сам Ја с тобом. Не осврћи се плашљиво, јер сам Ја твој Бог. Ја ћу те ојачати и помоћи ћу ти. Подржаћу те својом праведном десницом“ (Иса. 41, 10).  Ако је  већ Христос себе принео на жртву, па како онда неће нама људима помоћи кад год му узнесемо молитву!

Другим речима, Христос је својом добром вољом и љубављу Себе  принео на  жртву да би сапсио човечанство од греха, смрти и ђавола.

Јер је телесни живот по   свом хтењу и својим жељама,  за мало је корисно, „а побожност је корисна у свему, пошто она има обећање живота садашњега и будућега“ (1. Тим.4, 8).

А ви дакле, што сте чули у проповеди од Цркве Хритове, преко истине Јеванђеља, љубите молитву непрестану, па ако у вама остане све што сте чули од свог почетка у обраћању  Христу преко вере, наде и љубави,  „ви ћете остати у Сину и у Оцу. А ово је обећање које нам Он обећа: живот вјечни“ (1.Јован, 2, 24 – 25).

„ Шта ћемо, дакле, рећи на ово?  Ако је Бог с нама, ко ће против нас“ (Рим.8, 31).

Савет:

Буди упоран у молитви, иако не  добијеш одмах помоћ како си очекивао. Ако се искрено кајеш за своје  грехове и пропусте у свом животу, ако опрашташ свима који су ти нанели неправду или какву штету, ако имаш трпљење, милосрдност и добра дела, незлобивост, љубав, веру и наду, помоћ ћеш засигурно добити од Господа. Само веруј и моли се Богу.

Двадесет осма лекција

Молитва тајна

Библијска поука:

„ Пригни, Господе, ухо своје и услиши ме, јер сам невољан и ништ. Сачувај душу моју, јер сам твој поклоник. Спаси слугу својега, Боже мој, који се у те узда. Смилуј се на ме, Господе, јер к  теби вичем вас дан. Развесели душу слуге својега, јер к теби, Господе, подижем душу своју. Јер си ти, Господе, добар и милосрдан, и веома милостив свима који те призивају. Чуј, Господе, молитву моју, и слушај глас мољења мојега“ (Псал.86, 1 – 6).

Христова Реч:

„ А догоди се у дане оне да изиђе (Христос) на гору да се моли; и проведе сву ноћ у молитви Богу“ (Лука, 6, 12).

Мудрост:

„Пут је лењога као ограда од трња, а стаза је праведних насута. Мудар син радост је  оцу, а човек безуман презире  мајку своју. Безумље је радост безумнику, а разуман човек хода право“ (Приче Сол.15, 19 – 21).

Људска дилема:

Вршио бих  ја молитву, али једноставно речено заборавим, немам навику да то чиним.

Савет:

„ Злопати ли се ко међу вама? Нека се моли Богу. Је ли ко весео?  Нека пева Богу“ (Јак.15, 13).

Немој да након устајања, пијења кафе и доручка, одмах запалиш цигарету, изађеш у шетњу, док црквено звоно својим звуком позива  народ на  молитву.

Двадесет девета лекција

Молитва услишена

Библијска поука:

Стари Завет нас обавештава како треба да се владамо: „И понизи се народ мој на који је призвано име моје, и помоле се, и потраже лице моје и поврати се од злих путева својих, и ја ћу тада услишити с неба и опростићу им грех њихов, и исцелићу земљу њихову“ (2. Днев. 7,14).

Тако и ти који се молиш Богу, приони на молитву скрушено са вером и надом да ће те Бог услишити.

Христова Реч:

„ Када, дакле, ви, зли будући, умете даре добре давати деци својој, колико ће више  Отац ваш небески дати добра онима који му ишту  (који се Богу моле)“ (Мат.7,11).

Мудрост:

Веруј, моли се Богу и надај се, и никада нећеш зажалити јер ћеш бити у милости Божијој.

Људска дилема:

Како да размем помоћ Божију коју је упутио једном човеку за кога знам да је  неверник, само зато што је поменуо име  Божије, јер више није имао излаз услед  свог великог  проблема.

Тачно си то приметио. Али  знај, да смо сви ми деца Божија.  Бог врло често помаже и неверника, како би се овај повратио и покајао услед своје  превелике  грешности. Сети се само како је апостол Павле био призван у Господу иако је  био велики гонитељ хришћана. Дакле, благодат се умножава тамо где се грех умножио (Рим.Рим.5, 20). Али Господ показује бригу за све људе.Најбољи пример је прича из Јеванђеља о Пастиру и овцама, где пастир оставља својих 99 оваца и иде да тражи једну која се изгубила (Лука, 15, 4 – 7). Асвако од нас може бити изгубљен једног момента у зависности од искушења и невоља које  нас снађу. Зато се и уздамо у Бога да нам помогне, да  нас опомене и не одбаци, јер свако има право да спаси душу, или да реши своје проблеме који га оптерећују и муче.

Савет:

Након остварења молитве и добијања помоћи, опет приони на молитву и узвикни: „хвалим те што си ме услишио, и постао ми Спаситељ. Камен који одбацише зидари, поста глава од угла.  То би од Господа и дивно је у нашим очима. Ево дан који створи Господ! Радујмо се и веселимо се у Њ! O Господе, помози, о Господе, дај да буде у напредак! Благословен који иде у име Господње! Благосиљамо вас из дома Господњега.  Господ је Бог крјепак, и он нас обасја; жртву празничну, везану врвцама, водите к роговима жртвенику. Ти си Бог мој, тебе хвалим, Боже мој, тебе узвисујем. Хвалите Господа, јер је добар, јер је милост његова довека“ (Псал.118, 21 – 29).

Тридесета лекција

                                                      Молитва и Божија моћ

Библијска поука:

„ А кад Авраму би деведесет и девет година, јави му се Господ и рече му: Ја сам Бог свемогући, по мојој вољи живи и буди поштен.   И учинићу завет између Себе и тебе, и врло ћу те умножити“ (1.Мојс. 17, 1 – 2).

„Дајте Господу, синови Божији, дајте Господу славу и част. Дајте Господу славу имена Његова. Поклоните се Господу у светој красоти. Глас је Господњи над водом,  Бог славе грми, Господ је над водом великом.   Глас је Господњи силан, глас је Господњи славан“ (Псал. 29, 1 – 4).

Христова Реч:

„ А ако ли Ја (Хрисос)  прстом Божијим изгоним демоне, дакле, стигло вам је Царство Божије“ (Лука, 11, 20), и зато треба вршити молитву непрестану, јер је  Његова сила и моћ  „од колена до колена онима који га се боје.  Показа силу мишицом својом; разасу горде у мислима срца њихова. Збаци силне са престола, и подиже понижене.  Гладне напуни блага, и богате отпусти празне.   Прихвати Израиља, слугу својега, да се опомене милости“ (Лука, 1, 51).

Мудрост:

„Видите сада да сам Ја, Ја сам, и  да нема Бога осим мене.  Ја убијам и оживљујем, раним и исцељујем, и нема никога ко би избавио из моје руке“ (5.Мојс. 32, 39).

Дакле, ако ово знамо зар се нећемо молити Богу у сваком тренутку и одати му славу која му припада.

Људска дилема:

Све ми се чини да је  за молитву потребна школа, а ја сам неук човек и многе ствари не  разумем, а уз све ово сам и сиромашан, па немам много времена за мољење.

Не, не човече, за молитву није потребна никаква  школа нити било која квалификација, диплома или било какав  сертификат. За молитву је потребна  вера и добра воља, која се врши својим речима, онако како човек  осећа у души и срцу свом.    Човек  у молитви исказује и казује Богу као свом родитељу,  све што жели својим речима, без концепта и смишљања.  Господ Исус Христос све људе посматра као  браћу своју и сестре у Богу, које жели да спаси за живот вечни.

„ А ти када се молиш, уђи у клијет своју, и затворивши врата своја, помоли се Оцу своме који је у тајности; и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно.  А када се молите, не празнословите као незнабошци, јер они мисле да ће за многе речи своје бити услишени“ (Мат.6, 6 – 7).

Црква је  једна  велика породица у којој смо сви ми браћа и сестре као деца Божија, о којима се стара наш небески  Родитељ. У црквеној заједници свако од нас има своје место и свако од нас има свој допринос према својој духовној снази. Ако ко нема знање, нека се моли Богу да га добије, ако ко нешто не може да разуме умом својим нека се моли Богу да добије просветљење, ако је ко болестан нека се моли за оздрављење, ако ко има  непријатеље нека се моли да их се ослободи, ако ко има грехове, нека  се моли Богу за опроштај, ако ко има  лоша дела нека се моли да их се ослободи, ако ко има лоше мисли нека се моли да их се ослободи, ако ко има  мржњу и злобу у души нека се моли да буде милостив.

Упамти! Увек се моли Богу и разговарај са Њим, тражећи савет како треба да се понашаш у разним околностима свог живота. Молитва ће ти помоћи у свему.

Савет:

Никад се немојте бавити  „бајкама и родословима бескрајним, који више наводе на препирке неголи на служење Богу у вери.   А циљ заповести јесте љубав од чиста срца и савести добре и вере нелицемерне, од чега неки одступише и скренуше у празнословље, желећи да буду учитељи закона, а не разумеју ни шта говоре ни шта тврде. А знамо да је закон добар ако га ко правилно употребљава. Знајући то да закон није прописан за праведника, него за безаконике и непокорне, безбожнике и грешнике, непобожне и погане, оцеубице и матероубице, крвнике,  блуднике, мужеложнике, људокрадице, лажљивце, кривоклетнике, и ако је што друго противно здравој науци“ (1.Тим.1, 4 – 11).