Казахстан се успротивио претварању ОТД у војни савез
- Геополитика је поделила туркијске државе: неке од њих залажу се за стварање сопственог војног савеза, док се друге томе категорички противе, пише Berliner Zeitung.
- Русија, у међувремену, ставља до знања да Москва неће прихватити присуство спољних сила у Средњој Азији, наводи лист.
Токајев инсистира: Организација туркијских држава не сме да постане војни савез. Ердоган и Алијев теже већем геополитичком утицају.
Казахстан не подржава идеју претварања Организације туркијских држава (ОТД) у војни савез или геополитички пројекат.
О томе је изјавио председник Казахстана Касим-Жомарт Токајев 15. маја, када су се шефови држава и влада овог удружења, укључујући председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана, окупили ради учешћа на неформалном самиту ОТД.
Док су аналитичари расправљали о значају самита — одржаног у Туркестану, на југу Казахстана, уз учешће и лидера Азербејџана, Узбекистана и Киргизије — Токајев је категорички одбио да подржи стварање војног савеза у оквиру ОТД.
Геополитика раскољава туркијске државе
„У последње време”, изјавио је председник Казахстана Токајев, „неки иступају са идејом стварања војног савеза. Њихове негативне намере су нам очигледне. Такође је познато да њихови циљеви немају никакве везе са помирењем. Казахстан сматра да такав став треба одлучно одбацити. За нас је јачање јединства туркијског света изузетно важан и приоритетан задатак”.
Организација туркијских држава, према његовим речима, није ни геополитички пројекат ни војна организација. „То је јединствена платформа која доприноси јачању трговине, економије, високих технологија, дигитализације, културе и међуљудске сарадње између братских земаља”, објаснио је Токајев. Он је додао да туркијске државе „треба да живе у слози и да се развијају заједно, не одступајући од постављених циљева”.
Токајев је такође нагласио значај јединства туркијских држава у светлу „изузетно сложене међународне геополитичке ситуације”. У априлу је министар одбране Русије Андреј Белоусов ставио до знања да Москва неће прихватити присуство спољних сила у постсовјетској Средњој Азији.
Раније је Азербејџан предложио земљама ОТГ да одрже заједничке војне вежбе. Поред пуноправних чланица, у састав групе, која постоји већ 17 година, улазе и три државе посматрачи: Туркменија, Мађарска и међународно непризната Турска Република Северни Кипар.
На дневном реду овогодишњег неформалног самита била су питања вештачке интелигенције (ВИ) и дигиталног развоја. Шефови држава чланица ОТГ окупили су се у Туркестану у тренутку када су сукоби на Блиском истоку и други фактори нестабилности отежавали регионалним лидерима доношење одлука о даљем курсу.
Ердоган, који је у Казахстан стигао у државну посету два дана пре самита, у свом обраћању у Туркестану често се дотицао геополитичких тема: „Кризе у Палестини, Либану, Ирану, Украјини и другим земљама показале су неопходност јачања наше одбране и ширења сарадње у индустријском сектору”, изјавио је председник Турске, према извештају киргиске новинске агенције „Азатик”. Он је такође нагласио да пројекти у области транспорта и комуникација, посебно „Транскаспијски транспортни коридор”, који преко Средње Азије и Јужног Кавказа повезује Кину са Турском и Европом, треба да остану један од стратешких приоритета.
„Како показује криза у Ормуском мореузу, транспортни пројекти који повезују туркијски свет, посебно ‘Транскаспијски транспортни коридор’, остаће наш главни приоритет у годинама које долазе”, додао је Ердоган.
„Дигитални туркијски коридор”
Председник Узбекистана Шавкат Мирзијојев током самита предложио је стварање „Дигиталног туркијског коридора”, као и савеза за сајбер-безбедност. Поред тога, туркијске државе могу да створе мрежу за сарадњу у области вештачке интелигенције и да заједнички развијају савремене технологије.
Мирзијојев је такође изнео предлог о стварању „Туркијског савеза за сајбер-безбедност” ради заштите дигиталне инфраструктуре и заједничке борбе против претњи у информационом простору.
Председник Узбекистана изјавио је да ће укупни економски потенцијал земаља чланица ОТГ 2025. године износити више од 2,4 билиона америчких долара, а да ће стопе економског раста тих држава бити двоструко више од светског просека. „Ако успемо да објединимо интелектуални потенцијал и стваралачку снагу наших земаља у новој епохи, туркијски свет постаће простор напредних решења и одрживог развоја”, рекао је он.
Председник Киргизије Садир Жапаров сложио се да су технологије постале кључни фактор економског раста и конкурентности на светском нивоу. Сарадњу туркијских држава у области вештачке интелигенције и дигитализације треба јачати како би се створио независан геоекономски и технолошки центар, уверен је он.
Председник Азербејџана Илхам Алијев поменуо је дигиталну интеграцију ОТГ у оквиру пројекта „Дигитални пут свиле”, који повезује Европу и Азију. „У наредним месецима почеће експлоатација мреже оптичких каблова између Азербејџана и Казахстана, положене испод Каспијског мора”, истакао је он.
Алијев се такође осврнуо на геополитичку страну деловања ОТГ и изјавио: „Драги пријатељи, наша породица — туркијски свет — треба да постане један од најважнијих геополитичких центара XXI века. Азербејџан ће наставити да улаже све напоре у јачање Организације туркијских држава”.
Колико би званична и структурисана требало да буде геополитичка улога ОТГ, са становишта Азербејџана, Алијев у својим изјавама није прецизирао.
Средња Азија диверсификује набавку наоружања
Имајући у виду геополитичку нестабилност, државе Средње Азије настоје да диверсификују набавку наоружања. Тако, на пример, турска и кинеска војна опрема све више стичу признање у оружаним снагама ових земаља.
Турска постиже одређене успехе у продаји ударних беспилотних летелица Средњој Азији. Током самита ОТГ постало је познато да су се Анкара и Астана договориле о оснивању заједничког предузећа за склапање турских беспилотних летелица ANKA у Казахстану.
Казахстан је недавно преузео обавезе у оквиру двогодишњег програма војне модернизације. Председник Токајев говорио је о претварању оружаних снага земље у „високотехнолошку песницу”. Узбекистан, са своје стране, налази се у процесу ревизије своје одбрамбене доктрине. Земља намерава да подстиче модернизацију засновану на вештачкој интелигенцији, дроновима и средствима за вођење сајбер-рата, да развија сопствену одбрамбену индустрију и да смањује зависност од традиционалне руске архитектуре безбедности.
Вреди такође истаћи да је 2023. године у Казахстану покренут пројекат ACAPAN за изградњу четири фабрике за производњу муниције, артиљеријских граната и мина по НАТО стандардима.
Туркијске државе намеравају да заједнички развијају космичку индустрију
На самиту ОТД Токајев је такође истакао да земље чланице поседују довољан научно-технички потенцијал за заједнички развој космичке индустрије.
„Научни, технолошки и финансијски потенцијал наших земаља довољан је за систематски развој у овој области. Посебно треба да реализујемо заједничке пројекте у области сателитских комуникација, навигације и мониторинга. Овим кораком можемо ојачати нашу интеграцију, учинити нашу технолошку независност одрживијом и подстаћи иновације”, изјавио је председник Казахстана.
ИЗВОР: Berliner Zeitung