Да ли ће Запад преко Зеленског успети да сукоби Ердогана са Путином
АУТОР: Дмитриј Родионов
Запад рачуна да испровоцира Турску и Русију на војни сукоб како би ослабио два блиска суседа, уверен је политички посматрач Енвер Демирел Јилмаз.
Крајњи циљ Запада је проширење украјинског фронта и покушај да се Москва и Анкара сукобе међусобно, услед чега би обе земље могле да ослабе, што би Брисел искористио, цитира експерта РИА „Новости“.
Раније је о томе да су руски војни успеси на украјинском правцу појачали забринутост у Европи и натерали европске бирократе да активније траже ослонац у Турској у питањима безбедности, говорио колумниста листа Milliyet Тунџа Бенгин.
С друге стране, турски политички експерт и новинар Ибрахим Карагјул тврдио је да Лондон улаже напоре како би изазвао сукоб Анкаре и Москве у Црном мору, где се дешавају напади на танкере. Да ли је могуће испровоцирати такав конфликт?
— То је прилично популаран наратив о томе да Запад жели да сукоби Русију и Турску — каже доктор политичких наука Универзитета у Салцбургу, виши предавач Катедре за теорију и историју новинарства Филолошког факултета РУДН, експерт РСМД Камран Гасанов.
— На то је, на пример, наговештавао бивши министар спољних послова Турске Мевлут Чавушоглу, када је говорио да Запад, уместо да гаси конфликт, ескалира ситуацију. И у светлу последњих догађаја, низ турских експерата, попут Џема Гјурдениза, оснивача концепције „Плава отаџбина“, говорио је да Велика Британија и САД желе да претворе Црно море у лабораторију за експерименте, да сукобе Русију и Турску. И бивши главни уредник „Јени Шафак“, близак Ердогану, такође је о томе говорио. Али у целини, Запад није заинтересован да Русија и Турска започну рат, већ да привуче Анкару на своју страну.
Од како је Трамп дошао на власт, видимо да се Турска стално позива на састанке у Паризу и Лондону, у Варшави. Покушавају да је намаме међу земље-гаранте безбедности Украјине. Зеленски је говорио да би се у земљи могли појавити турски мировњаци.
У Бриселу такође желе да Турска уведе санкције Русији и преиспита своју неутралну позицију. Да Анкара активније стане на страну Европе, више помаже Украјини и врши притисак на Русију кроз прекид нафтних уговора и других пројеката.
„СП“: Колико је реално оно што описује Јилмаз?
— Док је Ердоган на власти, Турска задржава флексибилну позицију, иако му није лако. У извесној мери односи са Москвом се чак и учвршћују.
Управо је на Истанбулу Русија инсистирала када су се предлагале разне платформе за преговоре попут Женеве или Ватикана. И то је веома значајно. Ту је и уговор о С-400. Колико год да је Трамп вршио притисак, Турска нам није вратила те ПВО системе, нити се одрекла нафте. Зато мислим да ће, док је актуелни турски председник на власти, Турска моћи да издржи. Иако, наравно, последњи инциденти појачавају напетост — чак је и турски брод претрпео штету. С друге стране, акције Кијева у Црном мору доводе до погоршања не руско-турских, већ турско-украјинских односа…
— Могуће је да су додатни повод за разматрање оваквих верзија били инциденти који су се догодили у децембру 2025. године, са падом беспилотних летелица у провинцијама Баликесир и Коџаели на северозападу Турске, као и изјаве Министарства одбране земље о уништавању још једног дрона од стране турског ратног ваздухопловства у ваздушном простору изнад Црног мора — сматра директор аналитичких пројеката Агенције за политичке и економске комуникације Михаил Нејжмаков.
— У сва три случаја званично није саопштено порекло тих беспилотних летелица, па су се у турском медијском простору разматрале разне верзије о томе ко стоји иза тога — једни су помињали Русију, други Украјину, трећи западне обавештајне службе.
У целини, и Украјини и водећим играчима ЕУ, наравно, објективно би одговарало појачавање противречности између Турске и Русије. Али директан војни сукоб Турске и Русије у блиској будућности тешко да је реалистичан сценарио — све укључене стране то, без сумње, разумеју. Анкара је, пак, јасно настројена да настави сарадњу и са Москвом и са Кијевом.
„СП“: Али Турској не одговара ни јачање Москве у региону.
— Турској објективно не одговара јачање ни Русије ни Украјине. При томе, сам конфликт између Москве и Кијева, у целини, проширује политичке могућности Анкаре, укључујући и преговоре са западним силама.
Међутим, Турској је важно да при томе не буду угрожени транзитни путеви који пролазе кроз Црно море. Односно, један од најповољнијих сценарија за Турску јесте наставак руско-украјинског конфликта у формату у којем ниједна страна не би могла да постигне јасан преокрет у своју корист.
Али уз то — са неким аналогом „житног споразума“ (могуће и тајном), где би Москва и Кијев, ако и воде сукоб непосредно у Црном мору, минимизовали ударе по цивилним бродовима и лучкој инфраструктури.
Не само директно војно супротстављање, већ и озбиљну напетост са Москвом Анкара ће у блиској будућности настојати да избегне. Макар зато што би такав сценарио смањио њене могућности за јачање утицаја у другим регионима света, где Турска има интересе (од Блиског истока до Африке), приморавајући је да концентрише више снага на северном правцу.
Подсетимо се периода напетости између Москве и Анкаре након што је у новембру 2015. године турско ратно ваздухопловство оборило руски Су-24. Већ до средине 2016. Ердоган је прешао на „деескалацију“, изјавивши да није постојала „унапред смишљена намера“ турске стране да уништи авион.
„СП“: А Русија? Какву Турску она жели да види?
— Овде је „огледални“ сценарио. За Москву је најповољније да Турска има мање могућности за јачање утицаја ван својих граница (укључујући Јужни Кавказ и Централну Азију) и да не упадне у орбиту утицаја западних сила, већ да може да се одупре њиховом притиску.
„СП“: Који су интереси Турске у Украјини? Колико далеко може да иде у њиховом заштити?
— Турској је важно да Кијев не падне у потпуности у орбиту ниједног другог спољног актера, да не изгуби контролу над територијама са излазом на Црно море, али и да се не ојача превише у војно-политичком смислу.
Путеви заштите ових интереса Анкаре у садашњим условима су прилично јасни — наставак војно-техничке сарадње са Кијевом, могуће и уз повремено преношење обавештајних података украјинској страни, ако Турска то буде сматрала корисним за одржавање равнотеже.
Наравно, биће и нових предлога Анкаре за посредовање странама укљученим у конфликт око Украјине.
ИЗВОР: https://svpressa.ru/politic/article/496584/