ФОТО: Ендру Бозворт (Мета), Боб Мекгру (бивши руководилац у компанијама Палантир и ОпенАИ), Шајам Санкар (Палантир) и Кевин Вајл (ОпенАИ) положили су заклетву као резервни потпуковници 13. јуна 2025. године. Фотографија: Лерој Каунсил (Одељење за мултимедију и визуелне информације Војске САД)
Да ли америчка војска препушта будућност ратовања технолошким компанијама?
- Без обзира на различита тумачења, Одред 201 већ данас представља један од најупечатљивијих симбола све дубљег савеза између Пентагона и Силицијумске долине — савеза који би могао да обликује будућност ратовања у 21. веку.
Мало се зна о томе шта је до сада урадио Извршни иновациони корпус након што је основан у јуну, када су четворица руководилаца из компанија Мета, Палантир и ОпенАИ постављени за резервне потпуковнике кроз посебан програм директног именовања.
Технолошки директори у униформи америчке војске
Сама фотографија говори више од речи: Ендру Бозворт, директор за технологију у компанији Мета и блиски сарадник Марка Закерберга, налази се у униформи поред још тројице руководилаца великих технолошких компанија у згради Мајер-Хендерсон Хол, удаљеној мање од десет минута вожње од Пентагона.
Сва четворица, са подигнутом десном руком током полагања заклетве, носе ознаке чина потпуковника на својим капама. Фотографија је настала 13. јуна 2025. године током свечаног представљања Одреда 201, односно Извршног иновационог корпуса, иницијативе осмишљене да повеже најсавременију технолошку експертизу са војним иновацијама.
Поред Бозворта, познатог и као „Боз“, били су Кевин Вајл, директор за производе у ОпенАИ-ју, Шајам Санкар, директор за технологију у Палантиру, и Боб Мекгру, саветник у компанији Thinking Machines Lab и бивши директор истраживања у ОпенАИ-ју.
Од пословне сарадње до војних чинова
Од тог тренутка однос између Пентагона и највећих развојних компанија у области вештачке интелигенције престао је да буде искључиво комерцијалан. Поједини руководиоци тих компанија дословно су добили чинове у најмоћнијој војсци света, придруживши се резервном саставу.
„Њихове јединствене вештине биће од пресудног значаја за модернизацију наших способности и осигуравање да останемо на челу технолошког напретка“, изјавио је секретар америчке војске Ден Дрискол.
Ова мера је без преседана. И није наишла на одобравање код многих припадника војске.
Контроверзе због убрзаног напредовања
Додељивање чина потпуковника четворици цивила након свега четири недеље интензивне обуке многи су доживели као привилегован третман. Уобичајено је да је за тај чин потребно између 15 и 20 година службе.
Чини се да сама обука није била претерано захтевна, што показује и чињеница да су двојица руководилаца — Мекгру и Вајл — заборавили да поздраве генерала Рендија Џорџа када им је честитао након полагања заклетве.
„Чињеница да су добили војне чинове, уместо статуса техничких саветника војске, има дубоке последице по војну културу, етички интегритет и поверење јавности“, написала је Шенон Сузкала, аналитичарка безбедности и ветеранка рата у Ираку.
Према њеним речима, овакав потез умањује вредност дугогодишње жртве и посвећености које једна официрска каријера подразумева.
„Могли су да примене уобичајен приступ и поставе руководиоце на ниже позиције, али би им то отежало директну и природну комуникацију са највишим старешинама“, сматра Анхел Гомес де Агреда, пилот и пензионисани пуковник Ваздухопловства и Свемирских снага.
Он додаје да је намера била јасна — нагласити сарадњу између америчких оружаних снага и пажљиво одабраних компанија које ови људи представљају, као и поставити их на одговарајући ниво унутар војне хијерархије.
Потенцијални сукоб интереса
Није прошло незапажено да је администрација Доналда Трампа дала високе положаје људима који раде у компанијама са активним уговорима са Пентагоном.
Палантир, компанија у којој ради резервни потпуковник Шајам Санкар, испоручује софтвер Gotham који користе обавештајне и војне структуре САД. Компанија је такође један од кључних партнера програма Maven, чији је циљ примена вештачке интелигенције у прикупљању обавештајних података, извиђачким мисијама и избору циљева.
Процењује се да Палантир има десетине уговора са Пентагоном током наредне деценије, чија би укупна вредност могла достићи око 10 милијарди долара.
С друге стране, Бозворт је један од кључних људи у Мети, компанији која са фирмом Андурил развија интегрисане системе виртуелне реалности за америчку војску.
Боз је на мрежи Икс објаснио да је назив „Одред 201“ инспирисан ХТТП статусним кодом 201, који означава да је ресурс успешно креиран.
ОпенАИ, компанија у којој ради Вајл и у којој је Мекгру раније био руководилац, већ је имала уговоре са Пентагоном, а недавно је преузела и део послова које је раније обављала компанија Антропик.
Само 120 сати службе годишње
Четворица руководилаца мораће да проведу најмање 120 сати годишње у служби војске, а тај ангажман могу да обављају и на даљину.
Њихов задатак биће саветовање о интеграцији нових технологија у војне системе, при чему ће те технологије често долазити управо из компанија које им исплаћују плате.
Како је Силицијумска долина ушла у Пентагон?
Однос Доналда Трампа и великих технолошких компанија представља једну од константних тема његовог повратка у Белу кућу.
Међутим, тај однос није увек био добар. Током његовог првог председничког мандата односи са технолошким гигантима били су веома напети. Трамп их је оптуживао за либералну пристрасност, а чак је сугерисао и могућност кривичног гоњења Марка Закерберга након што су његови налози на Фејсбуку и Инстаграму суспендовани после упада у Капитол.
Све се променило када је почео припреме за повратак на власт након Џоа Бајдена. Победио је на изборима уз снажну подршку Илона Маска, који је био један од његових најважнијих савезника и стратега.
Након изборне победе, а пре преузимања дужности, највиши руководиоци великих технолошких компанија посећивали су Трампово имање Мар-а-Лаго. Међу њима је био и Закерберг, упркос сукобима који су обележили претходне године.
Вашингтон жели војску засновану на вештачкој интелигенцији
Вашингтон жели да Одред 201 помогне у интеграцији вештачке интелигенције, аутоматизоване анализе података и регрутовања технолошких стручњака у стратешко планирање америчке војске. Реч је о напору који је први пут најављен још 2018. године, а који је Трамп додатно убрзао током свог другог председничког мандата. Ипак, сама идеја о Одреду 201 није настала под његовом администрацијом.
Она се појавила у априлу 2023. године, док је Џо Бајден још био у Белој кући, само неколико месеци након што је појава ЧетГПТ-а у новембру 2022. године свету представила генеративну вештачку интелигенцију.
Тадашњи директор за управљање кадровима у Пентагону, Брент Параметер, одлучио је да формира посебан одред специјализован за ову област, који би у почетку бројао тек неколико официра, али би временом могао да окупи и хиљаде стручњака.
Шта је до сада урадио Одред 201?
О конкретним резултатима рада Одреда 201 и даље се зна веома мало. Пентагон још увек није објавио званичне информације о његовим активностима.
Познато је, међутим, да се већ примењује убрзани процес пријема резервних официра који је покренут управо у оквиру ове иницијативе. Захваљујући том програму, време потребно за укључивање кандидата у војну структуру скраћено је са око 18 на шест месеци.
„Научили смо изузетно много из начина на који смо процењивали официре Одреда 201“, изјавио је бригадни генерал Грегори Џонсон у разговору са новинарима, према извештају Federal News Network.
Према његовим речима, војска тренутно пролази кроз дубоку технолошку трансформацију.
„Имамо огроман напредак у областима софтвера, вештачке интелигенције, роботике и умрежавања система. Постоји велики број нових области и способности које постепено уводимо у војску кроз процес континуиране трансформације. Верујемо да нам људи попут њих могу значајно помоћи кроз овај програм директног именовања“, поручио је Џонсон.
Симбол новог савеза између Силицијумске долине и Пентагона
Иако је Одред 201 формално представљен као механизам за убрзавање војних иновација, његов значај је много шири. По први пут су највиши руководиоци водећих компанија из области вештачке интелигенције и софтвера добили официрске чинове и директан приступ војном врху Сједињених Држава.
За једне, то је неопходан корак како би америчка војска задржала технолошку предност у ери вештачке интелигенције и аутономних система. За друге, то је опасан преседан који додатно замагљује границу између државне војне моћи и корпоративних интереса.
Без обзира на различита тумачења, Одред 201 већ данас представља један од најупечатљивијих симбола све дубљег савеза између Пентагона и Силицијумске долине — савеза који би могао да обликује будућност ратовања у 21. веку.
ИЗВОР: El Pais, Manuel G. Pascual, Компасинфо